Sendi Stoun je žena koja zaslužuje da bude u kući slavnih. I sada je to i postigla.
Stoun, zaslužna za pokretanje akademskog polja transrodnih studija, takođe je inženjerka zvuka, umetnica i prva poznata trans žena u Nacionalnoj kući slavnih žena. Krajem ove godine njena priča biće ispričana u dokumentarnom filmu.
Stoun je uvrštena u kuću prošle godine zajedno sa nekoliko drugih istaknutih žena, kao što su ikona građanskih prava Rubi Bridžis, teniska šampionka Serena Vilijams i naučnica Kimberli Krenšo.
Ranije primljene, među više od 300 žena, jesu Suzan B. Entoni, Džejn Adams, Maja Anđelu, Anđela Dejvis, Emili Dikinson, Amelija Erhart, Džejn Fonda, Rut Bejder Ginzburg, Bili Džin King, Vilma Menkiler, Rozali Park, i druge. Kuća, osnovana 1973. godine, nalazi se u Seneka Folsu u Njujorku, poznatom kao rodno mesto američkog pokreta za prava žena, nakon što je bio domaćin prve konvencije o pravima žena u zemlji 1848. godine.
„To je velika čast i velika odgovornost“, kaže Stoun o svom uvođenju u Kuću slavnih žena. "Neka od nas mora da bude prva.“
Očigledno je da je ovo bilo uvrštenje od istorijskog značaja“, kaže Dženifer Gabrijel, izvršna direktorka Kuće. „Bili smo oduševljene što možemo da proslavimo značaj Sendi Stoun. Ona je odlična u skretanju pažnje na trans zajednicu i iskustva koja svi delimo kao žene.“ Deset žena koje su primljene ove godine u Kuću slavnih žena izabrano je od 487 nominovanih.
O uključenju trans žene, Gabrijel kaže: „Naravno da će biti negativnih reakcija i protivljenja - ali zaista je lepo nije bilo mnogo takvih reakcija.
Stoun je prvi put ušla u istoriju trans pokreta 1987. godine, kada je napisala esej pod naslovom „Imperija uzvraća udarac: Posttransseksualni manifest“. To je bio odgovor ženi koju Stoun opisuje kao „zadrtu akademkinju po imenu Dženis Rejmond“. Rejmond je 1979. godine objavila knjigu pod nazivom „Transseksualna imperija: stvaranje žene-muškarca“, u kojoj je napala trans žene, uključujući po imenu i Stoun.
Rejmond je rekla da su svi trans ljudi „mentalno nezdravi, zli, defektni… da će trans žene preuzeti žensku zajednicu“, priseća se Stoun. To zvuči kao mnogo antitrans retorike koja je i danas prisutna. „Moj esej je bio pokušaj da čitava ta stvar potkopa“, kaže Stoun.
Stoun je radila kao ton majstor za Olivia Records, etiketu koja je izdavala muziku koju su stvarale žene, uključujući brojne lezbejke i biseksualne žene. Ona je tamo obučavala i osnaživala žene. Takođe je bila inženjer zvuka za poznate muzičare, kao što su Dejvid Krozbi i Džimi Hendriks.
Stoun se na kraju vratila u Santa Kruz u Kaliforniji, koji je godinama zvala domom, i upisala postdiplomske studije na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu. Tamošnja profesorka, Dona Haravej, ohrabrila ju je da napiše odgovor Dženis Rejmond. Stoun je bila „studentkinja prve godine postdiplomskih studija koja je odgovarala uvaženoj profesorki“, kaže ona.
Esej je predstavljan i čitan na konferencijama, a zatim je objavljen u antologiji „Body Guards: The Cultural Politics of Gender Ambiguity“ iz 1991. godine. „Odatle je nastavio da obavlja posao koji sam se i nadala da će da radi “, kaže Stoun.
Krajem 1980-ih, Stoun je provela neko vreme kao instruktorka humanističkih i društvenih nauka na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, a zatim je regrutovao Univerzitet Teksasa u Ostinu „sa specifičnim mandatom da uvede radio-TV-filmski odsek koji se tome opirao, citiram, u 21. vek“, podseća ona. Tamo je stigla 1990. godine.
„To i nije išlo baš tako lako, ali provela sam 20 produktivnih godina u Ostinu stvarajući program za nove medijske umetnosti“, koji uključuje pozorište, film, ples, računarstvo i likovnu umetnost, kaže Stoun.
Od svog značajnog eseja, Stoun nije nastavila da piše samo o trans problematici. „Moja svrha je bila da nateram druge ljude da pričaju o trans problemima i da pišu o trans pitanjima“, kaže ona.
Danas je glavna inženjerka radio stanice KSQD u Santa Kruzu, ima studio za snimanje i nastupa, predaje. Takođe radi sa rediteljkom, koja je postala i njena prijateljica, Marji Vekio, koja snima dokumentarac o Sendinom životu, „Girl Island“.
Pre nekoliko godina, na zabavi u Santa Kruzu za 80. rođendan Sendi Stoun „bilo je predstavnika iz skoro svih faza njenog života, a soba je bila ispunjena neverovatnim, velikodušnim, promišljenim, pametnim ljudima“, kaže Vekio. Zatim je otišla do svog filmskog tima i rekla da želi da snimi dokumentarac o Stoun.
Tim je radi na produkciji filma i nastoji da ga premijerno prikaže krajem ove ili početkom sledeće godine, sa festivalskim i pozorišnim projekcijama, kao i strimovanjem. To je multimedijalni projekat, uključujući animaciju trans strip umetnika i pisca grafičkih noveli, Bišaka Soma.
„Mislim da svi treba da znaju za Sendi – živela je veoma zanimljivim, komplikovanim životom i još uvek to radi“, kaže Vekio.
O transfobiji koja dolazi iz Bele kuće i drugde, Stoun kaže: „Naša strana se pripremala za ovo godinama, ali naš odgovor će nužno biti taktički i spor, koji uopšte ne ide na dobijanje klikova. Ali to će se ipak desiti, i naš pristup je isto tako stvaran kao i ono što transfobi rade. Moja stav je da se ide napred, je da pomognem ljudima da nauče da strah pretvore u odbranu.“
Transfobi imaju „nezdrav fokus na genitalije drugih ljudi“, dodaje ona, i nema smisla razgovarati sa njima.
„Ne možete im ništa reći“, kaže ona. „Živeti svoj život je najbolja osveta. Najbolji način da se boriš je da jednostavno budeš ono što jesi.“
Prevela: MJ
