Naši rezultati sugerišu da je stigmatizacija manjinskih grupa u Poljskoj dovela do pogoršanja mentalnog zdravlja populacije, rekao je Čed Mejerhofer.
Koordinisani politički udar na prava LGBT osoba u Poljskoj poslednjih nekoliko godina nije doveo do mnogo suštinskih promena zakona, ali jeste suštinski negativno uticao na mentalno zdravlje populacije, tvrde istraživači tima Čeda Mejerhofera, profesora Poslovnog fakulteta Univerziteta Lihaj u SAD. Drastično je skočio broj samoubistava i pokušaja samoubistva nakon uvođenja anti-LGBT zakona, a nešto manje skočio je i u oblastima koje su samo razmatrale, ali na kraju nisu uvele anti-LGBT zakone, piše Phys.org.
- Naši rezultati ukazuju na to da je stigmatizacija manjinskih grupa dovela do pogoršanja mentalnog zdravlja populacije. Ova vrsta diskriminatornog ponašanja veoma je stresna, a dovodi i do osećaja izolacije i neprijateljstva. Za sve koji već imaju probleme sa mentalnim zdravljem, društvena stigma povezana sa ovim zakonima može da dovede do pokušaja samoubistva – rekao je Mejerhofer, a prenosi Phys.org.
Anti-LGBT pokret u Poljskoj praćen je političkim usponom Stranke prava i pravde (PiS). Mejerhofer ih opisuje kao desničarske populiste, a vlast su preuzeli 2015. i držali su je do decembra 2023. godine.
Teme koje dovode do razdora
- Tokom tog perioda, stranka je koristila teme koje stvaraju razdor, uključujući prava LGBT osoba, kao deo političke strategije. Lideri partije su kodifikovali „promociju porodičnih vrednosti“, platformu koja uključuje anti-LGBT retoriku – rekao je Mejerhofer.
Međutim, na državnom nivou, relativno malo zakona je doneto kada je reč o LGBT pravima. Ipak, taj anti-LGBT sentiment privukao je više političke pažnje na lokalnom nivou, posebno u oblastima koje su imale konzervativnije stanovništvo nižeg socioekonomskog statusa, navodi Phys.org.
Najviše anti-LGBT pravila uvedeno je na nivou okruga i opština, i to 2019. i 2020. ukupno u 91 oblasti koja pokriva trećinu zemlje i stanovništva. Ta pravila uglavnom su deklarisala zvanično protivljenje „ideologiji povezanoj sa LGBT pravima“ i odbacivanje homoseksualnosti i seksualnog obrazovanja u školama. Na nekim mestima je uvedena i roditeljska kontrola vannastavnih aktivnosti i postavljanje „porodičnog ombudsmana“. Bilo je mesta gde je zahtevano i stvaranje „zona bez LGBT“.
- Umesto da uvode specifične zabrane pojedincima, ove akcije su dovele do opšte diskriminacije LGBT osoba u različitim društvenim domenima – rekao je Mejerhofer, koji se bavi istraživanjem uticaja zakona na zdravlje i ekonomske mere.
Da bi proučili uticaj ovog zvaničnog delovanja na mentalno zdravlje populacije, njegov tim analizirao je podatke okruga o samoubistvima i pokušajima samoubistva koristeći DID modele da uporedi broj pokušaja samoubistva, samoubistava i mortaliteta u oblastima koje su donele anti-LGBT pravila sa onima koje nisu.
Teorija o manjinskom stresu
Rezultati su pokazali da je broj pokušaja samoubistava povećan za 16 odsto, ili za pet pokušaja na 100.000 ljudi, posle uvođenja anti-LGBT pravila. Ovaj skok bio je koncentrisan među muškarcima i to najviše među onima između 30 i 49 godina starosti.
Ovi rezultati su u skladu sa teorijom o manjinskom stresu, koja naglašava da stigma, predrasude i diskriminacija prema nekoj manjini stvaraju stresno okruženje što dovodi do psihičkih i fizičkih problema. Ali naučnike je iznenadilo što su otkrili da je do skoka u broju pokušaja samoubistva došlo i u oblastima gde se o uvođenju anti-LGBT zakona samo raspravljalo, ali na kraju nisu usvojeni.
- Iako postoje dokazi da dozvoljavanje istopolnih brakova i sličnih zakona koji sprečavaju diskriminaciju dovode do boljeg mentalnog zdravlja LGBT osoba i povećavaju ekonomsko blagostanje, postoji sve jači pritisak konzervativnih političkih grupa da se LGBT prava ograniče – rekao je Mejerhofer.
O tome kako je poziv na institucionalizovanje konverzivne terapije u Poljskoj naširoko osuđen od strane terapeutskih i psiholoških stručnjaka/inja ove zemlje 2020. godine čitajte ovde.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
