Mera kojom će transrodnim učenicama biti zabranjeno da učestvuju u ženskim disciplinama u okviru školskih sportskih takmičenja u skladu sa svojim rodom, usvojena je pre nekoliko dana u Predstavničkom domu američkog Kongresa.
Ovaj zakon stiže u trenutku kada sve veći broj saveznih država usvaja zakone kojima se trans sportistkinjama zabranjuje učešće u sportovima u školama i na koledžima, a da bude usklađeno s njihovim rodnim identitetom. Takođe, sve ovo se dešava u sred širih nastojanja da se uvedu antitrans zakoni
Novoizabrani predsednik, Donald Tramp, koji će biti inaugurisan 20. januara više puta se tokom svoje kampanje zaricao da će zabraniti trans mladima da u skladu sa svojim rodnim identitetom učestvuju u školskim sportskim takmičenjima.
Skoro sve demokrate u Predstavničkom domu su bile protiv usvajanja ove mere, osim dvojice Teksašana koji su glasali za.
Verzija ovog zakona je usvojena u Domu tokom prethodnog zasedanja Kongresa, ali tada nije imala šanse za uspeh dok su demokrate kontrolisale Senat.
Nakon sadašnjeg izglasavanja na konferenciji za štampu mogle su se čuti izjave kako je „ovo veliki dan za žene u Americi“, i „Dom je glasao za očuvanje zdravog razuma“.
Rajli Gejns, bivša plivačica na Univezitetu u Kentakiju, koja je prisustvovala konferenciji za štampu, rekla je da smo „kao nacija na korak bliže da osigiramo da više nijedan muškarac, sportista neće moći ženama da oduzme trofej, sredstva, i priliku da se takmiče.“
Gejns je istaknuta aktivistkinja koja se protivi učešću transrodnih sportistkinja u sportu u skladu s njihovim rodnim identitetom.
Iz grupe za prava LGBTQ+ osoba, The Human Rights Campaign, (HRC) kažu da je u poslednji vreme bilo mnogo dezinformacija i netačnih navoda i tome šta uključivanje trans mladih u sport podrazumeva“.
Šta će ovaj predlog zakona doneti
Ovom merom će se pol osobe priznavati samo na osnovu reproduktivne biologije i genetike po rođenju, čim se menja Član IX.
Takođe, ovim predlogom zakona se ne precizira kako će se tačno ova zabrana sprovoditi – nešto na šta su demokrate u Predstavničkom domu odmah ukazale.
Član IX je značajan federalni zakon kojim se regulišu ljudska prava i kojim se školama koje dobijaju federalne donacije zabranjuje da praktikuju diskriminaciju po osnovu pola.
Aprila 2024, Bajdenova administracija je objavila ažurirane odredbe Člana IX, od kojih su neke imale za cilj da ojačaju federalne protekcije za LGBTQ+ učenike/ce.
Međutim, prošle nedelje je sudija u Kentakiju ukinuo ovu izmenu na nacionalnom nivou – i na taj način okončao sprovođenje ažuriranih odredaba koje su privukle jako protivljenje i niz pravnih izazova.
Kako republikanci sada imaju većinu u oba dela Kongresa (i u Predstavničkom domu i u Senatu), i zahvaljujući Trampovom povratku u Belu kuću, republikanci imaju veoma jaku poziciju iz koje mogu da sprovedu takvu zabranu.
Senator iz Alabame, Tomi Tabervil, ponovo je uveo sličnu meru u američkom Senatu prošle nedelje. Toj meri, koja već ima podršku 35 republikanaca iz Senata, biće potrebna podrška još 60 senatora kako bi mogli da prođu produženu raspravu i odlugovlačenje.
U Kongresu ima 45 senatora iz demokratske partije, uz dvojicu nezavisnih kandidata koji podržavaju demokrate (Berni Sanders iz Vermonta i Angus King iz države Mejn).
Iz Ministarstva prosvete nisu odmah odgovorili na zahtev da komentarišu usvajanje ovog predloga zakona pre nekoliko dana.
Demokrate i grupe za ljudska i građanska prava izražavaju nezadovoljstvo
Usvajanje ove mere izazvalo je jako protivljenje demokrata iz Predstavničkog doma koji su govorili tokom rasprave.
Predlog zakona je naslovljen „Zakon o zaštiti žena i dece 2025“.
Suzan Bonamiči, koja je članica Komiteta za obrazovanje i rad Predstavničkog doma, izrazito se protivi ovoj meri, za koju kaže da će „osnažiti predatore dece – izlažući učenike širom zemlje pojačanom riziku.“
Ona je izrazila zabrinutost zbog kršenja privatnosti i maltretiranja u vezi sa tim kako će se ovaj predlog zakona sprovditi.
Ovaj zakon nije univerzalan, niti će se jednako odnositi na svaki sport, od škola do koledža, rekla je Bonamiči.
U međuvremenu, koalicija koju čini više od 200 nacionalnih organizacija koje rade na promovisanju i zaštiti građanskih i ljudskih prava – Konferencija o ljudskim i građanskim pravima – zajedno sa više od 400 grupa za građanska prava, pozvali su članove Kongresa da odbace ovu meru, dodajući u saopštenju, da se „ovim diskriminišućim predlogom nastoje da isključe transrodne, rodnokvir, i interseks osobe iz sporta i sporstkih programa u školama“.
„Umesto da obezbede ravnopravnost u salama, opremu, i putovanja, ili pruže bilo koju drugu strategiju za koju su se sportistkinje zalagale decenijama, ovim predlogom zakona cinično se skrivaju iza napada na transrodne osobe, a to predstavljaju kao pitanje mera i politika u atletici,“ stoji u saopštenju ovih grupa.
Prevela: MJ
