Usred napretka u polju pravne zaštite i prava trans osoba, samo nekolicina svetskih zemalja u zvaničnim dokumentima priznaje osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti (rodno kvir, rodno varijantne osobe, rodno neutralne) i druge rodno različite osobe.
Zauzimajući različite pozicije u rasponu roda koji se prostire od muškog do ženskog, osobe koje su rodno kvir čine jednu raznoliku zajednicu, čiji delovi imaju drugačija iskustva u pogledu svog identiteta, i kao i trans osobe, i one su oduvek postojale.
I dok se veći deo političkog diskursa usredsređuje na trans iskustvo, u poslednje vreme sve je više i kampanja za priznavanje i zagovaranje za druge rodno različite grupe.
U svetu, obrazovne institucije i privatni sektor polako ali sigurno uvode rodnu neutralnost u dokumenta, progresivniji poslodavci imaju opcije za zamenice/rod u prijavama za posao, i slično.
Uprkos svemu tome, vlade država i dalje kaskaju kada je u pitanju prepoznavanje identiteta koji su rodno kvir. Podaci iz Data from Equaldex ukazuju na to da na svetu ima samo 18 država koje imaju neku vrstu pravnog priznanja osoba koje su rodno kvir.
Iako neke države pravno priznaju kategoriju rodno kvir kao oznaku za rod, transfobija ipak ne nestaje.
Australija
Australijski pasoš ima opciju „X“, osim muško i žensko kao oznake za rod još od 2011. godine (čitajte o tome u zasebnoj vesti na našem sajtu), i Australija je jedna od prvih država koja je uvela ovu mogućnost. U to vreme, mera je glasila da „operacija promene pola nije preduslov za izdavanje pasoša koji će imati opciju nove oznake za rod. Izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o državljanstvu nije potrebno menjati.“
Australijanci iznad 16 godina starosti mogu da promene oznaku za rod u zvaničnim dokumentima bez podvrgavanja hormonskoj terapiji ili operacijama.
Vlada je objavila da će popis stanovništa 2026. godine uključiti i pitanje o seksualnosti i seksualnim preferencijama.
Argentina
Ova južnoamerička država oduvek se smatrala progresivnom kada su u pitanju prava njenih trans i rodno kvir državljana. Argentinski zakon o rodnom identitetu iz 2014. godine (o istom možete više pronaći na našem sajtu ovde) omogućio je transrodnim osobama da se samoodrede u pogledu roda u zvaničnim dokumentima bez uslovljavanja hormonskom terapijom, operacijama, ili psihijatrijskim savetovanjem.
Godine 2021, tadašnji predsednik Argenitine, Alberto Fernandes, uveo je opciju trećeg roda u svim zvaničnim ličnim dokumentima, i novu oznaku „X“, i ova se mera takođe primenjuje na osobe s boravišnom dozvolom koje nemaju državljanstvo, ali imaju ličnu kartu.
Holandija
Samo jedna od nekolicine evropskih država koja prepoznaje rodno kvir osobe, Holandija je bila u žiži 2018. godine kada je jednom holandskom državljaninu/ki bila odobrena oznaka za rod „X“ u njenom/njegovom pasošu, umesto oznaka za muški ili ženski rod – o ovoj vesti više na našem sajtu.
Holandija planira da sve lične karte u zemlji od 2025. godine budu bez oznaka za rod. O tome zašto Holandija smatra da ne postoji opravdanje za navođenje podatka kao što je pravni rod osobe u ličnim dokumentima, čitajte u zasebnoj vesti na našem sajtu.
Malta
Novi zakon koji je stupio na snagu ovog meseca na ovom mediteranskom ostrvu (a koji se nadovezuje na zakon iz 2017. godine o uvođenju oznake „X“ u pasoše i lične karte, o čemu možete da pročitate više ovde) sada omogućava status „rodno kvir“ kao opciju u izvodima iz matične knjige rođenih i zvaničnim ličnim dokumentima, i zameniće opciju „X“ iz 2017. godine.
Ova novina u odnosu na stari zakon koji je trans osobama pužio pravo da izmene svoju oznaku za rod, sada osobama kada navrše 16 godina omogućava da to urade bez dozvole roditelja.
Malta je izbila u sam vrh ovogodišnje Mape duginih boja organizacije ILGA-Europe koja pruža prikaz stanja prava LGBTQ+ osoba.
Čile
Država Čile je oduvek smatrana progresivnom kada su u pitanju prava trans osoba, uz sprovođenje principa samoodređenja, pristup zdravstvenoj nezi, i čak i izbor transrodne žene u kongres pre nego što je legalizovan istopolni brak.
