Evropski sud pravde (ECJ) doneo je presudu 1. oktobra da države članice Evropske unije moraju pravno da priznaju promene rodnog identiteta koje su nastale u drugim državama članicama. Ovo je značajna pobeda za aktiviste/kinje koji se bore za prava trans osoba.
Slučaj se tiče Arijana Mirzarafija-Ahija, transrodnog muškarca iz Rumunije, koji je pravnim putem promenio svoje ime i oznaku za rod u Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim, Rumunija je odbila da ove promene unese i u njegov izvod iz matične knjige rođenih, što je doveo do pravne borbe koja je stigla i do najvišeg suda Evropske unije.
Arijan je započeo pravni proces promene oznake za rod i promene imena 2016. godine. Na kraju mu je odobrena potvrda o priznanju roda od strane britanskih vlasti 2020. godine, tokom tranzicionog perioda Bregzita (dok se Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje vodilo kao država članica Evropske unije).
Međutim, Rumunija odbija da prizna promenu imena i oznake za rod koju je Arijan ostvario u Ujedinjenom Kraljevstvu. Umesto toga, zahteva da se Arijan podvrgne proceduri priznavanja roda u Rumuniji, koja je već određena kao procedura kojom se krši Evropska konvencija o ljudskim pravima. Zbog svega toga, Arijan se sada nalazi u situaciji sa dva različita identiteta u dve različite zemlje, što utiče na njegovo zdravlje, slobodu kretanja i prava koje ima kao evropski građanin.
Inače, prenosli smo vest o Arijanu i njegovom slučaju februara meseca na našem sajtu. Arijan Mirzarafi-Ahi, trans muškarac sa rumunskim i britanskim državljanstvom, podneo je tužbu u Rumuniji protiv rumunskih vlasti zbog njihovog odbijanja da priznaju njegovo novo ime i rodni identitet koji je stekao u Ujedinjenom Kraljevstvu (dok je još uvek bilo deo Evropske unije i država članica). Tada smo preneli da se njegova tužba, koja postavlja neka od bitnih pitanja u evropskom zakonu, nalazi pred Sudom pravde Evropske unije u Luksemburgu.
Evropski sud pravde je utvrdio da odbijanje Rumunije da prizna ove promene i odrazi ih u formalnim nacionalnim dokumentima predstavlja kršenje zakona Evropske unije, a posebno sprečavanje prava na slobodu kretanja i nastanjivanja u okviru Unije (Član 45. o Slobodi kretanja i nastanjivanja) koji su garantovani prema Povelji Evropske unije o osnovnim pravima.
Sud je naglasio da odbijanje da se promene roda priznaju širom granica EU ima veoma negativan uticaj na transrodne osobe, primoravajući ih da se nose sa kontradiktornim pravnim dokumentima u različitim državama.
Slučaj Mirzarafi-Ahija privukao je veliku pažnju zbog invazivnih pravnih zahteva Rumunije u vezi sa pravnim priznanjem roda, uključujući i sterilizaciju. Suprotno tome, Ujedinjeno Kraljevstvo dozvoljava promene u vezi sa rodnim identitetom osobe koje su posledica pravnog priznanja roda, bez ovakvih uslovljavanja.
Odluka Suda potvrđuje da ove suprotnosti i razlike u nacionalnim zakonodavstvima ne smeju da opstruiraju prava transrodnih građana i građanki.
Iako ovaj slučaj potiče iz perioda pre Bregzita, sud je naglasio da se odluka odnosi na sve promene u vezi sa pravnim priznanjem roda koje su se desile u okviru EU pre stupanja Bregzita na snagu.
Prevela: MJ