Nemačka vlada dogovara reformu zakona o rodnom samoodređenju. U budućnosti će transrodnim i rodno kvir osobama biti mnogo lakše da promene oznaku pola u ličnim dokumentima. Do sada složena procedura trebalo bi da postane stvar prošlosti.
Nenad Krajcer nam pojašnjava važne detalje iz ovog nacrta novog zakona.
Nenade, kako bi trebalo da funkcioniše ovaj zakon u praksi?
Za sve osobe starije od 18 godina, dakle punoletne osobe, dovoljan je odlazak u matičnu službu, podnošenje zahteva za promenu pola, i to bi u principu bilo to. To dakle važi za sve osobe koje žele da promene pol bez obzira na to je li konkretni medicinski zahvat promene pola izvršen ili ne.
Osobe koje žele da unesu promenu pola u lična dokumenta više ne moraju da dokazuju da za tako nešto postoje medicinski razlozi?
Ne. I to je najveća novost. Do sada su osobe koje su bez medicinske promene pola, dakle operacije, htele da u dokumenta unesu promenu pola, morale da s dva psihijatrijska veštačenja dokažu da za to postoji potreba. Nakon tih veštačenja je odlučivao sud. To je za podnositelje bila dugotrajna, skupa i često ponižavajuća procedura. Ona se sad ukida.
Kakva je regulacija za osobe mlađe od 18 godina?
Teoretski nema ograničenja uzrasta, no postupci se razlikuju za one starije od 14 i mlađe od 14 godina. Za mlađe od 14 godina odgovaraju i zahtev predaju zakonski staratelji, u pravilu roditelji. Sud može da interveniše ako se zaključi da je dobrobit deteta ugrožena. Na primer, ako roditelji iz ovog ili onog razloga odluče da detetu promene pol.
Mladi između 14 i 18 godina starosti sami podnose zahtev za promenu pola. I tu zakonski staratelji moraju da daju svoj pristanak, ali ako to odbiju, sud može odlučiti u korist podnositelja zahteva. I ovde treba da se, kako stoji u zakonu, uzme u obzir dobrobit deteta.
Koliko često jedna osoba može menjati pol u dokumentima, a tim i ime?
Zakon ne predviđa nikakva ograničenja. Jedino između dve promene mora da postoji pauza od jedne godine. Dakle teoretski, pol i ime se mogu menjati svake godine.
Pretpostavljam da ima i dosta kritičara ove nove regulacije.
Kritika dolazi kako s levog, tako i s desnog spektra. Demohrišćanska opozicija iz Unije CDU/CSU pre svega kritikuje onaj deo koji se odnosi na maloletnike i smatra da se tu krše ustavna prava roditelja na vaspitanje vlastite dece, recimo u slučajevima kada sud odluči u korist deteta koje želi da promeni pol i ime, a protiv roditelja koji se tome protive.
AfD je najavio tužbu pred Ustavnim sudom posebno protiv dela zakona u kojem su, prema njihovom tumačenju, ugrožena ustavna prava roditelja.
Zanimljivo je da je protiv ovog zakona i krajnja levica, tačnije političarka Sara Vageneht koja strahuje za dobrobit žena jer će recimo sada i osobe koje su po spoljnim polnim obeležjima muškarci, a po ličnim dokumentima žene, moći da koriste recimo ženske saune i svlačionice u teretanama. Istog je mišljenja i njena politička saradnica i feminiskinja starog kova, Alis Švarcer.
Da li su ta strahovanja opravdana?
Ministar pravosuđa Marko Bušman iz FDP-a kaže da unos promene pola ne omogućava automatski pristup tzv. zaštićenim prostorima kao što su recimo saune za žene, ženske svlačionice ili WC-i. Bušman ukazuje na to da je unosa promene pola bilo i do sada i da nije dolazilo do problema.
Na kraju, kako kažu u Udruženju za gej osobe i lezbejke Nemačke (LSVD) ova tema se tiče svega oko jedan posto stanovnika Nemačke.
Postoje li neke skepse kada je u pitanju zloupotreba u smislu krivičnog zakona?
Savezni kancelarija za borbu protiv kriminala (BKA) izrazila je neke skepse kod promene pola i imena jer se tako teoretski mogu izbeći progoni. Zato je dogovoreno da prilikom postupka promene pola i imena matična služba pri BKA proveri da li se određena osoba nalazi na listi osoba za kojima se traga.
Kakva je situacija u ostalim zemljama?
U Švajcarskoj je postupak sličan kao i u Nemačkoj, a isto tako je i u zemljama EU - Portugalu, Danskoj, i u pretežno katoličkoj Irskoj. Tu moram da pomenem da su pojednostavljanje unosa pola u dokumenta pozdravile i dve najveće hrišćanske crkve u Nemačkoj, katolička i protestantska.
Agata Milan Đurić iz Getena, Centra za prava LGBTIQA+ osoba iz Srbije, objašnjava kakva su prava trans ljudi u regionu i hoće li u budućnosti i tu biti olakšana procedura samoodređenja. Ona je komentarisala i zakonske promene u Nemačkoj, ali i objasnila kakve su mogućnosti i izazovi u pogledu usvajanja Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba u Srbiji i drugim važnim temama za trans, kvir i interseks osobe.
„Srećom se pojavljuju neke parlamentarne i vanparlamentarne stranke koje pokazuju daleko više razumevanja i podrške kada su u pitanju ustavna prava LGBTIQA osoba i jedno poštovanje nas kao građana i građanki“, kaže Agata.
I na kraju, postoje li eventualne kazne za one koji će osobe koje su promenile pol i ime iz diskriminatornih razloga odbijati da oslovljavaju novim imenom?
Generalno nema takvih zabrana, ali ako neko namerno i više puta osobu bude oslovljavao prethodnim imenom koje se više ne slaže sa polom, onda se može raditi o mobingu i kaznenom delu uvrede. Kažnjivo je međutim, i to po pređašnjim zakonima, ako neko bez pristanka pogođene osobe, objavi prethodne unose pola u matične knjige građana.
Emisiju u kojoj o stanju u vezi sa pravima trans i rodno varijantnih osoba kod nas i u regionu govori Agata Milan Đurić možete poslušati ovde.
