Niko ne želi da je u tuđoj koži, govorili su još grčki filozofi, međutim, ima i onih koji ne vole ni što su u svojoj.

Profesor dr Miroslav Đorđević, hirurg u oblasti transrodne medicine i urolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj, obavio je po svetu šest hiljada operacija promene pola. Gostujući u Jutarnjem programu, profesor objašnjava da li je to bolest ili hir i ima li toga u našoj zemlji.

Profesor Miroslav Đorđević se transrodnom medicinom bavi već 30 godina, a započeo je 1992. godine sa profesorom Savom Perovićem koji je bio pionir ove vrste hirurgije ne samo u zemlji, već i u svetu.

„Niko to ne želi iz nekog hira. To su transrodne osobe koje se rađaju kao takve i koje kroz svoje detinjstvo prolaze kroz jednu vrstu problema prihvatanja svoga tela, odnosno svojih genitalija. Tokom detinjstva i tokom puberteta, stvari se kristališu, gde na kraju imamo potpuno sigurnu viziju tih osoba koje jednostavno ne mogu da žive u svojoj koži, sa genitalijama sa kojima su rođeni“, objašnjava profesor.

U pojedinim državama sveta ovo se tretira kao bolest, a u međunarodnoj klasifikaciji bolesti postoji i šifra za ovu vrstu poremećaja. Međutim, radi se o vrsti urođenog poremećaja identiteta, disforije u kojoj se osoba sa time rađa i kroz najranije detinjstvo stiče se potvrda na osnovu informacija od osobe, od roditelja, od okoline, da toj osobi stvarno treba pomoći i omogućiti da normalno živi, napominje dr Đorđević.

Poslednjih godina, zahvaljujući pre svega medijima, sve veći broj mladih transrodnih osoba se ohrabruje da iznese svoje probleme.

„Danas, prosečna starost naših transrodnih osoba koji se javljaju za operaciju konverzije genitalija je oko 23 godine. Pre 20 do 25 godina to je bilo preko 50 godina“, ističe profesor.

Druga stvar jeste i to da je u svetu, a i kod nas, došlo je do porasta incidence, odnosno broja transrodnih osoba u ukupnoj populaciji. U našoj zemlji, na primer, dodaje gost Jutarnjeg programa, u poslednjih 10 godina, imali smo sedam do osam osoba godišnje koje su prolazile kroz tranziciju genitalija, a sada već ima 13 do 14 godišnje.

Pre konačne tranzicije tim stručnjaka je uključen u pripremu

Beogradski tim stručnjaka koji se bavi ovom vrstom tranzicije veoma je poznat u svetu i postoji skoro 30 godina. Tim čine psihijatri, psiholozi, endokrinolozi, sociolozi, pravnici i na kraju hirurzi koji nastoje da kroz jednu pravilnu evaluaciju dođu do zaključka da bi finalna tranzicija, a to je korekcija genitalija, bila ispravna.

Uobičajeni proces traje oko godinu, godinu i po dana sa psihijatrima i psiholozima. Posle toga, osoba počinje da prima hormonsku terapiju, odnosno da prima hormone onog pola ka kom teži. To dovodi do promene tela koje se prate oko godinu dana.

„Ako se sve ispuni i poklopi prema standardima koje je definisala Svetska organizacija za transrodnu medicinu, mi onda odlučujemo i počinjemo da razgovaramo o finalnom koraku, odnosno operativnom lečenju“, dodaje profesor.

Doktor Đorđević naglašava da transrodne osobe nisu psihijatrijski bolesnici, već prolaze kroz psihijatrijsku evaluaciju kako bi bilo potvrđeno njihovo stanje i kako bi lekari bili sigurni da su u pitanju osobe kojima mogu pomoći i omogućiti život onakvim kakvim ga oni zamišljaju, zaključuje gost Jutarnjeg programa, prof. dr Miroslav Đorđević.

Izvor