TGEU je prošle nedelje objavio Mapu trans prava za 2023. godinu, prateći situaciju u 54 države Evrope i Centralne Azije.

U poslednjih 12 meseci zabeležen je generalni porast i razvitak trans prava u regionu, što je svojevrsno nadovezivanje na povratak progresu iz 2022. Međutim, rizik od regresije i antitrans napada je sve vreme prisutan. Neke države su izgubile poene tokom 2023, i u opsanosti su od dalje regresije. Slovačka se posebno izdvaja, jer su suočeni sa de facto zabranom pravnog priznanja roda. Čak i uz ove napade, mnoge države su unapredile zaštitu i ljudska prava za trans osobe tokom 2023. Među njima su Španija, Moldavija, Andora, Finska, i Island — uz Island koji je preuzeo vođstvo od Malte i sada je na vrhu rang liste.

Koje su države unapredile trans prava?

Španija i Finska su usvojile zakone o pravnom priznanju roda zasnovane na samoodređenju. Sada 11 država prati model pravnog priznanja roda koji je zasnovan na samoodređenju. Novi zakon u Španiji je posebno dalekosežan. Pokriva i zaposlenje, zaštitu za trans migrante, i diskriminaciju po osnovu rodnog izražavanja. Međutim, osobe koje odbacuju koncept roda (rodno kvir) su izostavljene iz španskog zakona o pravnom priznanju roda, a trans mladi su izostavljeni iz finskog zakona o samoodređenju. Grčka i Španija su uvele nove oblike zabrana konverzivne terapije po osnovu rodnog identiteta. One su se pridružile maloj ali rastućoj listi zemalja Evrope koje su učinile isto. Moldavija je uvela brojne izmene kako bi eksplicitno zaštitila trans osobe od diskriminacije, zločina iz mržnje, i govora mržnje. A uz Albaniju, 27 zemalja sada pominje rodni identitet u svojim zakonima u vezi sa traženjem azila. Kazahstan je dobio prvi poen kao država Centralne Azije od 2020, kako je sada ponovo moguće pristupiti neophodnom dobijanju potvrde o dijagnozi. Međutim, procedure pravnog priznanja roda u Kazahstanu ostaju diskriminatorne uz mnoga patologizujuća ograničenja.

Koje su države ukinule trans prava?

Čak i uz ovaj napredak, zabeležena je regresija u Slovačkoj. To se desilo zbog nedoslednih zahteva i uslova za pravno priznanje roda, a s novim zakonom javila se i opasnost da će u potpunosti biti zabranjeno. Uprkos svom novom zakonu, Španija je takođe izgubila jedan poen zbog uvođenja restriktivne starosne granice za pravno priznanje roda. Mnoge države članice EU takođe ne uspevaju da ispune svoje obaveze prema trans osobama. Osam njih još uvek ne pruža zaštitu tražiocima azila – Bugarska, Češka, Danske, Estonija, Mađarska, Litvanija, Poljska i Rumunija – što predstavlja kršenje zakona Evropske unije. Dalje, sve države, osim Malte, zahtevaju dobijanje dijagnoze o mentalnom zdravlju kao preduslov za pristup transspecifičnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovo se takođe zahteva u 28 država kao preduslov za promenu ličnih dokumenata. Samo Island i Nemačka pružaju potpuno pravno prizanje roda za osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti. Danska i Malta pružaju delimično priznanje.

Izvršni/a direktor/ka TGEU, Leni Emson, kaže, „Dok je ova vrsta napretka ohrabrujuća, ovo veliko prikupljanje podataka takođe ističe jasne domene u kojima je napredak moguć. Trans osobe zahtevaju od svojih vlada da preduzmu hitne korake. Trans osobe imaju prava da žive slobodno, bez nasilja i diskriminacije. Za to im je potrebno ozbiljno investiranje u pravnu zaštitu na nacionalnim i regionalnim nivoima. Pozivamo organizacije civilnog društva, organizacije koje se bave ljudskim pravima, i donosioce mera i zakona da budu na oprezu i nastave da zajedno rade na  stvaranju inkluzivnijih društava, implementiraju efikasne mere za borbu protiv nasilja i diskriminacije, i promovišu poštovanje ljudskih prava trans osoba.“

Freja Votkins, koordinatorka programa za istraživanja u TGEU, dodaje: „Trans prava se i dalje unapređuju, posebno pravno priznanje roda, nadovezujući se na prošlogodišnji lagani progres. Ali ne možemo biti zadovoljni, kao što poslednji primer antitrans reakcije u Slovačkoj pokazuje. Naši podaci iz poslednjih deset godina pokazuju da se pravna zaštita za trans osobe razvija u mnogim domenima. Međutim, napredak mora biti brži za najmarginalizovanije delove trans zajednice, posebno za trans mlade, gde će prava najpre biti ograničena. Nama je takođe potrebna bolja zaštita za trans migrante i izbeglice i seks radnice/ke, kao iza osobe s invaliditetom i obojene trans osobe. Ono što je najvažnije je da ove mere i pravna zaštita morau biti sprovedene u praksi.“

Još neki podaci o stanju trans prava:

Island je sada na prvom mestu po indeksu trans prava, dostižući najveći broj indikatora za zakonska prava. Po prvi put za 8 godina, Malta je izgubila ovu poziciju.

Ove godine zabeleženo je više napretka, čak i dok se antitrans atmosfera nastavlja.

41 od 54 države imaju pravno priznanje roda.

35 država zabranjuje diskriminaciju u barem jednom domenu po osnovu rodnog identiteta.

5 država sada zabranjuje konverzivnu terapiju po osnovu rodnog identiteta.

Čak i sa ovom pozitivnom situacijom, regresija i stagnacija predstavljaju ozbiljan rizik.

11 država primorava trans osobe na sterilizaciju prilikom dobijanja pristupa pravnom priznanju roda.

8 država ima ograničenje za uzrast kada je u pitanju pravno priznanje roda - isključujući tako trans mlade.

Samo 5 država priznaje binarne trans roditelje, a samo jedna priznaje nebinarne roditelje.

Interaktivna mapa s detaljnim prikazom stanja je dostupna ovde: 

Ili pogledajte glavne informacije ovde: 

Prevela i priredila: M. Jeremić