Sedmog maja, Evropska unija je usvojila Direktivu o minimumu standarda za institucije tj. tela koja se bave ravnopravnošću, prepoznajući polne karakteristike kao osnov za zaštitu po prvi put u zakonodavstvu EU, a rodni identitet i izražavanje po drugi put. Tela za ravnopravnost od sada moraju da uzmu u obzir rodni identitet, rodno izražavanje ili polne karakteristike (potencijalne) žrtve diskriminacije.

Ovo dostgnuće označava veliki korak napred za naša prava i ogromnu pobedu za naše zajednice. Trans i interseks osobe bore se i zagovaraju više od decenije za to da ova moćna tela u borbi protiv diskriminacije budu na našoj strani – za to su zaslužne organizacije, pojednici i članovi zajednice koji su zajedno radili na ovim promenama.

Diskriminacija u zemljama EU

U EU, trans, rodno kvir (varijantne) i interseks osobe konstatno su suočene sa diskriminacijom kada traže posao, smeštaj, stanovanje ili pristup uslugama. Prema izveštaju Intersections report, koji je organizacija TGEU izradila sa ILGA-Europe, svaka treća trans i rodno kvir osoba u EU imala je iskustva sa diskriminacijom prilikom traženja posla (u poređenju sa 1 osobom u 10 kod drugih LGBTI ispitanika). Upitani zašto incident u kom je došlo do diskriminacije nije bio prijavljen, trans i rodno kvir osobe bi pre od ostalih LGBTI osoba ukazale na to da se boje zastrašivanja, da su bile previše povrđene incidentom, da nisu verovale vlastima ili da su verovale da se ništa neće desiti.

Šta je telo za ravnopravnost?

Telo za ravnopravnost je organizacija koja pomaže u tome da ljudi budu tretirani pravedno i ravnopravno, bez obzira na faktore kao što su rasa, rod, uzrast, ili invaliditet. Ova tela se bave istraživanjem pritužbi na diskriminaciju, ali i promovisanjem ravnopravnosti, i pružanjem saveta i podrške osobama koje smatraju da se prema njima nepravedno postupalo.

Na primer, telo za ravnopravnost može da interveniše ukoliko je trans ženi uskraćen pristup teretani zato što je trans, ili ako osobi koja je rodno kvir bude uskraćeno zdravstveno osiguranje. No takođe, i šire gledano, tela za ravnopravnost mogu da doprinesu boljem društvenom prihvatanju trans osoba tako što će voditi javne kampanje ili tako što će povezati različite institucije i s njima raditi na uklanjanju prepreka prilikom promene dokumenata, pristupa zdravstvenoj nezi ili prilikom prijavljivanja zlostavlanja.

Na koji način ova nova direktiva unapređuje situaciju za trans i interseks osobe?

U EU, 19 od 27 država ima tela za ravnopravnost koja već rade na zaštiti trans osoba od nepravednog postupanja. Međutim, kako to rade i da li rade za sve trans osobe ili samo za one koje su procesu medicinske tranzicije, često nije sasvim jasno. Nova direktiva EU pobrinula se za to da sva tela za ravnopravnost u EU moraju da rade za ravnopravnost svih trans, rodno kvir i interseks osoba.

Kada neko podnese pritužbu telu za ravnopravnost zbog nepravednog postupanja, ovo telo mora da bude u mogućnosti da pruži pomoć svakoj žrtvi. „Žrtva“ se odnosi na svakog ko se oseća diskriminisano, bez obzira na njegov socio-ekonomski status, političke stavove, zdravlje, nacionalnost, imigracioni status, jezik, boju kože, nivo pismenosti, rod, rodni identitet, način na koji izražavaju svoj rod, ili polne karakteristike. Sada pošto se „rodni identitet“ i „rodno izražavanje“ spominju u direktivi, pokriven je čitav spektar identiteta trans osoba. To znači da se to takođe odnosi i na osobe koje su rodno kvir i trans osobe koje ne žele medicinsku tranziciju. 

Kako pronaći telo za ravnopravnost u svojoj zemlji?

Tela za ravnopravnost u vašoj zemlji dostupna su ovde.

Za Srbiju to je Povrenik za zaštitu ravnopravnosti.

Zajedničko sopštenje za javnost organizacija TGEU, ILGA-Europe, OII Europe, IGLYO i EL*C možete preuzeti ovde.

Prevela: MJ