Moralni krstaški rat protiv seksualnog rada, bilo da ga vodi policija ili visoko pozicionirane feministkinje koje se nikada nisu bavile seksualnim radom, ima istu funkciju koju je oduvek imao, piše Lori Peni.

Slika: Maskirane seksualne radnice u Indiji protestuju u Bangaloru nakon navodnog grupnog silovanja prostitutke od strane policajaca, foto: Getty

Četvrtog decembra, na stotine policajaca, neki u posebnoj opremi za razbijanje demonstracija, izvršili su raciju u više od 25 mesta u centru Londona. Pod izgovorom da traže kradenu robu i sprečavaju šverc i prodaju droge, izvršili su raciju stanova prostitutki i izbacili ih na ulicu. Pozvali su medije da posvedoče odvođenju žena u pritvor i oduzimanju njihovog novca i stvari, a sve u ime „spasavanja“ radnica od života u prostituciji.

Britanija nije jedina evropska država koja trenutno zauzima čvršći stav prema seksualnom radu. Francuska je upravo donela zakon kojim se plaćanje seksualnih usluga stavlja van zakona, uprkos protestima prostitutki koje kažu da zakoni kojim se kriminalizuju klijenti čine njihov posao još opasnijim, gurajući ga u podzemlje. Nemačka, koja ima progresivnije zakone kada je prostitucija u pitanju još od 2002, razmišlja o njihovoj izmeni, nakon javne diskusije o ovom pitanju. U vreme kada su milioni žena i devojaka širom kontinenta primorane na teške ekonomske izbore – uključujući tu i prostituciju – zašto se najveća javna feministička debata i dalje vodi oko toga da li je moralno ili ne imati seks s nekim za koji će vam biti plaćeno, i da li zbog toga treba da idete u zatvor ili budete deportovane?

Javno bacanje ljage na seksualne radnice karakteristično je za krizu u Evropi u poslednjih nekoliko godina. Za medije, to je spektakl koji odlično prolazi kod čitalaca koji vole miks škakljivosti i besa. Ako ne možete da dobijete fotke uhapšenih žena, možete da ilustrujete priču fotkama ženskih nogu u mini suknji i visokim potpeticama, informišući čitalačku publiku da će ih taj članak razbesneti, naložiti ili i jedno i drugo.

Nedavne racije u Sohou nisu prva u nizu prilika kada policija poziva novinare i fotografe da pokriju priču. „Kakav jasniji pokazatelj nam treba da je policiji važnije da ove žene raskrinka nego da ih spasi?“, pita Melisa Đira Grant, autorka knjige Playing the Whore: the Work of Sex Work. „Na koji način je njihova bezbednost sada kompromitovana ovim fotografijama i njihovim daljim širenjem online?“

Priča koja nije ispričana u slikama je priča o specijalnim policijskim snagama koje vrše racije po javnim kućama i da ista ta policija ima ovlašćenja da zadrži procenat keša koji oduzmu od prostitutki. Po zakonu the Proceeds of Crime Act, novac i vrednosti konfiskovani od seksualnih radnica, uključujući i bilo šta odvojeno sa strane za stanarinu, lekove, hranu za njihovu decu – policajci podele sa  poreskom službom i tužilaštvom.

Još gore, seksualne radnice koje su takođe i migrantkinje često bivaju predate britanskoj Agenciji za granice (UK Border Agency), što je logičan sled ovih „racija iz samilosti“. Engleski Kolektiv Prostitutki kaže da tokom nedavnih racija u Sohou, „Neke imigrantkinje su privedene pod izgovorom da su moguće žrtve trgovine ljudima, uprkos njihovom protivljenju i izjavi da nisu primorane da ovo rade.“

Ukoliko je borba protiv trgovine ljudima prioritet, hapšenje navodnih žrtava, oduzimanje njihovog novca, i predavanje istog poreskoj službi izgleda kao čudan način da se ta borba i sprovede. Drugde javno sramoćenje seksualnih radnica ima eksplicitniju političku agendu. U Grčkoj je u proleće 2012, desničarska štampa objavljivala tekstove u kojima je krivila seksualne radnice za širenje HIV-a. Stopa inficiranja je zaista porasla za 60 posto za samo godinu dana – ali ne zbog prostitucije. Tačnije, skok u inficiranju je bio direktna posledica velikih smanjenja budžetu zdravstva, uključujući tu i ukidanje programa deljenja besplatnih igala i špriceva korisnicima.

O svemu ovome smo već mnogo puta pričali. Ema Goldman je prva primetila 1910. da: „Kada god je potrebno da se pažnja javnosti skrene sa velikog društvenog problema, započne se krstaški pohod protiv nemorala.“ Sama ideja da opasnosti i poniženje koji idu uz neku vrstu posla mogu biti odvojene od ekonomskih prilika tog istog posla je zavodljiva, ali Goldman nas podseća, „Šta je zapravo i zaista uzrok trgovine ženama? Ne samo belih žena, već i žena žute i crne rase, takođe. Eksploatacija, razume se; neumoljiv Moloh kapitalizma koji se goji od potplaćenog rada, i na taj način tera na hiljade žena i devojaka u prostituciju.“

Veliki deo javne debate o porastu seksualnog rada u Evropi, posebno među siromašnim ženama i migrantkinjama, ide na to da je taj rast posledica nemoralnih zakona, nemoralnih žena ili i jednog i drugog. Ideja da pet godina krize, rastuće nezaposlenosti i niskih primanja širom kontinenta mogu da imaju neke veze sa tim, retko kad se javlja.

Odvajanje prostitucije od svake druge vrste rada i njeno proterivanje u podzemlje nije loše samo po seksualne radnice/ke. Takođe, ova ideja stvara zabludu kod ljudi -  da samo zbog toga što mogu da serviraju pomfrit ili brišu guzice umesto da se bave pružanjem seksualnih usluga kako bi preživeli, oni na neki način čuvaju svoje dostojanstvo – možda su preumorni, otuđeni i mizerni, ali barem ne prodaju svoja tela za novac. Žene koje se bave prostitucijom se svakako ponekad suočavaju sa maltretiranjem i nasiljem na poslu – ali isto to imaju i žene koje biraju da rade kao noćne čistačice, negovateljice i konobarice. Zaista užasan izbor s kojim su milioni žena i migrantskih radnica širom Evrope trenutno suočene je između bedno plaćenog, teškog rada, kada ga ima, i siromaštva.

Čak iako prihvatimo loše argumentovanu ideju da većina žena koje biraju da se bave prostitucijom to rade jer su preživele traume u detinjstvu, iz toga ne proizlazi da im treba oduzeti agensnost, uskratiti im pravo na privatnost, oduzeti im imovinu i hapsiti ih.

Moralni krstaški rat protiv seksualnog rada, bilo da ga vodi policija ili visoko pozicionirane feministkinje koje se nikada nisu bavile seksualnim radom, ima istu funkciju koju je oduvek imao. Problem sa seksualnim radom nije u seksu, već u radu.

Izvor: www.newstatesman.com
Prevod:MJ

Tagovi: Prostitucija, feminizam