Poslušajte tekst psihološkinje i psihoterapeutkinje, Jelene Vidić, o statusu transrodnosti u naukama o mentalnom zdravlju.

Aktuelno preispitivanje tradicionalnog shvatanja pola i roda i rastuća podrška iz dela stručne zajednice ukazuju na to da će rodna različitost u narednim godinama biti u potpunosti depsihopatologizovana – piše u svom radu Jelena Vidić. 

Istorija tretmana rodne različitosti u okviru medicine i psihijatrije razlikuje se od većine drugih stanja kojima se pripisuje status mentalnog poremećaja. U ovom tekstu autorka analizira pristupe fenomenu rodne različitosti od njegovog početnog prepoznavanja i imenovanja početkom druge polovine 19. veka, preko višedecenijske medikalizacije i psihopatologizacije tokom većeg dela 20. veka, pa sve do savremenog doba i zahteva da se različiti doživljaji roda ne posmatraju kao poremećaj. Nakon kratkog prikaza pionirskog doprinosa devetnaestovekovnih autora poput Riharda fon Kraft-Ebinga, Haveloka Elisa i Magnusa Hiršfilda, kao i sažetog opisa fenomena u radovima dvadesetovekovnih medicinskih „klasika" poput endokrinologa Harija Bendžamina i psihologa Džona Manija, Jelena Vidić pomno analizira konceptualni razvoj i promene u dva ključna medicinska sistema za klasifikaciju bolesti i mentalnih poremećaja, tj. u Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije i Dijagnostičko-statističkom priručniku mentalnih poremećaja Američkog psihijatrijskog udruženja, kao i transformacije shvatanja rodne različitosti i njenog tretmana u različitim izdanjima Standarda nege, odnosno preporukama iza kojih stoji Svetskog profesionalno udruženje za transrodno zdravlje. 

Tekst možete slušati u delovima ovde: 1. deo, 2. deo, 3. deo, 4. deo, 5. deo, i poslednji, 6. deo.

Priredila: MJ

Izvor