Zakoni koji su na čekanju, sudski procesi i odluke u vezi sa merama u nekoliko zemalja štitiće neke LGBTQ+ osobe, a druge će ograničavati.
Nakon godinu dana tokom koje smo svedočili velikim dobicima i značajnom broju slučajeva regresije ljudskih prava, 2025. bi trebalo da bude još jedna godina puna i dobrih i loših strana za LGBTQ+ osobe, uz to što će neke zemlje ostvariti bračnu jednakost, a druge kriminalizovati drugačije seksualnosti i rodove.
Prošle godine je napredak je postignut kroz ostvarivanje bračne jednakosti u Grčkoj i na Tajlandu, dekriminalizovani su istopolni seksualni odnosi u Namibiji i Dominici, a samoodređenje je ozakonjeno u Nemačkoj i Ekvadoru, čime je proces pravnog priznanja roda znatno olakšan.
Međutim, druge zemlje su bile suočene sa značajnim nazadovanjem u pogledu prava LGBTQ+ osoba, uz to da su neke zemlje usvojile antilGBTQ+ zakone, kao što su Gana, Mali, Gruzija i Bugarska.
Jedan strašan skok se desio 2024. godine, kada je broj ubijenih trans i rodno različitih osoba prevazišao 5000 prvi put od kada je Transgender Europe počela da radi monitoring slučajeva ubistava 2008. godine.
U Sjedinjenim Državama, zableženo je više od 570 predloga zakona kojima se targetira LGBTQ+ zajednica.
Ovo su ključna očekivanja za 2025. godinu.
Bračna jednakost u Lihtenštajnu je izglasana i zakon je stupio na snagu 1. januara, pošto je usvojen maja 2024. godine.
Češka je legalizovala istopolne zajednice 1. januara, pošto je zakon izglasan u aprilu prošle godine. Takođe, Ustavni sud Češke ukinuo je zakonsku obavezu da transrodne osobe moraju da se podvrgnu operaciji prilagođavanja tela rodnom identitetu pre nego što zvanično završe tranziciju, tj. pre nego što im rod bude pravno priznat (promenom ličnih dokumenata i oznake za rod).
U Brazilu se razmatra predlog zakona o istopolnom braku koji bi mogao postati zakon u 2025. godine. Istopolni parovi mogu da se venčavaju od 2011. godine zahvaljujući sudskoj presudi, ali zakon bi im omogućio istu zaštitu kao heteroseksualnim parovima.
Crna Gora će verovatno ove godine imati raspravu o samoodređenju za trans osobe, pošto je predlog zakona predstavljen marta 2023. godine.
Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija razmatraće izveštaj kojim se ispituju globalne prakse diskriminacije interseks osoba septembra 2025. godine.
Novi predsednik Gane mogao bi da potpiše anti-LGBTQ predlog zakona pošto je jednoglasno usvojen u parlamentu februara 2024. Predlog zakona, koji nastavlja da kriminalizuje LGBTQ+ Ganjane i LGBTQ+ aktivnosti, naišao je na brojne izazove na sudu.
Sličan anti-LGBTQ+ predlog zakona kojim bi bila uvedena kazna doživotnog zatvora za „homoseksualnost u otežavajućim okolnostima“ (to su istopolni odnosi sa nekim ko je HIV pozitivan ili dete, starija osoba, ili osoba sa invaliditetom, prim. prev.), biće predmet diskusije u Liberiji, nakon njegovog predstavljanja u parlamentu avgusta 2024. godine.
Donald Tramp će biti inaugurisan kao sledeći predsednik SAD 20. januara 2025. godine. Tramp se zarekao da će ukinuti mnoga LGBTQ+ prava, uključujući i to da će zabraniti pružanje rodno afimrativne nege ili transspecifične nege trans maloletnim licima.
Vrhovni sud SAD odlučivaće o tome da li se zakonom kojim se zabranjuje pružanje rodno afirmativne nege trans mladima u Tenesiju vrši diskriminacija po osnovu pola. Presuda, koja se očekuje juna meseca, imaće uticaja na trans osobe svih uzrasta na nacionalnom nivou.
U Japanu se marta meseca 2025. očekuju još dve presude višeg suda u vezi sa bračnom jednakošću. To su najnoviji slučajevi nakon što je veći broj istopolnih parova podneo tužbe zbog prava na brak. Takođe, u Japanu je prošle godine uklonjena prinudna sterilizacija, ali zakonodavci treba da odbace sve stroge preduslove. Više i o ovoj vesti na našem sajtu.
Evropski sud za ljudska prava treba u januaru da donese presudu o tome da li francuska nacionalna želežnica ima pravo da zahteva da putnici navedu svoj rod u voznim kartama. Očekuje se da će presuda da ima uticaja na pravnu zaštitu osoba koje odbacuju koncept rodne binarnosti (rodno kvir) širom Evropske unije.
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) izabraće novog predsednika u martu, uz barem jednog kandidata/kinju koji/a se protivi uključivanju trans žena u ženske discipline i takmičenja.
Vrhovni sud Indije mogao bi doneti presudu u vezi sa peticijom protiv pravila ove zemlje u vezi sa davanjem krvi kojima se LGBTQ+ osobama i seks radnicama zabranjuje da daju krv.
Prevela: MJ
