transsexual_symbolUvod: Pol i rod
Poslednjih nekoliko decenija termin rod je ušao u široku upotrebu, naročito kao sinonim za pol. Međutim, izraz pol označava anatomsku strukturu, dok se rod odnosi na očekivana, nametnuta ili usvojena društvena ponašanja polova. Svrha ovog teksta je da pokaže da je, naročito pri objašnjavanju transeksualnosti i interseksualnosti, jako važno prepoznati i praviti razliku između ova dva termina.

Dakle, rod se najčešće koristi u društvenom i kulturnom kontekstu, čime pravi razliku od biološkog. Ljudske jedinke, se kao biološki entiteti kategorizuju kao muške, ženske i interseksualne (koje sadrže biološke karakteristike koje su tipične i za muške i ženske). Međutim, kao društveni entiteti, muškarci i žene, svojstvima brojnih uloga koje odigravaju u raznovrsnim društvima, kao i svojstvima mnoštva odluka koje donose tokom života, ne mogu se tako lako razlikovati. Muški entiteti svakako mogu da žive, rade ili se ponašaju kao devojčice ili žene, bilo to ili ne pogodno u njihovom društvu, dok ženski takođe mogu da žive, rade ili se ponašaju kao dečaci ili muškarci. Ovaj promenljivi aspekt njihovih života jeste njihov rod.

Uloge i identitet
Uloge koje se odigravaju najčešće su povezane sa polom. Termin uloga se koristi da označi da se šabloni ponašanja uče ili odigravaju kao po nekom društvenom kodu (Ganjon i Simon 1973.). Muškarci i muške uloge se tipično vezuju za snagu i opasna zanimanja dok se žene i ženske uloge najčešće vezuju za brigu o deci i njihovim vaspitavanjem. Uprkos ovim stereotipima, ove razlike se sve više smanjuju.
Mnoge kulturološke i društvene razlike u šablonima ponašanja koje se vezuju za dva roda, muški i ženski, prihvataju se i prepoznaju kao društveni konstrukti – pojmovi i predstave koje sa sobom nose određena očekivanja i klasifikacije.
U tehnološkom zapadnjačkom društvu, muškarac nije isto što u ne-tehnološkom afričkom društvu. Žena u oba ova društvena tipa ne predstavlja isto. Ova kulturološka fleksibilnost je osnova argumenata pisaca poput Mišela Fukoa. Za Fukoa, rod se, za razliku od pola, treba prepoznavati i prihvatiti kao fluidna promenljiva koja se u različitim kontekstima i vremenima menja.
Za transeksualne i interseksualne osobe, razlika između pola i roda, koja je ovde predstavljena, može postati centralni deo njihovog bića. Vrednosti koje svaka grupa ili individualna transeksualna i interseksualna osoba dodeljuje polu i rodu mogu se veoma razlikovati. Da bi se ove razlike što bolje razumevale potrebno je uvesti i razjasniti još jedan komplet definicija koje su srodne sa konceptom identiteta.
Identitet je termin koji se koristi u psihologiji ali i u svakodnevnim razgovorima. Uobičajeno je da se osobe „identifikuju“ kao homoseksualne, heteroseksualne, transeksualne, interseksualne i slično, bez potrebe da ih dodatno objašnjavaju. Kao što se neke osobe identifikuju kao anarhisti/kinje ili mehaničari/ke.
Polni identitet je način na koji osoba sebe (nju ili njega) vidi kao muško ili žensko. Ovo unutrašnje ubeđenje često oslikava fizičku pojavu osobe i tipičnu ulogu vezanu za pol koju razvija i održava, ili društvo pokušava da mu ili joj nametne. Rodni identitet je prepoznavanje društvenog roda koji se pripisuje osobi. Tipično je da se pripadnik muškog pola opaža kao dečak ili muškarac, a to su društveni termini kojima su „prikačena“ određena kulturološka očekivanja. Isto važi i za ženski pol.
Rod i rodne uloge se odnose na društvenu predstavu načina na koji se od devojčica i dečaka, ili žena i muškaraca očekuje da se ponašaju i da budu tretirane/i. Ispoljavanje roda, kao kod rodnih uloga, predstavlja javnu manifestaciju rodnog identiteta. Može se reći da osoba „jeste“ pol, a „radi“ rod, da pol najčešće predstavlja ono između nogu, a rod ono što je između ušiju. Polna uloga obično uključuje odigravanje bioloških predispozicija. Kod mladih osoba muškog pola to se najčešće vezuje za veću agresivnost, borbenost i nadmetanje u odnosu na mlade osobe ženskog pola. Kod njih se polna uloga najčešće manifestuje ponašanjem koje odražava brigu i pravljenje kompromisa, što se mnogo manje viđa kod dečaka. Ovo je možda najbolje nazvati polno-tipičnim (tipično-muško, tipično-žensko) ponašanjima. Rodne uloge su ona ponašanja koje društvo nameće ponekad otvoreno, ponekad prikriveno. Dakle, kao što opisuju Ganjon i Simon, rodne uloge su ponašanja koja se mogu smatrati društvenim „kodom“.