Ova južnoamerička zemlja priznala je osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti zvanično 2022. godine (vest na našem sajtu, ovde), gde je oznaka „X“ zamenila oznake za muški i ženski rod u izvodima iz matične knjige rođenih.
Novi Zeland
Osobe na Novom Zelandu od prošle godine mogu da promene oznaku za rod u svojim izvodima iz matične knjige rođenih – uključujući i osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti, odnosno rodno kvir osobe – a da ne moraju da idu kroz sudski sistem, niti da imaju potvrdu o medicinskom tretmanu.
Sada osobe koje žele da izmene svoju oznaku za rod mogu da podnesu izjavu u Nacionalnoj matičnoj službi.
Novi Zeland je izabrao prvu transrodnu poslanicu skupštine na svetu, Đorđinu Bejer, još davne 1999. godine. Ona je preminula u 65. godini 2023. godine.
U ovoj zemlji je 2021. godine donet zakon o samoodređenju, u istorijskom potezu za trans prava, i nakon četiri godine razmatranja. O tome više na našem sajtu.
Meksiko
U proleće 2023, Meksiko je izdao prvi pasoš sa oznakom „X“ u sekciji u kojoj se navodi rod osobe, i to aktivisti/kinji Hesusu Osijelu Baeni tokom svečanosti koju su organizovali državni zvaničnici, uključujući i transrodnu zakonodavku Salmu Luevano. O tome više u zasebnoj vesti na transserbia.org.
Novom merom je osobama koje odbacuju koncept rodne binarnosti, a državljani su Meksika, omogućeno da umesto muškog ili ženskog roda, kategoriju roda u pasošu zamene oznakom „X“.
Ministar inostranih poslova Marčelo Ebrard je tada izjavio: „Mi pružamo podršku polnoj raznolikosti. Sva prava moraju biti garantovana svim identitetima. Dosta je bilo sa govorom mržnje: raznolikost nas obogaćuje i dozvoljava nam da se razvijamo.“
Baena, koji/a je bio/la i sudija, nažalost je nađen/a mrtva u svom domu, nepunih godinu dana nakon što je dobio/la svoj novi pasoš.
Pored toga, godinu dana ranije, februara 2022, u Meksiku je izdat prvi izvod iz matične knjige rođenih osobi koja odbacuje koncept rodne binarnosti. Jedan/a LGBT+ aktivista/kinja je na taj način postao/la prva osoba u Meksiku čije je određivanje van okvira rodne binarnosti priznato pred zakonom. O tome više ovde.
O „trećem rodu“ u zapotečkoj kulturi Meksika govori kratak dokumentarac koji možete pogledati ovde, i pročitati kratak članak o ovom fenomenu.
Island
Ovo vulkansko ostrvo je oduvek bilo jedno od najprogresivnijih mesta u Evropi za LGBTQ+ osobe.
Juna meseca 2019. godine, islandski parlament je jednoglasno izglasao sprovođenje „samoodređenja u procesu pravnog priznanja roda“, kojim se uključuje i opcija trećeg roda s oznakom „X“. Više o ovom zakonu možete pročitati ovde.
Island omogućava osobama iznad 15 godina starosti da zvanično promene svoj rod, a zabranili su sve oblike konverzivne terapije prošle godine.
Ovim zakonom koji je najavljen februara 2019, obuhvaćene su trans, intereseks i osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti.
Nemačka
Nakon nekoliko godina pravne neizvesnosti, nemački parlament je najzad prošle godine doneo Zakon o samoodređenju, na taj način olakšavajući trans i osobama koje odbacuju koncept rodne binarnosti da promene ime i oznaku za rod.
Tim je činom u istoriju otišao arhaičan „zakon o transsekualnosti“ kojim su rodno različite osobe bile primoravane da dobiju procene i potvrde od medicinskih stručnjaka „koji su dovoljno upoznati sa konkretnim problemima transseksualizma“.
Zakon na snagu stupa novembra meseca i menja postojeći „Zakon o trećem rodu/polu“ – o tom zakonu iz 2017. godine možete pročitati više ovde. Ovim zakonom će biti omogućeno pravno priznanje neinterseks osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti i biće im omogućeno da se odrede kao „različite“ u pogledu roda.
Kolumbija
Februara 2022, Ustavni sud Kolumbije doneo je odluku da osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti mogu da imaju oznaku „no binario“ ili oznaku „NB“ u svom izvodu iz matične knjige rođenih i ličnoj karti. Sud je takođe naredio vladi da olakša uključivanje ove oznake u lična dokumenta, a kongresu da izmeni zakone tako da pružaju podršku pravima osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti.
