Vlada Škotske i vlada Ujedinjenog Kraljevstva idu na sud zbog spora oko reformi koje bi trebalo da olakšaju osobama u Škotskoj da promene svoj pravno priznati rod.
Poslanici škotskog parlamenta su u decembru prošle godine glasali za usvajanje Predloga Zakona o reformi priznanja roda, sa 86 glasova za, prema 39 protiv.
Međutim, državni sekretar Škotske, Alister Džek je potom iskoristio moć vlade Ujedinjenog Kraljevstva da stavi veto na ovaj predlog zakona, rekavši da bi zakon mogao štetno da utiče na zakon o jednakosti koji je na snazi širom zemlje.
Škotski ministri predali su žalbu Apelacionom sudu u nastojanju da obore ovu odluku i omoguće da ove reforme budu izglasane i proglašene zakonom.
Kako izgleda sistem koji je trenutno na snazi?
Vlada Škotske želi da pojednostavi i ubrza postojeći proces putem kog osobe mogu da dobiju potvrdu o priznanju roda – pravno priznanje roda trans osobe.
Trenutno, osobe moraju da podnesu prijavu panelu za priznanje roda u Ujedinjenom Kraljevstvu, i obično moraju da prilože i dijagnozu o rodnoj disforiji.
Ovo Nacionalna služba za zdravlje definiše kao nešto uslovljeno „neslaganjem“ između biološkog pola (da li su rođeni fizički kao dečaci ili devojčice) i njihovog rodnog identiteta (način na koji sebe doživljavaju i opisuju).
Podnosioci prijave treba da prilože dva medicinska izveštaja, jedan od specijaliste koji opisuje njihovu dijagnozu, a drugi u kom su navedeni tretmani ili operacije koje su možda imali kako bi promenili svoje polne karakteristike.
Oni takođe moraju da dokažu da su živeli barem dve godine bez prestanka u svom izabranom rodu – na primer da pokažu da su koristili drugo ime u zvaničnim dokumentima, ili da su promenili oznaku za rod u svojoj vozačkoj dozvoli ili pasošu – i da polože zakletvu da nameravaju da nastave do kraja svog života.
Šta Škotska planira?
Vlada Škotske tvrdi da je tekući proces prekomplikovan i invazivan, i da izaziva distres već marginalizovanoj i ranjivoj manjinskoj grupi.
Prema njihovom planu, o prijavama bi trebalo da odlučuje Glavna matična uprava Škotske, a ne panel u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Nikakva dijagnoza, niti lekarski izveštaji ne bi bili potrebni, a period u kom bi podnosioci zahteva morali da žive u izabranom rodu bio bi smanjen na tri meseca.
Jedan od najvećih zahteva je snižavanje starosne granice kada neko može da podnese zahtev sa 18 na 16 godina – iako bi šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogdišnjaci morali da provedu najmanje šest meseci, umesto tri, u svom izabranom rodu.
Bilo ko ko želi da pravnim putem promeni svoj rod moraće da položi zakletvu da će to biti do kraja života – uz to što će davanje lažne izjave ili podnošenje lažnog zahteva smatrati krivičnim delom – i postojao bi period od tri meseca za „razmišljanje“ pre nego što se potvrda izda.
U teoriji, reforma bi direktno uticala samo na mali broj osoba, uz procene da transrodne osobe čine oko 0,5% populacije.
Irska je uvela slične promene 2015. i do 2020. godine je izdala u proseku 115 potvrda godišnje.
Šta kažu kritičari zakona?
Neke aktivistkinje brine to što će, prema njihovom mišljenju, kada svima bude bilo dozvoljeno da se „samoodrede“ kao žene, to uticati na ženska prava za koja su se dugo borile.
Postoji i zabrinutost za pristup ženskim prostorima i uslugama, uključujući i bolnice i sigurne kuće.
Političarke iz Škotske nacionalne stranke brine ovaj zakon i pozdravljaju napore da isti bude blokiran i odbačen. Od poznatih ličnosti tu je i književnica Dž. K. Rouling.
Šta kažu oni koji zakon podržavaju?
Škotske LGBTIQ+ organizacije opisuju zakon trenutno na snazi kao dehumanizujući i zastareo i naravno pozdravljaju reforme koje bi unapredile živote trans osoba.
Nikola Sturdžen koja je dala ostavku na mesto premijerke Škotske februara meseca, sebe opisuje kao dugogodišnju feministkinju, ali kaže da je veoma važno zaštititi živote i unaprediti prava trans osoba. Ona insistira na tome da prava trans osoba i ženska prava nisu sukobljena.
Ona je opisala odluku vlade Ujedinjenog Kraljevstva da blokira predlog zakona kao ozbiljan napad na škotski parlament i optužila vladu Ujedinjenog Kraljevstva da trans osobe koristi kao političko oružje.
Njen naslednik, Hamza Jusuf se slaže da je upotreba Odredbe 35 za blokiranje reformi „neprihvatljivo“ i podržao ulaganje žalbe Apelacionom sudu.
Slučaj se razmatra na Apelacionom sudu u Edinburgu u prvoj instanci, ali bi mogao stići i do Vrhovnog suda.
Prevela: M. Jeremić
