Meksičke države bi trebalo da garantuju pravno priznavanje pola trans osobama, međutim situacija se razlikuje od savezne države do savezne države. Meksiko se sastoji od 31 države i Meksiko Sitija, koji je i njegova prestonica. Ova 32 federalna entiteta su organizovana u federalnu republiku, a svaka država ima svoj ustav i kongres.
Krajem marta, organizacija Hjuman rajts voč je objavila mapu koja prati neke od novih situacija napretka u pogledu prava trans osoba u Meksiku i ističe oblasti u kojima još uvek ima posla. Mapa pokazuje da su 22 od 32 meksičke države donele zakone o stvaranju administrativne procedure za pravno priznanje roda trans osoba. Ovo im omogućava da modifikuju svoje lične dokumente kako bi tačno odražavali svoj rodni identitet.
Priznanje rodnog identiteta je ljudsko pravo. Bez njega, za mnoge trans osobe, svaki zahtev za dobijanjem ličnih dokumenata je prepun potencijala za diskriminaciju, nasilje i poniženje. Hjuman rajts voč je dokumentovao takve prestupe u školama, medicinskim klinikama i na tržištu rada u meksičkim državama Gvanahuato i Tabasko.
Meksiko je usvojio zakon o rodnom identitetu 2014, kako bi transrodnim osobama olakšao proces promene oznake za rod.
Godine 2019, Vrhovni sud Meksika doneo je presudu da trans osobama treba izdati nove izvode iz matične knjige rođenih, pošto promene svoje ime i rod, zato što „svi imaju pravo na samoodređenje u pogledu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“. Tada je Vrhovni sud je postavio jasne smernice državama o zakonskom priznavanju roda i naglašeno je da uskraćivanje trans osobi priznanja njihovog pravnog imena i roda predstavlja kršenje ustavnih prava.
Trans osobe mogu da obaveste svoje lokalne matične službe da žele da promene podatke o rodu u svom izvodu iz matične knjige rođenih bez prethodnog uslovljavanja operacijama prilagođavanja tela rodnom identitetu, hormonskom terapijom ili bilo kojim drugim dijagnozama.
U Meksiku je početkom 2022. godine izdat prvi izvod iz matične knjige rođenih osobi koja odbacuje koncept rodne binarnosti. Jedan/a LGBT+ aktivista/kinja je na taj način postao/la prva osoba u Meksiku čije je određivanje van okvira rodne binarnosti priznato pred zakonom.
Godine 2023, Meksiko je najzad dozvolio svojim građanima da se pravno samoodrede nakon što je omogućeno izdavanje prvih pasoša osobama koje odbacuju koncept rodne binarnosti, tj. određuju se kao rodno kvir. O ovoj vesti više na prethodnom linku.
Međuamerički sud za ljudska prava je takođe utvrdio da države imaju obavezu da garantuju jednostavan i pristupačan postupak za transrodne osobe, uključujući decu, kako bi im se zakonski priznao rod.
U Meksiku, svaka pojedinačna država ima ovlašćenje da odredi svoje zakone u građanskim, porodičnim i matičnim pitanjima, što uključuje sprovođenje reformi za priznanje roda. Međutim, u nekim državama, politička neaktivnost je ometala ovaj napredak. Osam država u Meksiku nema proceduru za priznanje roda. Dve druge imaju procedure u praksi, ali još uvek nisu utvrđene zakonom.
Čak i u državama koje imaju pravno priznanje roda, potrebno je učiniti više. Samo sedam država proširuje zakonsko priznanje roda na mlađe adolescente. Samo tri su eksplicitno priznale osobe koje su rodno kvir u svom zakonodavstvu.
Lezbejke, gej, biseks, transrodne, interseks i kvir osobe (LGBTIQ) osobe suočavaju se sa sve većim pretnjama po svoja prava širom sveta, pri čemu vlade donose restriktivne zakone, politički lideri pojačavaju neprijateljsku retoriku, a slučajevi nasilja su previše česti. Transrodne osobe ostaju posebno ranjiva grupa, uključujući i Meksiko.
Donosioci odluka u svim preostalim meksičkim državama trebalo bi da stvore zakonske procedure za priznanje roda kako bi transrodne osobe mogle da uživaju svoja puna ljudska prava. Meksiko ima pravu priliku da posluži kao model napretka i inkluzije u ovom izazovnom okruženju za pokret za prava LGBTIQ osoba.
Prevela i priredila: MJ
