Štetan nacrt zakona koji se nalazi pred parlamentom Kirgistana zabranio bi pravno priznanje roda, rodnu afirmativnu zdravstvenu zaštitu i ograničio informacije o rodnoj raznolikosti i mogućnosti tranzicije za decu, saopštila je juče organizacija Hjuman Rajts Voč.
Predlog zakona, koji je prošao prvo predstavljanje i čitanje 4. juna 2026. godine, još uvek mora da dobije odobrenje u drugom i trećem čitanju, a zatim i potpis predsednika kako bi stupio na snagu. Aktivisti za ljudska prava zabrinuti su da bi parlament mogao ubrzano da sprovede preostale rasprave o predlogu zakona pre završetka zasedanja 30. juna, ostavljajući vrlo malo vremena za suštinsku raspravu i pažljivu proveru predloga.
„Ovaj predlog zakona zasniva se na opasnim mitovima o transrodnim osobama i odmah bi naneo ozbiljnu štetu životima mnogih ljudi“, izjavila je Sjinat Sultanalijeva, istraživačica za Centralnu Aziju pri organizaciji Hjuman rajts voč.
„Ovaj zakon bi ljudima oduzeo mogućnost pravnog priznanja njihovog rodnog identiteta, dodatno ih gurnuo na margine društva i izložio diskriminaciji i nasilju. Parlament bi trebalo da ga u potpunosti odbaci.“
Ako bude usvojen, ovaj zakon bi ukinuo poslednji preostali način za pravno priznanje rodnog identiteta u Kirgistanu i uveo potpunu zabranu zdravstvene zaštite koja potvrđuje rodni identitet, uz ograničeni izuzetak za „urođene anomalije“. Čini se da se taj izuzetak odnosi na medicinski nepotrebne hirurške zahvate bez pristanka na deci rođenoj sa interseks varijacijama.
Predlog zakona ne samo da zahteva da roditelji vaspitavaju decu strogo u skladu sa njihovim „biološkim polom“, već zabranjuje i „bilo kakve radnje usmerene na promenu polne samosvesti maloletnika“. Kao posledica toga, deci bi bili uskraćeni ne samo podrška u oblasti mentalnog zdravlja, već i pristup informacijama o rodnom identitetu.
Kirgistan je ranije dozvoljavao administrativno pravno priznanje potvrđenog rodnog identiteta osobe, ali je do avgusta 2020. zahtevao medicinsku dijagnozu „transeksualnosti“. Tada je parlament uklonio tu proceduru iz zakonodavstva koje uređuje građanski status.
Od tada, transrodne osobe koje žele da promene oznaku za pol u zvaničnim dokumentima morale su da pokreću građanske parnice pred sudom. Godine 2024. vlada je ograničila pristup zdravstvenoj zaštiti koja potvrđuje rodni identitet na osobe starosti 25 godina i više.
Novi predlog zakona zatvorio bi i taj preostali put za pravno priznanje rodnog identiteta i u potpunosti zabranio zdravstvenu zaštitu koja potvrđuje rodni identitet ili rodno afirmativnu zdravstvenu zaštitu.
Primoravanje transrodnih osoba da nose dokumenta koja ne odražavaju njihov rodni identitet može ih izložiti povećanom riziku od diskriminacije pri zapošljavanju, stanovanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, kao i većem riziku od uznemiravanja, nasilja i iznude, saopštio je Hjuman rajts voč.
Nezavisni ekspert Ujedinjenih nacija za pitanja seksualne orijentacije i rodnog identiteta utvrdio je da je nepostojanje pravnog priznanja rodnog identiteta povezano sa povećanim stopama fizičkog nasilja, psihološke štete, proizvoljnog pritvaranja i torture.