Presuda Ustavnog suda prepoznala je da identiteti koji se ne uklapaju u muško-ženski binarni model moraju biti zaštićeni od diskriminacije.
Godine 2015. Kolumbija je dozvolila trans osobama da promene ozaku za rod bez uslovljavanja operacijom. O tome više na našem sajtu.
Indija
Hidžre Indije su nedvosmisleno najpoznatija i najbrojnija zajednica rodno-različitih osoba na svetu.
Postojale su još u starim vremenima, rađaju se interseks ili kao dečaci, oblače u žensku odeću i sebe ne smatraju osobama „muškog“ ili „ženskog“ roda, već pre trećeg roda.
Pre deset godina, vrhovni sud je priznao treći rod izvan tradicionalne binarne podele, i kao grupu koja ima pravo na kvote u obrazovanju i pri dobijanju poslova, donoseći presudu da je to pitanje „ljudskih prava“.
Sud je odbio da tada prizna istopolne brakove, rekavši da je to odluka koja zakonodavci moraju da donesu.
Treći rod je zakonski priznat i u Nepalu i Bangladešu, o tome nešto više dalje u tekstu.
Kanada
Kanada je jedna od najprogresivnijih država kada su u pitanju prava trans i osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti. Predlog zakona C-16, donet 2017. godine, štiti prava svih rodova, uključujući obraćanje u pogrešnom rodu kao diskriminaciju ili maltretiranje.
Iste godine, vlada je izdala „U“ kao oznaku za rod koja je neutralna jednoj bebi rođenjoj u porodici s jednim transrodnim roditeljom koji je svom detetu želeo da pruži mogućnost da samo otkrije svoj rod.
Nedavno je kanadski fudbaler/ka Kvin ušao/la u istoriju kao prava trans i osoba koja odbacuje koncept rodne binarnosti koja je osvojila olimpijsko zlato, pošto je ženski tim osvojio finale u Tokiju 2021. godine.
Danska
Građani Danske, uključujući i one koji žive na Grenlandu i Farskim ostrvima, imaju mogućnost odabira oznake za rod „X“ u pasošima i mogu da se prijave za tu izmenu bez medicinskog uplitanja u čitav proces.
Danska je još 2014. godine donela zakon i tako postala prva zemlja u Evropi u kojoj za pravno priznanje željenog roda nije neophodno dobijanje kliničke dijagnoze „poremećaja rodnog identiteta”, niti bilo kakva psihološka procena ili mišljenje. O tome u vesti iz 2014. na našem sajtu.
Ova zemlja bila je jedna od prvih u Evropi koja je uklonila dijagnozu poremećaja rodnog identiteta kao obavezni uslov, i 2016. godine izbacila transrodne identitete sa svoje liste mentalnih poremećaja, nešto što je Svetska zdravstvena organizacija uradila tek nekoliko godina kasnije.
Godine 2019. najavljena je široka politička podrška promeni zakona koji bi omogućio transrodnim i osobama koje se rodno ne određuju mlađim od 18 godina, da zakonskim putem promene svoju oznaku za rod. O tome više u zasebnoj vesti na našem sajtu.
Kostarika
Kostarika je počela da priznaje rodno različite identitete, uključujući i osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti, 2018. godine, kada je tadašnji predsednik države, Karlos Alvarado Kesada, izdao izvršni dekret kojim se od svih državnih institucija zahtevalo da izmene dokumenta i internu evidenciju transrodnih osoba koje žele promene svoje ime, sliku ili oznaku za rod.
Ovaj potez je došao kao odgovor na presudu Interameričkog suda za ljudska prava kojom sve države članice moraju da obezbede puna i jednaka prava istopolnim parovima i građanima čiji se rod, tj. samoodređenje, razlikuje od roda koji im je pripisan po rođenju.
Nepal
Ova mala južnoazijska nacija podržava prava trans osoba i osoba koje se rodno ne određuju, tj. odbacuju koncept rodne binarnosti, još od ranih 2000-tih, kada je vrhovni sud doneo odluku da osobe mogu da odaberu svoj rodni identitet na osnovu „toga kako se osećaju“, i kada su utvrdili sopstvenu kategoriju trećeg roda.
Vlada Nepala je 7. januara 2015. godine objavila plan o priznavanju kategorije trećeg roda i dodavanja istog u pasoše, nakon odluke Vrhovnog suda te zemlje o priznavanju trećeg roda.
