Kada je homoseksualnost u Srbiji dekriminalizovana i skinuta sa liste mentalnih bolesti, dakle kada su istopolno orijentisani ljudi prestali da budu tretirani kao kriminalci i bolesnici, nije preostalo ništa osim golih predrasuda na čemu bi mogao da se bazira nastavak diskriminacije onemogućavanjem legalnog regulisanja njihovih porodičnih zajednica.

Istopolne zajednice su deo stvarnosti koji više ne može da se ignoriše tim pre što je dinamika njihovog pravnog priznavanja i regulisanja posledica njihovog postojanja jedna od najintenzivnijih pravnih promena današnjice, gledano u globalnim razmerama.

Razmatranja tog pitanja kod nas ne počinje u pravnom vakuumu jer već uveliko postoje komparativnopravna rešenja zakoni u velikom broju evropskih i vanevropskih zemalja, međunarodne konvencije, presude međunarodnih sudova, teorija i praksa ljudskih prava, i to sve u intenzivnoj dinamici progresa.

Pravno regulisane istopolne zajednice su već došle do naših državnih granica postajući deo pozitivnopravnih sistema Hrvatske i od prošle godine Crne Gore.

Iako se razlikuju od modela heteroseksualnog braka, istopolne zajednice nisu pogubna pojava za tradicionalne porodične vrednosti niti su odraz promiskuitetnog, antisocijalnog ponašanja, izbegavanja roditeljstva, a još manje negiranja postojanja porodice.

One su upravo suprotno, odraz nastojanja istopolno orijentisanih osoba da u svojim životima ne budu lišene porodice, roditeljstva i svega onoga što znači stabilna, monogamna, emotivno/seksualna, društveno i pravno regulisana konvencionalna zajednica.

Istopolne zajednice kao porodice1 su takođe i rezultat potrebe i interesa svakog društva da što većem broju ljudi pravno omogući da živi u stabilnim porodičnim, pravno priznatim i regulisanim zajednicama kroz uvažavanje različitih faktički postojećih porodičnih modaliteta.

Ne obezvređuju dakle, istopolne zajednice svojim postojanjem vrednosti tradicionalne porodice, već su te vrednosti mnogo više obezvređene nastojanjima da se porodična regulativa po svaku cenu ograniči i učini ekskluzivno pristupačnom samo heteroseksualnim parovima.

Do sada nije uočen nikakav, ni najmanji pad broja sklopljenih heteroseksualnih brakova u nekoj od zemalja koje pravno priznaju istopolne zajednice.

Heteroseksualni ljudi sklapaju brakove iz razloga i po dinamici koja nema nikakve veze sa onim što rade homoseksualne osobe i nikakvo razočaranje, gnev, protest ili ma koja druga negativna (pa ni pozitivna) reakcija na postojanje pravne regulative homoseksualnih veza ne može da deluje sprečavajuće na zasnivanje heteroseksualnih porodica ni u najmanjim razmerama, pa ni u pojedinačnim slučajevima.

Da je porodica „dovedene u pitanje“ priznavanjem nekog vida legaliteta istopolnim parovima je nešto što se prosto rečeno, niti dešava, niti ima najmanje naznake da bi moglo da počne da se dešava.

Ne samo što porodica nije u opasnosti da bude „uništena“ ili „obezvređena“ omogućavanjem pravne priznatosti drugim vidovima porodičnih zajednica, već je baš naprotiv, kao institucija ojačana time što se većem broju ljudi omogućava pravna stabilnost i prednosti porodičnog života.

Istopolne zajednice kada postanu deo pravnog sistema Srbije predstavljaće zakonsko priznanje „drugosti“, legalizovano pravo na različitost, pravo ne samo na tolerisanu, već i zakonom aktivno zaštićenu „drugost“.

Ono nosi sa sobom garantovana građanska, imovinska, poreska, penziona, nasledna i druga prava.

Ali istopolna zajednica je i mnogo više, jer je ono znak demokratičnosti jednog društva, njegove otvorenosti i tolerancije.

Ono je takođe i znak diversifikovanog bogatstva jednog društva i to ne samo kulturnog i pravnog: nije slučajno da države koje priznaju ili su na putu da omoguće istopolnim parovima zakonsku regulativu njihovog zajedništva spadaju među države sa najvišim standardom života, mereno i materijalnim kriterijumima.

Autorka je Zorica Mršević, istraživačica Instituta društvenih nauka

Zakonom regulisane istopolne zajednice u evropskim zemljama

Istopolne zajednice i građanska partnerstva:

Andora 2014, Austrija 2010, Kipar 2015, Češka 2006, Estonija 2016, Grčka 2015, Hrvatska 2014, Italija 2016, Lihtenštajn 2011, Mađarska 2009, Malta 2014, Nemačka 2001, Slovenija 2006, Švajcarska 2007, Ujedinjeno Kraljevstvo 2005, San Marino 2012, Crna Gora 2020.

Istopolni brak:

Belgija 2003, Danska 2012, Finska 2013, Francuska 2013, Holandija 2001, Irska 2015, Island 2010, Luksemburg 2015, Norveška 2009, Portugal 2010, Španija 2005

Švedska 2009, Ujedinjeno Kraljevstvo 2014 (Engleska, Vels, Škotska), Slovenija 2017.

Izvor

Kolumna

  • Leposava Mijušković: Srpkinja koja je pre sto godina pisala lezbejsku prozu i pucala u ženskom dvoboju +

    Leposava Mijušković: Srpkinja koja je pre sto godina pisala lezbejsku prozu i pucala u ženskom dvoboju Godine 1905. objavila je priču koja se smatra prvom lezbejskom prozom u srpskoj književnosti i koju je hvalio Jovan Skerlić. Umrla je 1910, verovatno od posledica dvoboja na koji je Opširnije...
  • Pazolini kao pesnik – 45 godina od nasilne smrti reditelja +

    Pazolini kao pesnik – 45 godina od nasilne smrti reditelja Čuveni reditelj i pisac Pjer Paolo Pazolini, autor više od 20 igranih i dokumentarnih filmova, više od 30 knjiga, šest drama, nebrojenih tekstova u štampi, u umetnost je zakoračio kao Opširnije...
  • Država uslovljava trans osobe, odlučuje o nama bez nas +

    Agatha Direktorka organizacije Geten i koordinatorka LGBTIQ SOS telefona, Agata Milan Đurić, govori za Danas o egzistenciji i problemima trans osoba u Srbiji, TIQ aktivizmu i o tome zašto nam je Opširnije...
  • Pionirka kvira, Dženesis Pi-Oridž +

    Pionirka kvira, Dženesis Pi-Oridž Pionir/ka kvira i indastrijala, Dženesis Pi-Oridž, preminuo/la je 14. marta u 70. godini od leukemije. Opširnije...
  • Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju +

    Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju Pisanje pesama je stihijska, spontana stvar za mene. Dešava se da se probudim tokom noći sa idejom ili frazom. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11