U Beogradu je u ponedeljak počela Nedelja ponosa, u okviru ovogodišnjeg Beograd Prajda koji se održava pod sloganom "Ima mesta za sve nas".
Tradicionalni Prajd marš centralnim gradskim ulicama počeće u subotu, 5. septembra u 16 časova iz parka Manjež.
Da kojim slučajem živimo u tolerantnom, nenasilnom, a pre svega, demokratskom društvu, 25-godišnjica Prajda obeležavala bi se kao događaj koji slavi slobodu i ravnopravnost, kaže kuma Prajda Danica Vučenić.
"Ali avaj, 25 godina od "Krvavog Prajda" simbolički slogan "Ima mesta za sve nas" je i suštinska poruka koja sugeriše da je pitanje mesta u ovom društvu i dalje, a možda više nego ikad, ograničeno", poručila je Vučenić.
Ono što je, ipak, sveobuhvatno i svepristuno je, kažu, nasilje.
"U poslednje vreme svedočimo pojačanim napadima na LGBT+ osobe. To je ove godine eskaliralo. Samo ove godine beležimo preko 20 slučajeva nasilja nad LGBT+ osobama", navodi predstavnik organizacionog odbora Beograd Prajda Bojan Lazić.
Dvadeset koji su, kažu, najdrastičniji i fizički. Ostalih je nekoliko puta više. Šta se onda za četvrt veka tačno promenilo?
"Od 2001. godine do danas se mnogo toga promenilo na bolje, ali proces pozitivnih promena i progresa nije linearan proces. Osnovalo se mnogo organizacija, mi smo promenili mnoge zakone, počev od Zakona o zabrani diskriminacije", poručuje jedna od organizatorka prvog Prajda u Beogradu Agata Đurić.
Kao i slogan, i zahtevi se svi do jednog ponavljaju. Osam ih je, a dva ključna zakona i dalje čekaju usvajanje: Zakon o istopolnim zajednicama i Zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba.
"Ti zahtevi su za političke odlučioce i institucije godinama zaleđeni u zamrzivaču, bez nade da bi mogli biti ikada odleđeni", kaže novinarka Vučenić.
Valjalo bi, ipak, da budu na sobnoj temperaturi. Tada bi i članovi zajednice mogli da žive kao većina građana ove zemlje, slobodno i bez straha.
"Moja kruna nije samo moja kruna, nego kruna svih nas koji se ne plašimo da podignemo glave", istakla je ovogodišnja kraljica Prajda Vlažena.
Pa dok se zahtevi ne usvoje, ne preostaje ništa drugo do: "Glava gore, da ne spadne kruna."
