Fotograf iz Montreala, Džej Džej Levin, fotografiše trans i queer osobe i njihove zajednice još od 2006. godine. Njegovi portreti uključuju serije radova koji su lični i intimni, kao i one koji predstavljaju izazov načinima na koje se seksualnost i rodna binarnost odigravaju i razvijaju u savremenom društvu.
Za seriju radova „Nasamo“, Levin je kreirao i fotografisao tipične kućne situacije i ambijente u kojima se poigravao sa rodnim stereotipima. Da bi stvar učinio zanimljivijom, za svaki portret je imao samo jednog modela koji se pojavljivao i u muškoj i ženskoj ulozi na istoj fotografiji. Ono što je dobio kako kaže, „predstavlja izazov normativnoj ideji da je rodna ekspresija nešto stabilno ili konstantno. Hteo je da pokaže upravo suprotno – da performativnost roda može da bude fluidna i višeznačna.“
Svaka fotografija je urađena u kući modela koji je pozirao/la, a često je to bio neko od Levinovih prijatelja/ica. Levin je postavljao svetla, menjao raspored nameštaja, i osmišljavao izgled modela u ženskoj i muškoj ulozi. Svaka fotografijazahtevala je više od jednog dana snimanja. Negative je potom sređivao i skenirao, a nakon toga bi ih podvrgao podužemprocesu nanošenja filtera i kolažiranja.
Iako su kosa, malje i obline dodavane ili uklanjane tokom snimanja, Levin nije menjao digitalnim putem u postprodukciji ništa što ima veze sa rodom. „Fotografije su dobre jer su vizuelno ubedljive i nema manipulacije rodnih obeležja modela nekim drugim sredstvima – sve što je urađeno na njima postignuto je uz pomoć šminke, kostima i poziranjem“, kaže.
Levinovo interesovanje za kreativan portret počelo je da se razvija jako rano. Njegova pokojna majka, inače režiserka dokumentarnih filmova, poklonila mu je običan fotoaparat dok je bio dete, a on ga je koristio uglavnom kako bi fotografisao svoje cipele, trošeći tako čitave rolne filma. „U jednom trenutku, mama je nežno predložila da fokus prebacim sa cipela na ljude kojima sam okružen, umesto što stalno iznova snimam jedan isti predmet,“ kaže Levin. „I evo sada se zbog toga strastveno bavim umetnošću s jakim fokusom na portretskoj fotografiji. Izgleda da sam vrlo ozbiljno shvatio njen savet!“
Levin kaže da se identifikuje kao trans i queer osoba, a sopstvena seksualnost i rod su mu važni jer igraju bitnu ulogu u većem delu njegovog opusa. „Moje fotografije govore o marginalnosti i slave je sa jedne prisne pozicije istraživanja sebe, nešto što se recimo skroz razlikuje od voajerizma“.
Dok se diskusija o queer i trans identitetima razvija i širi, isto se dešava i sa recepcijom opusa umetnika/ca kao što je Levin, čija publika raste širom sveta i u zajednicama van sveta umetnosti. „Sjajno je kada je moj rad tema diskusije među drugim umetnicima/ama i fotografima/kinjama i drugim queer osobama, ali me takođe raduje kada vidim da dopirem i do ljudi koji inače nemaju pristup idejama kojima se bavim u svojim radovima“.Ali takođe kaže i da „se njegov rad javlja u trenutku kada se u javnoj sferi sve više razgovara o rodu i seksualnosti, što s druge strane omogućava više prostora za queer kulturnu produkciju i reprezentaciju u mejnstrimu.“
Levin dodaje da je bilo mnogo umetnika/ca koji su se godinama bavili/e sličnim temama i koji/e su utabali/e put za njega i njegov rad. Isto tako se nada da borba za priznanje u okviru trans zajednice neće postati borba koja na kraju osnažuje one koji/e su već privilegovani/e. Trans i queer vidljivost je osnažujuća za veći broj ljudi kada se dešava zajedno sa i uz druge neophodne borbe, kao što su borba protiv siromaštva i rasizma,“ dodaje. „Diskusije u umetnosti, pop kulturi i politici otvaraju se na više nivoa, ali mislim da i dalje imamo pune ruke posla kada su u pitanju reprezentacija i stvaranje sveta kao bezbednijeg mesta za život za mnoge od nas.“
Prevod: MJ
Izvor: www.slate.com/
