Centar za kvir studije vas poziva da prisustvujete 14. skupu kvir studija u školskoj 2013/14. godini, na kom će sa vama razgovarati Zorica Mršević, na temu  „Laki Edi, transrodni Viking“. Izlaganje će se održati u subotu, 29. marta, od 14 do 16h, u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Kraljice Natalije 45.

„Laki Edi je nerazdvojni, nabolji Hogarov prijatelj, zapravo jedini ko se stalno pojavljuje u njegovom društvu, češće od članova njegove porodice, i u mnogo raznovrsnijim situacijama od njih. On je sa Hogarom u svim nevoljama, npr. na pustom ostrvu posle brodoloma, na ivici ambisa pred nadirućim odredom neprijatelja ili ljutitim zmajem koji im trči u susret rigajući plamen, na rasklimatanom mostu preko provalije čiji konopci  popuštaju, kao zarobljenici vezani na lomači koja samo što nije potpaljena. Prvi je sa njim i u borbenim redovima, ispod zamka koji opsedaju, u mračnoj šumi koju izviđaju, na brodu koji plovi ka Engleskoj i Francuskoj u nove pljačke, pod kišom strela u bekstvu sa plenom, rame uz rame sa Hogarom je na svakoj pijanki u krčmi. Ipak, Laki Edi nikako po svom izgledu nije „pravi“ vikinški muškarac. On je sitne građe, uskih ramena, tankog vrata, bez brade, obučen u bezobličnu haljinu koju  u stripu nosi samo jos devojčica Hernija (još jedan potencijalno rodno neusaglašeni lik). Ostaje da se nagađa da li je Laki Edi rođen kao devojčica koja se priključila polu s kojim se identifikuje, dakle muškom, u vikinškom ratničkom društvu, igrajući u njemu jedinu moguću ulogu, nikad odraslog, nemuževnog, ćosavog muškarca,  ili je on ipak biološki „on“, nezreo, fizički neformirani muškarac, nespretan u ratničkim ulogama, nikakav i kao kuvar ili izviđač. Bez obzira na to da li je Laki Edi transrodna osoba tipa ŽuM ili MuŽ, ono što je najvažnije je da je prihvaćen od muškog ratničkog društva uprkos svojoj očiglednoj rodnoj neusaglašenosti i ženstvenoj drugosti.“

Zorica Mršević (1954) diplomirala je sa odličnim prosekom (1977), dva puta je tokom studija nagrađivana Univerzitetskom nagradom, magistrirala (1983) sa tezom "Glavni pretres u krivičnom postupku" i doktorirala (1986) sa tezom "Obavezna odbrana u krivičnom postupku", sve na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila je u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja od 1979. do 1999, a od 1999. u Institutu društvenih nauka (IDN) u Beogradu gde je bila upravnica Centra za pravna istraživanja i rukovoditeljka projekta "Demokratski modeli unapređivanja društvene kohezije, tolerancije, ljudskih prava i privrednog razvitka u političkim i institucionalnim procesima evropskih integracija u Srbiji". Od početka 2011 radi u u statusu istraživača A1 kategorije u IDN-u na projektu "Društvene tranformacije u procesu evropskih integracija – multikulturalni pristup". Objavila je do sada 19 knjiga  i preko 300 članaka u naučnoj i stručnoj periodici iz oblasti krivičnopravnih disciplina, teorije roda, teorije nasilja i ženskih ljudskih prava.