Dok Marfi tvrdi da brani slobodu govora, kritičari joj poručuju da je to ne oslobađa od odgovornosti za reči koje pogađaju transrodne osobe, jednu od najranjivijih grupa u društvu.
Slučaj Rošin Marfi nekadašnje ikone kvir zajednice i art-popa, dobio je nove, oštre obrise nakon njenog izlaganja u britanskom parlamentu. Ono što je započelo kao komentar na društvenim mrežama 2023. godine, sada se pretvorilo u ideološki rat u kojem se mešaju optužbe za cenzuru, tvrdnje o profesionalnom progonu i brutalno direktni odgovori njenih kolega.
Govoreći na predstavljanju izveštaja grupe Freedom in the Arts u Vestminsterskoj palati, Marfi je ponovila svoje stavove o rodno afirmativnoj nezi, opisujući reakciju javnosti na njene ranije izjave kao profesionalni progon. Irska muzičarka tvrdi da su se promoteri, saradnici i mediji distancirali od nje zbog njenih kritika upotrebe blokatora puberteta kod transrodnih mladih, što je nazvala štetnim procesom.
Međutim, Marfi je otišla i korak dalje, opisujući „koncept promene pola“ kao ‘obmanu’ i ‘srž halucinacije destruktivnog pokreta’. Prema njenim rečima, umetnici su danas pod pritiskom autocenzure, dok javno finansiranje umetnosti favorizuje ideološku poslušnost. Kritičare na društvenim mrežama nazvala je izvršiteljima koji sprovode kulturu otkazivanja.
Reakcija industrije nije izostala, a najglasnije je odjeknuo istup američke DJ-ice i producentkinje The Blessed Madonne. U objavi na Instagramu ona je oštro demantovala tezu o ućutkivanju Rošin Marfi, ističući apsurdnost te tvrdnje s obzirom na njen govor u parlamentu.
„Nisi ućutkana ako govoriš u mikrofon u Domu lordova. Niko ti ne duguje prodatu ulaznicu, angažovanje ili mesto na festivalu. Jednostavno više ne želimo da imamo posla s tobom“, poručila je The Blessed Madonna, dodajući da ono što Rošin Marfi proživljava nije bojkot, već jednostavno – posledice.
The Blessed Madonna (Marea Stamper) je kvir umetnica i zaštitnica trans zajednice, ali se izričito ne identifikuje kao transrodna osoba, već kao rodnokvir osoba koja se zalaže za kvir prava. U svom odgovoru dotakla se i pojma ‘stvarnosti’ (realness), koji Marfi često koristi inspirisana dokumentarcem ‘Paris Is Burning’. Podsetila je na tragičnu sudbinu Vinus Ekstravagance, trans žene koja je ubijena tokom snimanja tog filma, kako bi povukla paralelu između Marfine navodne ugroženosti i stvarne opasnosti s kojom se trans osobe suočavaju.
Takođe je otkrila detalj iz njihove prošlosti – zajednički put u Palestinu, pitajući Marfi hoće li se vratiti u parlament i govoriti o ‘stvarnim ženama koje se porađaju u sobama dok im snajperisti ubijaju lekare’ ili o bombama u Gazi, umesto što se fokusira na sopstvenu ulogu žrtve.
Istup Rošin Marfi dogodio se samo dva dana nakon objave nalaza istraživanja Good Law Project-a koje je utvrdilo da se transrodne osobe u Velikoj Britaniji suočavaju s nesrazmerno visokim rizikom od samoubistva. Stručnjaci upozoravaju da su sistemski problemi, poput ekstremno dugih lista čekanja na pružanje zdravstvene nege i društvene stigme, ključni faktori ove krize.
Dok Rošin Marfi tvrdi da brani slobodu govora, kritičari joj poručuju da je to ne oslobađa od odgovornosti za reči koje pogađaju transrodne osobe, jednu od najranjivijih grupa u društvu. Slučaj Rošin Marfi tako je prestao da bude priča o muzici i postao reprezentativni primer duboke polarizacije savremene kulture.
Dok Marfi tvrdi da brani slobodu govora, kritičari joj poručuju da je to ne oslobađa od odgovornosti za reči koje pogađaju transrodne osobe, jednu od najranjivijih grupa u društvu.
Trans komičar proglašen je „pravim herojem“ nakon što je prošle nedelje spasio bebu od utapanja u jezeru Mičigen u Čikagu.
Na Međunarodnom festivalu queer filma, Merlinka, biće prikazan i film Nikole Spasića, „Kristina“. Razgovarali smo sa Kristinom Milosavljević, alias Kristinom Ferari, glavnom protagonistkinjom filma.
Niko ne želi da je u tuđoj koži, govorili su još grčki filozofi, međutim, ima i onih koji ne vole ni što su u svojoj.
Pre dvadeset godina, 10. septembra 2002. umrla je Žarana Papić, jedna od glavnih osnivačica organizacije Geten, izuzetna teoretičarka, antropološkinja i zagovornica feminističke kritičke misli i doajenka jugoslavenskog feminističkog pokreta.