U Nepalu je takođe avgusta 2017. godine sklopljen prvi brak u kom je jedan od supružnika trans osoba. Više o tome u zasebnoj vesti na našem sajtu.
Kao i Indija, Bangladeš i Pakistan, i Nepal ima svoju urođeničku zajednicu osoba trećeg roda, koji se ne određuju ni kao muškarci, ni žene, a poznati su pod imenom „metis“. U presudi koja je prva te vrste početkom ove godine, naloženo je da trans žena bude priznata kao žena, bez ikakve medicinske potvrde.
Nedavno vođene diskusije u zemlji dovele su do predlaganja Zakona o rodnom identitetu, kojim bi se odbacivanje rodne binarnosti i treći rod razlikovali po klasifikaciji.
Bangladeš
Bangladeš, kao i Indija, ima veliku zajednicu hidžri, koje je vlada priznala kao treći rod 2013. godine.
Uprkos tome, Bangladeš nema politike kojima se opisuju mere koje osobe moraju da ispune ili im se podvrgnu kako bi im rod bio pravno priznat i promenjena oznaka u zvaničnim dokumentima. Takođe nije jasno ko se može kvalifikovati kao hidžra.
Krajem aprila 2019. godine, marginalizovanoj transrodnoj zajednici Bangladeša dato je pravo da se s ispravnim identitetom registruju kao glasači/ce, i vlada je u potpunosti priznala kulturni status hidžri kreiranjem posebne kategorije „trećeg roda“ u glasačkom spisku Bangladeša. O tome više na našem sajtu.
Krajem 2021. godine, jedna trans žena ušla je u istoriju kao novoizabrana gradonačelnica omanjeg grada u Bangladešu. Članak o tome je dostupan ovde.
Pakistan
U Pakistanu, zajednica osoba trećeg roda poznata je pod nazivom „kvaja sira“, zato što se reč hidžra smatra pogrdnom na jeziku urdu.
Zakonom o transrodnim osobama (o zaštiti transrodnih osoba) iz 2017. godine svaka osoba u Pakistanu dobila je mogućnost da se odredi kao muškarac, žena, i jedno i drugo ili nijedno od to dvoje, i njihov izabrani rod može da stoji u federalnim ličnim dokumentima. Vest o tome je dostupna ovde. Godine 2018. ovaj zakon je potvrđen – više o tome i o samom zakonu, ovde.
Međutim, Federalni šerijatski sud doneo je presudu da delovi ovog zakona nisu u skladu sa pricipima islama.
Na našem sajtu, u sekcijama Vesti i Transrodnost, naći ćete više članaka o situaciji u vezi s položajem i pravima osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti, trans osobama i trećem rodu.
SAD
Dok zasebne države nastavljaju da prave nacrte antitrans zakona i to u rekordnom broju na federalnom nivou, osobe u Americi koje odbacuju koncept rodne binarnosti mogu da odaberu oznaku „X“ kao oznaku za rod u svom pasošu.
Iz Kampanje o ljudskim pravima (HRC) procenjuju da u SAD ima barem dva miliona trans i osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti, i postoje federalni zakoni čiji je cilj zaštita članova zajednice u školi i na poslu.
Deo VIII Zakona o građanskim pravima posvećen je zaštiti federalnih radnika od diskriminacije zasnovane na njihovom rodu ili seksualnosti, ali ovaj zakon ne važi u javnom prostoru ili federalno finansiranim programima.
Na našem sajtu u sekciji Vesti, naći ćete brojne članke i vesti o pravnom regulisanju položaja trans, interseks i osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti u različitim saveznim državama SAD, o izmenama zakona, donošenju novih predloga zakona i trendu naglašene erozije ljudskih prava LGBTIQA osoba.
Ujedinjeno Kraljevstvo
Maja 2021. godine, iz vlade Borisa Džonsona, objavljeno je da bi pravno priznanje osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti, tj. ne određuju se kao muškarci ili žene, imalo „složene praktične posledice“. Predstavnici ove vlade izjavili su tada i da se ne planira regulisanje njihovog položaja.
Više od 136. 000 osoba potpisalo je peticiju kojom se od vlade zahteva da uključe osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti u postojeće zakone Ujedinjenog Kraljevstva.
Zahtev se ticao Zakona o priznanju roda, koji odraslim trans muškarcima i ženama omogućava pravnu promenu oznake za pol, a zatraženo je da se zakon koriguje na takav način da osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti budu pravno prepoznate, a njihov identitet priznat ovim zakonom.
Više o ovoj vesti na našem sajtu, ovde.
Priredila, dopunila i prevela: Milica Jeremić