Interseksualnost
Interseksualna osoba je osoba rođena sa fizičkim karakteristikama koje su i muške i ženske. Na primer, može imati XX hromozome ali i organ koji je poput falusa; dok neka druga može imati XY hromozome, ali vaginu „umesto“ penisa. Interseksualne osobe mogu imati i genitalije koje su dvoznačne ili tipične.
Interseksualni muškarci i žene se mogu identifikovati kao žene, muškarci ili interseksualni/e, i živeti u skladu sa tim na neki neutralni način (Dijamond, 1999.). Dok ne postanu svesna svojih karakteristika, interseksualna deca mogu manifestovati taj neutralni status u izboru garderobe, frizure i ponašanja.
Raznolikost interseksualnih karakteristika je toliko velika da se mogu uspostaviti samo šira uopštavanja pri traženju načina da se uporede polni i rodni identitet jedne osobe. Dok neke interseksualne osobe sa lakoćom prihvataju nepodudarnost sopstvenih bioloških karakteristika sa načinom na koji su odgajane i životima kojima žive, druge imaju velikih teškoća u pomirenju neslaganja koje vide i osećaju zbog društvenih pritisaka koji im se nameću.
U poslednje vreme, zajedno sa većom slobodom u mnogim društvenim sferama, na zapadu postaje uobičajeno da interseksualne osobe prihvataju svoje karakteristike i identifikuju se kao interseksualne, radije nego da se određuju kao muškarci ili žene. Ovo, nažalost, ide ruku pod ruku sa društvenom cenom koja podrazumeva i pravne posledice, koje se mogu odnositi na dobijanje vozačke dozvole, pasoša, izvoda iz knjige rođenih kao i stupanje u brak.

Transeksualnost
Transeksualna osoba je osoba čije se polne karakteristike i polni identitet ne poklapaju, usled čega ima želju i nameru da promeni svoj pol, ili je delimično ili u potpunosti modifikovala (uključuje fizičku i/ili hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izražavajući svoj rodni i/ili polni identitet i osećaj sebe.
MTF (male to female/od muškog ka ženskom) transeksualne osobe imaju ženski polni identitet dok im društvo pripisuje muški rodni identitet i doživljava ih kao muškarce. Nakon modifikacije tela, rodni i polni identitet im se poklapaju. Isto važi i za FTM (female to male/od ženskog ka muškom) transeksualne osobe, koje društvo prepoznaje kao žene i pripisuje im ženski rodni identitet, dok one same imaju muški polni identitet.

