Pred vama je naučni rad Uroša Matića „Dupljajska kolica i tela koja nešto znače“ koji pokazuje da heteronormativo definisani pol/rod zasnovan na genitalnom polu nije ideja koju su delile zajednice bronzanog doba donjeg Podunavlja.
Dupljajska kolica, statueta u trokolici koju vuku ptice, predstavlja čovekoliko androgino božanstvo i datira iz druge polovine milenijuma pre n. e. Ime je dobila po mestu Dupljaja gde je pronađena, (današnja) opština Bela Crkva, Južnobanatski okrug. Rodna neodređenost glavna je odlika ove figuralne predstave. Dupljajska kolica, su deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu.
* * *
Dupljajska kolica su jedan od najcitiranijih nalaza u rekonstrukciji kulta i religije bronzanog doba Evrope. Prethodne interpretacije figurine u kolicima zasnovane su na nekritičkom pripisivanju roda figurini sa muškim genitalijama ispod odeće. Pol i rod figurine nikada nisu eksplicitno proučavani i kao posledica toga pojavile su se različite interpretacije; jedni smatraju figurinu muškarcem u ženskoj odeći a drugi, zanemarujući muške genitalije ispod odeće, misle da je figurina ženska. Ovaj rad zasnovan je na poređenju sa nalazima figurina i delova nošnje iz istog perioda i namerava da kritički preispita pol/rod figurine u kolicima na osnovu paradigme više polova/rodova. Različiti pogledi na pol/rod figurine formirali su potpuno drugačije, ali na nekin način slične heteronormativne narative o prošlosti. Broj polova/rodova u nekom društvu u prošlosti ne može se pretpostaviti unapred, a genitalije nisu uvek i svuda primarna kategorija telesnog identiteta.
Dupljajska kolica predstavljaju kako teorijski, tako i metodološki izazov za izučavanje pola/roda u bronzanom dobu donjeg Podunavlja. Pokazano je da heteronormativno definisani pol/rod zasnovan na genitalnom polu nije ideja koju su delile zajednice bronzanog doba donjeg Podunavlja.
Ključne reči: Dupljajska kolica, bronzano doba, hibridizam, queer teorija, paradigma više polova/rodova
Integralnu verziju naučnog rada Uroša Matića „Dupljajska kolica i tela koja nešto znače“ možete pročitati ovde.
Ovaj rad je prvi put objavljen u 14. broju časopisa za feminističku teoriju i studije kulture Genero 2010. godine.
Priredila: MJ
