Ko je Alis Vajdel, liderka krajnje desničarske partije AfD i lezbejka, nakon što je ova nemačka stranka pobedila u jednoj od istočnih pokrajina?
Stranka je osvojila 39 od ukupno 83 mandata u pokrajinskom parlamentu Saksonije-Anhalt, sa 43,8 odsto osvojenih glasova. To je najbolji rezultat neke krajnje desničarske stranke u Nemačkoj još od perioda pre Drugog svetskog rata.
Stranka je osnovana 2013. godine, nakon finansijske krize iz 2008. godine, kao stranka „usmerena na ekonomska pitanja i pitanja nemačkog fiskalnog suvereniteta“, ali je 2015. godine brzo promenila fokus i usmerila se na pitanje migracija, kada je Nemačka prihvatila više od milion tražilaca azila.
Njihov program „Vizija 2026“ uključivao je planove za deportacije na nivou pokrajina, kao i formiranje posebnih snaga koje bi ubrzale deportacije, slično onome što se trenutno sprovodi pod Donaldom Trampom u SAD. Stranka je takođe želela bliže odnose sa Rusijom.
Kada je reč o pravima LGBTQ+ osoba, stranka se protivi istopolnim brakovima i zalaže se za građanske zajednice, a pokušavala je i da poništi zakone koji omogućavaju istopolne brakove. Takođe je dovođena u vezu sa lecima u kojima se LGBTQ+ zajednica povezuje sa pedofilijom i genitalnim sakaćenjem, što je još jedna uobičajena taktika koju koriste stranke sličnih političkih stavova širom sveta.
Zbog toga možda još više iznenađuje činjenica da se na čelu AfD-a nalazi osoba koju mnogi ne bi očekivali: lezbejka koja sa svojom partnerkom odgaja dva sina – Alis Vajdel.
Vajdel i njen partijski kolega i kopredsednik Tino Kroupala negiraju da je AfD krajnje desničarska stranka.
Ali šta je sa ovom, naizgled neočekivanom LGBTQ+ kopredsednicom? Evo nekih informacija koje treba da znate o Alis Vajdel.
Vajdel se stranci pridružila u oktobru 2013. godine, a ranije je rekla da ju je stranka prvi put privukla zbog njenog protivljenja evru.
Od tada je njen uticaj u stranci rastao. Godine 2015. izabrana je u savezni izvršni odbor AfD-a, a od 2017. godine predvodi poslaničku grupu AfD-a u Bundestagu.
Vajdel je 2022. godine izabrana za kopredsednicu stranke, zajedno sa Tinom Kroupalom, čime je postala prva lezbejka na čelu stranke.
Deda Alis Vajdel bio je Hans Vajdel, istaknuti nacistički sudija koga je direktno imenovao Adolf Hitler. Hans Vajdel bio je odgovoran za izricanje presuda protiv protivnika Trećeg rajha.
Ko je partnerka Alis Vajdel?
Alis Vajdel je u vezi sa svojom partnerkom Sarom Bosard od 2009. godine.
Bosard je filmska producentkinja rođena na Šri Lanki, koju je kao dete usvojio švajcarski bračni par. Prema pisanju portala Munich Eye, njen rad se često „bavi temama koje možda nisu u skladu sa konzervativnim stavovima koje zastupa AfD“.
Vajdel i Bosard imaju dvoje dece, oba dečaka. Bosard ih je rodila, a Vajdel ih je usvojila. Uprkos tome što svoje sinove odgaja u lezbejskoj vezi, Vajdel je ranije isticala značaj odrastanja dece u tradicionalnoj, nuklearnoj porodici koju čine otac i majka. Vajdel je rekla da se njeni sinovi odgajaju u hrišćanskom duhu, iako sebe opisuje kao agnostika.
Ona je izjavila da legalizacija istopolnih brakova nije važna i da ona i njena partnerka nisu venčane, iako su zajedno već 17 godina.
Vajdel je takođe branila svoju ulogu u AfD-u i izjavila da njena seksualna orijentacija nije u sukobu sa tradicionalnim vrednostima te stranke.
Gde žive Alis Vajdel i njena partnerka?
Vajdel i Bosard žive sa svojom decom u mestu Einsiedeln u Švajcarskoj. Alis Vajdel vreme provodi između Berlina, gde radi, i Švajcarske, dok kao svoje zvanično prebivalište navodi mesto u svojoj izbornoj jedinici u Uberlingenu u Nemačkoj.
Vajdel je rođena u Güterslohu, gradu koji se nalazi otprilike na pola puta između Dortmunda i Hanovera, a kasnije je studirala u Bajrojtu.
Pre nego što se uključila u politiku, radila je i za korporacije Goldman Saks i Kinesku banku (Bank of China), a šest godina je živela u Kini.
U koje je kontroverze bila umešana Alis Vajdel?
Vajdel je često otvoreno govorila o svojim stavovima. Iako se prvobitno pridružila stranci zbog njenih ekonomskih politika, kasnije je podržala i zagovarala pomeranje stranke ka krajnjoj desnici, kao i njen fokus na migracije i nemački nacionalizam.
Ona je ranije izjavila da imigrante čine „žene u burkama, devojke sa maramama, muškarci sa noževima koji primaju državnu pomoć i drugi beskorisni ljudi“. Ta izjava izazvala je kritike njenih političkih protivnika u Nemačkoj, ali i odobravanje drugih desničarski orijentisanih aktera.
Vajdel je takođe zahtevala „masovni povratak stranaca“ u njihove matične zemlje i tvrdila da je Nemačka zapravo prava žrtva rata u Ukrajini.
Ona je ranije takođe dovodila u pitanje smisao vakcina protiv kovida, izražavala sumnju u klimatske promene i govorila o teoriji „velike zamene“, koja lažno tvrdi da se belci „zamenjuju“ imigrantima.
Tokom razgovora sa Ilonom Maskom, Vajdel je tvrdila da nacisti „nisu bili desničari“ i rekla da je Hitler bio „komunistički, socijalistički tip“. To je očigledno netačno, budući da su komunisti i socijalisti bili sistematski progonjeni tokom nacističkog režima.
Vajdel je izazvala novi talas kontroverzi kada je gostovala na nemačkoj televiziji ARD i tvrdila da je nemačka kultura sećanja na Holokaust „kult krivice“.
Takođe je ponovljeno povezivanje njene stranke sa sećanjem na Holokaust opisala kao „dosadno“, čime je dodatno naglasila nelagodu stranke zbog suočavanja sa nacističkom prošlošću Nemačke.
Prevela: MJ
