Gayten-LGBT – Centar za promociju LGBTIQ prava, uz podršku Labrisa, organizacije za lezbejska ljudska prava, održao je konferenciju za novinare u sredu, 18. decembra 2013, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine i okrugli sto povodom predstavljanja Modela zakona o rodnom identitetuu prostorijama Skupštine AP Vojvodine u Novom Sadu.
Na konferenciji su predstavljeni Model zakona o rodnom identitetu i rezultati monitoringa sprovođenja preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope koje se tiču zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Model zakona o rodnom identitetu za cilj ima zaštitu prava i unapređenje položaja trans* soba, odnosno osoba čiji doživljaj rodnog identiteta i njegovo ispoljavanje odstupaju od uobičajenih i očekivanih binarnih rodnih uloga i koje su zbog toga izložene izuzetno visokom stepenu diskriminacije i nasilja. Izrađen je u skladu sa preporukama vodećih međunarodnih organizacija, Jogjakartra principom Ujedinjenih nacija, kao i preporukama Komesara za ljudska prava Saveta Evrope. Pored toga što je u skladu sa zahtevom za depatologizacijom trans* identiteta, usklađen je i sa postojećim domaćim zakonodavstvom. Model zakona o rodnom identitetu trans* osobama omogućava zaštitu od diskriminacije i ostvarivanje prava u oblastima koje su u ovom trenutku u Srbiji u potpunosti neregulisane (pravo na promenu imena i oznake pola, pravo na zapošljavanje, osiguranje, bračni i porodični život, zdravstvenu zaštitu). Autorke zakona su pravnice Slavoljupke Pavlović, Jelene Simić i Zorice Mršević u saradnji sa timom Gayten-LGBT.
Aktivisti Gayten-LGBT,Milan Đurić i Kristian Ranđelović, govorili su o trenutnom položaju trans* osoba u Srbiji, kao i trijadnoj terapiji kroz koju transpolne osobe prolaze, dok su aktivistkinja i pravnica Slavoljupka Pavlović i prof. dr Zorica Mršević, predstavile Model zakona o rodnom identitetu i izložile analizu međunarodno-pravnih standarda i uporednih rešenja, koja su poslužila kao osnova za izradu Modela zakona o rodnom identitetu.
Dragana Todorović iz Labrisa, govorila je o rezultatima monitoringa sprovođenja preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, koje se tiču zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a koji je Labris sprovodio tokom 2012. i 2013, uz podršku ILGA Europe (evropskog ogranka Međunarodne asocijacije gejeva, lezbejki, biseksualnih, trans* i interseks osoba). Izveštaj možete pogledati na stranici: labris.org.rs/
Istoga dana, u prostorijama Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, održan je i okrugli sto na kome je predstavljen Model zakona o rodnom identitetu. Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici/e relevantnih pokrajinskih institucija i političkih partija, kao i predstavnici/ce nevladinog sektora.
Učesnicima je dobrodošlicu u ime Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova poželeo Dragan Božanić, i istakao da Skupština AP Vojvodina želi da pruži podršku aktivnostima koje su usmerene ka unapređenju položaja i zaštiti prava svih građana/ki, a pogotovo onih koji pripadaju marginalizovanim grupama.
Milan Đurić je istakao da je neophodno hitno donošenje zakona kojim će se zaštiti prava trans* osoba, koje se u ovom trenutku u Srbiji nalaze u nekoj vrsti „pravnog vakuuma“ i upozorio da su trans* osobe izložene izuzetno visokom stepenu diskriminacije i nasilja. Zorica Mršević je izložila međunarodno-pravne standarde i uporedna rešenja kojima se reguliše položaj trans* osoba u različitim zemljama, a koji su poslužili kao osnova za izradu Modela zakona.
Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, govorila je o iskustvima te institucije kada je reč o pravu na izražavanje rodnog identiteta, i istakla da nije dovoljno samo donošenje zakona, već i praćenje njegovog sprovođenja, pošto je iskustvo u sprovođenju Zakona o ravnopravnosti polova pokazalo da se državni službenici često oslanjaju na zastarela rešenja i ne primenjuju novousvojene zakone.
Model zakona o rodnom identitetu predstavila je Slavoljupka Pavlović, aktivistkinja, pravnica i jedna od autorki Modela zakona. Pored ukazivanja na što brže donešenje zakona kojim će se regulisati prava trans* osoba i osigurati njihova zaštita od diskriminacije, Slavoljupka je istakla da je neophodno da društvo vodi računa o svim svojim građanima/kama, a naročito onima iz marginalizovanih grupa, koji/e su, sa stanovišta prava, vrlo često nevidljivi/e.
Druga sesija je bila posvećena praktičnim pitanjima u vezi sa trans* tematikom.Kristian Ranđelović je govorio o svom iskustvu u radu sa grupom podrške trans* osobama, i ilustrovao korake i teškoće s kojima se sreću osobe koje odluče da započnu proces usklađivanja svog tela s rodnim identitetom, dok je izlaganje Jelene Milić Jerković bilo posvećeno brojnim problemima i preprekama transrodnih osoba koje se bave seksualnim radom i koje su zbog toga izložene višestrukoj diskriminaciji i nasilju.
Obe sesije praćene su veoma živom diskusijom u kojoj su učesnici/e istakli/e svoju spremnost da podrže Model zakona o rodnom identitetu i zajednički rade na pripremama za njegovo sprovođenje.