Seksualna orijentacija
Polni identitet, rodni identitet i rodne uloge su aspekti života koji se nelogično povezuju sa seksualnom orijentacijom osobe. Seksualna orijentacija se odnosi na pol erotskog-e/ljubavnog-e partnera ili partnerke koju osoba preferira.
Najčešće se pri opisu orijentacije koriste termini heteroseksualno, homoseksualno i biseksualno. U naučnom diskursu, bilo bi poželjnije da se ovi termini koriste kao pridevi, a ne imenice, koji bi se pripisivali ponašanjima, a ne ljudima. U poslednje vreme se preporučuje i upotreba termina androphilic, gynecophilic i ambiphilic koji opisuju seksualne/erotske partnere i partnerke koje osoba preferira (andro = muško; gyneco = žensko; ambi = oba; philic = voleti) (Diamond 1997). Upotrebom ovih termina izbegava se potreba za definisanjem pola ili roda osobe na koju se odnosi i stavlja se fokus na pol poželjnog/e partnera ili partnerke. Ovakva upotreba je naročito pogodna za transeksualne i interseksualne osobe. Na primer, šta bi bilo homoseksualno ili heteroseksualno za interseksualnu osobu? Kada se govori o transeksualnim osobama, često postoje zabune o tome da li se homoseksualnost odnosi na vreme pre ili posle operacije promene pola. Ovi novi termini ne nose društvenu težinu ili tabue kao prethodni.

Transrodnost
U našem rečniku je počeo da se koristi relativno nov termin, transrodnost. Osoba koja ispoljava transrodno ponašanje je ona koja rod posmatra kao nešto što je ili konstruisano ili urođeno, ali u svakom slučaju otvoreno za različite manifestacije. Ovaj termin je dobio veoma fluidno značenje i često se odnosi na osobe koje bi u suprotnom mogle biti identifikovane kao transeksualne, interseksualne ili čak homo ili biseksualne; dakle, odnosi se na sve koje/i istovremeno ispoljavaju odlike ili karakteristike i muškaraca i žena. Ova reč postoji od kraja 1960-ih, kada ju je izmislila Virdžinija Prins. Prins, koja se smatra jednom od prvih javnih transvestita, je koristila izraz transrodno da opiše osobe poput nje, koje nisu imale poteškoća sa prihvatanjem da su muškarci koji žele da žive kao žene, barem određeno vreme. Takođe, ona je ovaj termin videla i kao opis žena koje su manifestovale muške karakteristike.
Osobe koje ispoljavaju transrodno ponašanje najčešće ne žele da promene pol, već aspekte svog roda. Mnoge takve osobe odbacuju dihotomiju muških i ženskih rodnih uloga i podrivaju društveno nametnute granice roda.

Umesto zaključka
Svrha ovog teksta je povećanje jasnoće u razumevanju i korišćenju različitih temina. Naglasak je stavljen na termine: pol, rod, polni identitet i rodni identitet. Njegova vrednost se naročito vidi kada se odnosi na manjinske grupe kao što su transeksualne i interseksualne osobe. Standardizacija ovih izraza koji se već puno koriste, će, nadamo se, pomoći teoretskim formulacijama i diskusijama.

Milton Diamond

Prevela: Majda Puača
Izvor: http://www.hawaii.edu/PCSS/online_artcls/intersex/sexual_I_G_web.html

Posetite chat server našeg vebsajta, mesto za LGBTIQ razgovore

Teorija

  • Dupljajska kolica i tela koja nešto znače +

    Dupljanska kolica Pred vama je naučni rad Uroša Matića „Dupljajska kolica i tela koja nešto znače“ koji pokazuje da heteronormativo definisani pol/rod zasnovan na genitalnom polu nije ideja koju su delile zajednice Opširnije...
  • Transfobija i ljevica +

    Transfobija i ljevica O problemu transfobije na levici pišu Mia i Lina Gonan. Opširnije...
  • Transrodne žene u zatvoru +

    U ovom radu dr Zorica Mršević se bavi transrodnim ženama u muškim zatvorima. Opširnije...
  • Tretman transrodnih osuđenika u Evropi: Tertium (genus) non datur +

    Pred vama je tekst dr Zorice Mršević o tretmanu transrodnih osuđenika u Evropi. U tekstu se analiziraju evropski primeri zatvorskog tretmana transrodnih osuđenika. Opširnije...
  • Uvod u istraživanje samoga sebe (osvrt na istraživanje) +

    Pred vama je tekst Dušana Maljkovića, Uvod u istraživanje samoga sebe, koji predstavlja osvrt na istraživanje naslovljeno "Homofobija i internalizovana homofobija u Srbiji" u izdanju Centra za kvir studije. Opširnije...
  • 1