Na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu održana je međunarodna radionica Šta znači menstrualna (ne)pravda 22. novembra 2024. godine.

Beogradska radionica poslužila je da se ponovo osvrnemo na teme ljudskih prava, socijalne pravde, zakona i menstruacije u vezi sa zdravljem žena, javnim zdravljem, poreskim pravom i politikom, radničkim pravima, pravom LBGTKI osoba, psihologijom, sociologijom, zdravljem i feminizmom.

Uvodne reči održale su Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milena Jenovai, stručnjakinja za projektni menadžment, USAID/Srbija, Ljiljana Lončar, projektna menadžerka, UN Women Srbija i Violeta Beširević, dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Jedna od govornica na četvrtom i poslednjem panelu o aktivizmu za menstrualnu pravdu bila je Agata, M. Đurić, direktorka GETENa, Centra za ljudska prava LGBTIKA osoba, aktivistkinja i konsultankinja na LGBTIKA SOS telefonu. Agata je govorila o izazovima koji se javljaju u vezi sa mentalnim i fizičkim zdravljem transfemininih osoba.

Agata je ukazala da osim sistemske višestruke diskriminacije i nasilja koji proističu iz stubova patrijarhalne hijerarhije i ugnjetavanja, trans žene i trans feminine osobe su se u poslednjoj deceniji suočavale sa snažnim antirodnim, antitrans pokretom, uključujući i unutar feminističkog pokreta i diskursa, koji proističu iz tri glavna izvora: TERF i bioesencijalističko krilo, krajnja desnica sa teorijama zavere, kao i izvori za plasiranje lažnih narativa, dezinformacija, itd.

Identifikovanje faktora i specifičnosti koje najznačajnije utiču na mentalno i fizičko zdravlje trans žena i transfemininih osoba, uz poseban osvrt na zdravstvene potrebe trans muškaraca i trans maskulinih osoba, prikazano je na primeru Srbije kroz dugogodišnji rad na mobilizaciji i osnaživanju trans zajednice, kao i rad na promeni sistema zdravstvene zaštite, koji je dugi niz godina ignorisao i eksploatisao trans osobe bez odgovarajućeg pristupa zdravstvenoj zaštiti, pravnom i institucionalnom sistemu, društvenoj klimi, i pokušaju da se ponudi odgovor zašto Zakon o rodnom identitetu još uvek nije usvojen u Srbiji, kao i zašto Srbija krši odluku Evropskog suda za ljudska prava iz 2017. godine, u kojoj se izričito navodi da trans osobe ne smeju biti podvrgnute medicinskim intervencijama koje mogu izazvati privremeni ili trajni sterilitet kao preduslov zakonskog priznavanja roda.

Radionicu su finansijski podržali USAID/Srbija i INL, Stejt department SAD, Srbija.

Priredila: MJ