Tačno tri godine su prošle otkako je početkom februara 2021. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočelo rad na pripremi nacrta zakona o istopolnim zajednicama. Dovoljno je bilo jedno “ne” predsednika Vučića da taj dokument ostane da čami u fioci već treću zimu. Zakoni u Srbiji ne priznaju zajednice istog pola, iako je situacija “na terenu” potpuno drugačija. Ipak, od stvarnog stanja stvari i samih LGBT prava, smatraju sagovornici NIN-a, daleko su važnija istraživanja koja pokazuju šta o tome misli biračko telo.
U Srbiji postoji mnogo LGBT+ osoba koje decenijama žive zajedno, i u toj zajednici kupuju nekretnine, uzimaju kredite, dobijaju porodično nasledstvo i podižu decu iz prethodnih veza ili brakova. Neki od njih su izgubili partnera ili su se od njega rastali i nakon završetka te veze nemaju nikakva imovinska, nasledna, penziona ili prava iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Upravo zbog toga je pokrenuto pitanje donošenja zakona o istopolnim zajednicama, čije usvajanje bi predstavljalo prvi korak ka ostvarivanju jednakih prava LGBT+ osoba. Dakle, njime bi bili regulisani, pre svega, imovinsko-pravni odnosi između osoba istog pola, dok formalni brak i mogućnost usvajanja dece i dalje ne bi bili omogućeni.
Početkom februara 2021. godine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočelo je rad na pripremi nacrta pomenutog zakona. Tom prilikom, formirana je posebna radna grupa za izradu teksta nacrta, u kojoj su učestvovale sva relevantna ministarstva, nevladine organizacije i akademska zajednica, a već narednog meseca formulisani nacrt stavljen je na javnu raspravu.
I tako – sve je teklo po planu, uz dosta elana, a LGBT+ zajednica imala je opravdan razlog da slavi i očekuje da više neće biti neravnopravan deo društva. Međutim, ushićenje nije moglo da potraje dugo jer je usledilo suočavanje sa izjavom predsednika Aleksandra Vučića, koji je izrazio stav da ne bi mogao da potpiše zakon koji reguliše istopolne zajednice jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
“Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga, zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini”, rekao je tada predsednik.
Vučić je takođe istakao da je svoj lični odnos po tom pitanju pokazao “izborom Ane Brnabić za premijerku”, ali da istovremeno nije “gorljivi zagovornik” istopolnih zajednica.
Dodatno dolivanje “soli na ranu” bio je apel koji je potpisalo 212 ličnosti iz svih sfera društva. U apelu je naglašeno da je nacrt zakona o istopolnim zajednicama “nepotreban, loš i da predstavlja očigledan korak u pravcu legalizacije gej brakova i u njihovom okviru – usvajanja dece”, a među potpisnicima bili su – Matija Bećković, Emir Kusturica, Bora Đorđević, Miloš Ković i drugi.
S druge strane, kao odgovor na apel, više od 1.000 akademskih radnika, novinara, sociologa, psihologa, umetnika i javnih ličnosti potpisalo je peticiju kojom su podržali inicijativu za usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, koji je, kako su naveli, “deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini, u kojem nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan”.
Od uskoro do ko zna kad
Krajem 2021. godine, tadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da je po pitanju zakona o istopolnim zajednicama ministarstvo uradilo sve što je bilo u njegovoj nadležnosti, te da će dalje od Vlade zavisiti kada će zakon konačno biti usvojen.
O zakonu zatim nije bilo reči sve do sredine 2022, kada je saopšteno da će se s procesom krenuti ispočetka. Ovoga puta kao opravdanje za ponovno odlaganje procesa poslužile su okolnosti formiranja nove srpske vlade i skupštine, a proces izrade i donošenja zakona, kako je najavljeno, nastavljen je u februaru prošle godine.
“Posle formiranja Vlade Srbije 2022. godine, postalo je jasno da neće biti pomaka u vezi sa usvajanjem zakona o istopolnim partnerstvima. Iako su novog ministra Tomislava Žigmanova dočekali gotov tekst zakona, organizacije koje su veoma otvorene za saradnju i javno mnjenje, koje mnogo bolje razume potrebu za donošenjem ovog akta – pomaka nije bilo. U toku 2023, pojavile su se jedino izjave predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali bez ikakvog rada na zakonu ili saradnje po ovom pitanju”, objašnjava za NIN Goran Miletić, direktor Beograd Prajda i organizacije Civil rajts defenders za Evropu, ali i član posebne radne grupe za izradu teksta nacrta zakona o istopolnim zajednicama.
Za donošenje bilo kog zakona, pre svega, potrebna je politička volja, koju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od starta poseduje, ali ne i predsednik Vučić, bez čijeg potpisa nijedan najviši pravni akt, posle Ustava, ne može stupiti na snagu. On se u avgustu prošle godine ponovo oglasio po pitanju zakona o istopolnim zajednicama i zakona o rodnom identitetu, kada je naglasio da, dok je on predsednik, “neće potpisati pomenuti zakon, kao ni zakon kojim će postojati neki treći rod gde niste muškarac ili žena”. U tom pogledu, pitanje koje se nameće je – čemu je onda uopšte služilo pokretanje ove teme, odnosno davanje lažne nade.
“Verujem da je postojala dobra volja tadašnje ministarke Čomić i Ministarstva za ljudska i manjinska prava da se zakon usvoji jer svima nam je bilo jasno da u društvu postoji generalna saglasnost da život osoba istog pola u zajednici treba urediti zakonom. Međutim, izjava predsednika Vučića da on zakon neće potpisati služila je isključivo njemu i njegovoj stranci za eventualno pridobijanje nekih desničarskih glasača”, kaže za NIN Bojan Lazić, koji u okviru udruženja “Da se zna” radi na programu osnaživanja LGBT+ ljudi kroz pravno delovanje.
Prava u senci šetnje
Lazić dodaje da je pitanje LGBT prava jedna od važnih stavki kada je reč o pridobijanju glasača.
“LGBT+ zajednica u Srbiji često je žrtva političkih kalkulacija i procena rejtinga, umesto da bude iskrena želja političkih subjekata da urede životne odnose osoba istog pola u zajednici, jer se radi o građanima i građankama ove zemlje koji su u obavezama jednaki sa svima ostalima, ali u pravima očigledno nisu. Iako su tokom godina problemi s kojima se LGBT+ ljudi bore postali vidljiviji, prvenstveno zahvaljujući Beograd Prajdu, činjenica je da je vlast učinila male i spore pomake na poboljšanju njihovog položaja.”
S druge strane, čini se da i opozicija ne vrši adekvatan pritisak i da je većini opozicionih partija, prema rečima Gorana Miletića, zapravo neprijatno da ovu temu stavlja na dnevni red – verovatno iz straha od gubitka glasača.
