Iz uvodne napomene
Nadamo se da ćemo objavljivanjem ovog priručnika dati doprinos boljem razumevanju i prihvatanju osoba trans* i drugih identiteta, unapređenju prava, položaja i kvaliteta života ovih osoba, često izloženih ogromnoj patnji, višestrukoj diskriminaciji i raznim oblicima nasilja u našem društvu i širom sveta. Takođe, nadamo se da će priručnik biti od koristi svim pomagačkim profesijama u unapređenju rada sa trans* osobama u različitim sferama.
Prevodioci brošure
Uvod
Rodna disforija kao složen klinički fenomen, kako sa aspekta prezentacije, kliničke procene, tako i odluke o tipu lečenja, ima višestruke implikacije na zdravstvenom, personalnom, i socijalnom planu ljudskih prava i zakonodavnih odrednica. Dodatnu kompleksnost predstavlja činjenica da se radi o oblasti koja zahteva interdisciplinarni pristup koji podrazmeva uključenost specijalista više medicinskih grana u dijagnostičkoj i terapijskoj fazi. Ovakav pristup podrazumeva višestranu odgovornostu sprovođenju bezbednog i korisnog tretmana, sa ciljem dobrobiti pacijenta u pogledu postizanja psihofizičkog sklada i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života.
Klinički fenomen rodne disforije posmatra se iz perspektive medicinskog modela, a ne iz modela mentalnog zdravlja, kroz koji se procenjuje indikovanost daljeg tretmana koji može uključivati hormonsku suptitucionu terapiju i/ili anatomsku akomodaciju u cilju usklađivanja postojećeg nesklada.
Udruženje Hari Bendžamin (HBIDGA), koje je okupljalo profesionalce u oblasti transrodnog zdravlja, kao i same pacijente, prepoznavši brojna bioetička i medikolegalna pitanja vezana za rad sa rodno disforičnim osobama, 1979. godine je definisalo Standarde nege ovakvih osoba. Oni predstavljaju preporuke dostupne profesionalnoj zajednici koje su do sada imale šest revizija, od kojih aktuelna publikacija donosi poslednju iz 2011. U novije vreme Standarde publikuje multidisciplinarno udruženje WPATH (World Professional Association for Transgender Healthcare), u kojima su defnisane preporuke vezane za dijagnostiku i tretman rodno disforičnih osoba, eksplicitni stavovi u vezi sa adekvatnom negom u hormonskom i hiruruškom tretmanu (polne reatribucije). Ciljevi Standarda nege su: obezbeđivanje kliničkih smernica za profesionalce, poboljšanje nege rodno disforičnih osoba, pomoć u obezbeđivanju i efikasnijim obrascima pribavljanja dugotrajnog ličnog komfora sa sopstvenim rodom, poboljšanje sveukupnog zdravlja, psihološke dobrobiti i samoispunjenja. Preporuka je korišćenje ovih standarda kao minimalnih kriterijuma za evaluaciju njihovog rada.
Ključne promene koje nudi poslednje izdanje Standarda nege WPATH odnose se na fleksibilnost, minimalne zahteve, dozvolu za odstupanja i uklapanje u jedinstvene okolnosti, naglašavanje značaja informisanosti po pitanju izbora i vrednosti pristupa koji će umanjiti štetu. Standardi zahtevaju više odgovornosti, usmerenja i informacija za klijente u mnogo širem smislu na različite teme (terapija glasa, pitanja fertiliteta i dr.). Oni predstavljaju više od propisivanja hormonske i hirurške terapije, jer se radi se o promociji sveukupnog zdravlja i dobrobiti. Istovremeno ističu jasan stav da rodni nesklad nije patološki, ali je rodna disforija specifični distres koji se može povećati tokom neophodnog medicinskog tretmana.
Savremeni koncept promoviše više individualizovani pristup, više terapijskih opcija koje se nude klijentu, druge sekvence u terapiji, odustajanje od binarnog modela, još tešnji interdisciplinarni rad u kome profesionalci u mentalnom zdravlju postaju sve više koordinatori kompletne nege. Osnovni cilj ovakve publikacije je edukacija osoba koje se bave transrodnim osobama i rodnom disforijom, kao i poboljšanje nege i što kvalitetniji pristup u tretmanu i njihovim krajnim ishodima.
Prim.dr sci med Dragana Duišin, specijalista psihijatrije
Šef Kabineta za transrodna stanja Klinike za psihijatriju KCS
Članica i učesnica osnivanja udruženja EPATH
Brošuru možete preuzeti OVDE
Posetite chat server našeg vebsajta, mesto za LGBTIQA razgovore