Odredbe nacrta zakona koje se odnose na decu nisu u skladu sa zaštitama zagarantovanim kako Ustavom Kirgistana, tako i Konvencijom o pravima deteta. Zahtev Konvencije da se u svim odlukama i politikama koje utiču na decu prvenstveno vodi računa o njihovom najboljem interesu ne može se uskladiti sa opštim zakonskim zabranama pristupa zdravstvenoj zaštiti i povezanim informacijama.
Nacrt zakona nosi rizik da kriminalizuje psihološku podršku, sveobuhvatno seksualno obrazovanje prilagođeno uzrastu, kao i pristup informacijama o pravima transrodne i rodno varijantne dece i mladih.
Predložena zabrana pravnog priznanja rodnog identiteta krši prava zaštićena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (Covenant on Civil and Political Rights, ICCPR), uključujući pravo na priznanje pred zakonom, kao i pravo na privatni i porodični život.
Komitet za ljudska prava, telo zaduženo za nadzor sprovođenja ICCPR-a, u više navrata je preporučilo državama da obezbede pristupačne procedure za pravno priznanje rodnog identiteta zasnovane na samoodređenju, kao i da ukinu zahteve koji su zloupotrebljavajući i nesrazmerni.
Komitet za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) dva puta je izrazio zabrinutost upravo zbog ovog pitanja u Kirgistanu.
Godine 2015. Komitet je izrazio zabrinutost zbog nepostojanja formalne procedure koja bi transrodnim ženama omogućila da promene oznaku za pol u svojim ličnim dokumentima.
Godine 2021. CEDAW je saopštio da bi Kirgistan trebalo da vrati to pravo i ukine izmene iz avgusta 2020. godine kojima je ono bilo ukinuto.
Potpuna zabrana pružanja zdravstvene zaštite koja potvrđuje rodni identitet, uključujući hormonsku terapiju i hirurške zahvate, krši pravo na najviši dostižni standard fizičkog i mentalnog zdravlja garantovan članom 12 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR).
Godine 2024. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (CESCR), koji nadgleda poštovanje ovog ugovora od strane država, izrazio je zabrinutost zbog diskriminatornih ograničenja autonomije transrodnih osoba u odlučivanju o sopstvenom zdravlju u Kirgistanu. Komitet je naveo da bi vlada trebalo da ukloni nesrazmerne pravne i administrativne prepreke pristupu zdravstvenoj zaštiti koja potvrđuje rodni identitet.
U februaru 2025. godine Kirgistan je pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UNHCR) tvrdio da se prava transrodnih osoba u zemlji poštuju, uključujući i pravo na medicinsku negu.
Dana 15. maja 2026. godine, stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava uputili su zvanično saopštenje upozoravajući da su ciljevi i ključne odredbe ovog nacrta zakona nespojivi sa međunarodnim obavezama Kirgistana u oblasti ljudskih prava, uključujući i konkretne obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora.
Međunarodni partneri Kirgistana trebalo bi da pokrenu ova pitanja u bilateralnim odnosima sa tom zemljom, posebno Evropska unija, s obzirom na to da su sprovođenje ključnih ugovora Ujedinjenih nacija i poštovanje ljudskih prava među obavezama koje je Kirgistan preuzeo kao korak ka uspostavljanju bližih ekonomskih i političkih veza.
„Kirgistan ima priliku da pokaže svoju posvećenost ljudskim pravima, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, odbacivanjem ovog predloga zakona“, izjavila je Sjinat Sultanalijeva.
„Umesto da ubrzano usvajaju zakon koji bi naneo štetu ljudima, kirgistanski poslanici bi trebalo da se suštinski uključe u dijalog sa zajednicama na koje se zakon odnosi, kako bi razvili politike koje zaista štite dostojanstvo i prava svih građana.“
Početkom marta ove godine pisali smo o ovom predlogu zakona koji je tada predstavljen u parlamentu Kirgistana, a koji patologizuje trans osobe i primorava ih na rodni konformizam. Taj iveštaj možete pročitati na našem sajtu.
Prevela i priredila: MJ
