Saopštenje organizacije Gayten-LGBT povodom problematičnog izveštavanja o lekarki M.S. koja je, kako se navodi, predala zahtev za promenu pola, jer smatra da je diskriminisana u odnosu na muškarce koji u penziju odlaze kasnije nego žene, čime se banalizuje veoma teška situacija u kojoj se transpolne osobe u Srbiji nalaze, kao i brojne teškoće s kojima se svakodnevno suočavaju.
Organizacija Gayten-LGBT želi da skrene pažnju javnosti i medija na problematičnost izveštavanja o lekarki M.S. koja je, kako se navodi, predala zahtev za promenu pola isključivo zato što smatra da je diskriminisana u odnosu na muškarce koji u penziju odlaze kasnije nego žene. Ovakvim izjavama , bez navođenja drugih razloga za podnošenje zahteva za promenu pola, banalizuje se veoma teška situacija u kojoj se transpolne osobe u Srbiji nalaze, kao i brojne teškoće s kojima se svakodnevno suočavaju.
Organizacija Gayten-LGBT podržava napore lekarke M.S. da svojim prisustvom u medijima skrene pažnju na problem prisilnog penzionisanja žena sa navršenih 60,5 godina starosti. Takođe pozdravljamo to što M.S. svojim izjavama govori o različitom položaju žena u zavisnosti od njihovog socio-ekonomskog statusa i različitim potrebama za penzionisanjem u zavisnosti od posla koji obavljaju.
Međutim, izjavama i izveštavanjem o tome da je M.S. isključivo zbog toga odlučila da „promeni pol“ banalizuju se životi transpolnih osoba, koje predstavljaju jednu od najmarginalizovanih grupa u Srbiji. Za transpolne osobe je usklađivanje tela s rodnim identitetom (odnosno „promena pola“) istovremeno i osnovna potreba i jedno od najvažnijih životnih pitanja, a sam proces usklađivanja tela s rodnim identitetom je veoma zahtevan, dug i, nažalost, za mnoge i dalje nedostupan.
Saopštavanje sopstvenog rodnog identiteta, najpre prijateljima i porodici, a zatim i širem okruženju, povezano je sa velikim strahom od odbacivanja i osobu izlaže povećanom riziku od psihičkog i fizičkog nasilja i diskriminacije. Sam proces usklađivanja tela s rodnim identitetom traje najmanje tri godine, od kojih je najmanje godinu dana psihijatrijsko-psihološkog praćenja, najmanje godinu dana hormonske terapije i tek nakon toga osoba može da dobije odobrenje da se nađe na listi čekanja za operativno usklađivanje tela s rodnim identitetom. Od trenutka započinjanja hormonske terapije, telo osobe se menja, dok podaci u dokumentima (ime, oznaka pola i JMBG) ostaju isti, što osobu stavlja u situaciju prisilnog razotkrivanja rodnog identiteta svaki put kad nekome treba da pokaže bilo koji dokument koji sadrži ove podatke (ličnu kartu, legitimaciju za prevoz, studentsku knjižicu itd). Mogućnost zapošljavanja tokom procesa „promene pola“ je minimalna, zbog razlike između opaženog pola osobe i podataka u dokumentima, što osobu stavlja u izrazito nepovoljan socio-ekonomski položaj. Pritom, hormonska terapija, koju transpolna osoba treba da uzima doživotno, nije pokrivena iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dok je deo troškova operativnog usklađivanja tela s rodnim idetitetom koji osoba sama finansira u ovom trenutku oko 100.000 dinara.
Zbog toga i navodnu izjavu Dušana Stanojevića o tome da će M.S. operisati besplatno „zato što je pokazala veću snagu od muškarca“ smatramo neprimerenom i pozivamo Dušana Stanojevića, kao jednog od vodećih stručnjaka u oblasti hirurgije, da prepozna ogromnu hrabrost koja je svakoj trans osobi potrebna da se odvaži da živi u skladu sa svojim rodnim identitetom i da ponudi besplatne operacije svim transpolnim osobama.
Organizacija Gayten-LGBT još jednom želi da svim donosiocima odluka skrene pažnju na važnost zakonskog priznanje rodnog identiteta i ponovi poziv za hitno usvajanje zakona koji će trans osobama omogućiti promenu podataka u dokumentima odmah po ustanovljenju trans identiteta i zaštititi prava u drugim oblastima života.
