Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je u sredu uveče odbilo žalbu organizatora beogradskog Evroprajda i ostalo pri ranijoj odluci da zabrani predloženu rutu za šetnju planiranu za subotu, 17. septembar.

Podsećajući da već postoje četiri odluke Ustavnog suda Srbije po kojima je zabrana prajda protivustavna, koordinator ovogodišnjeg beogradskog Evroprajda Goran Miletić kaže da ih odluka policije nije iznenadila, ali da ih učvrstila u odluci da se u subotu ipak održi šetnja kao vid borbe za osnovna ljudska prava.

On najavljuje žalbu Upravnom sudu, a u izjavi za Glas Amerike Miletić kaže da su organizatori Evroprajda i dalje u stalnom kontaktu sa vlastima.

“Dijalog je način rešavanja problema, ali ukoliko dijalog ne daje rezultate mi ćemo izaći svakako na ulicu. To je vrlo, vrlo jednostavna poruka. Da, može dijalog, mi se stalno viđamo sa vlastima, to je potpuno u redu sedeti i razgovarati, ali ono što nije u redu je da nemamo rezultate. Nama su hitno potrebni rezultati tih dogovora. Deo tih rezultata jeste to pomeranje na Tašmajdan, nama to nije bio pretereani problem. Nismo baš srećni oko toga, ali smo pristali da to bude deo kompromisa. Dakle, koncerti su na Tašmajdanu 16. i 17. septembra. Još je potrebno da dođem o do dogovora oko šetnje”, izjavio je Miletić za Glas Amerike.

Ispred Beogradskog Doma omladine, gde se inače odigrava najveći deo programa ovogodišnjeg Evroprajda vijore se zastave LGBT zajednice. Da li će ih u subotu videti i učesnici Evroprajd šetnje za sada je veliko pitanje, jer se još ne zna nova ruta prajd marša.

Evroprajd je velika tema i van Srbije i sa mnogih strana stižu zahtevi da se šetnja Beogradom normalno održi kao i prethodnih nekoliko godina. Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik ostaje pri stavu da dolazi u subotu u Beograd i u izjavi za N1 kaže da vidi svetlo na kraju tunela jer sama šetnja nije zabranjena i da se sada vode pregovori o maršruti šetnje.

“Ovo je šansa za Srbiju da se pokaže kao država koja je posvećena zaštiti evropskih vrednosti i slavljenju različitosti”, izjavio je Bilčik, dok evroposlanica Teri Rajndke upozorava da neodržavanje šetnje može imati posledice i po evropske integracije Srbije.

LGBT aktivistkinja iz Albanije Dženi Karaj veruje da je održavanje šetnje u subotu najbolji način da se Srbija prikaže u demokratskom svetlu.

“Mislim da su zabranili marš ne zato što ne mogu da ga zaštite, već da bi pokazali da to mogu da urade. To nije u redu. Ako Srbija želi da pokaže da je demokrtaska država u kojoj se poštuju prava svih – najbolji način da pokaže taj demokrtaski duh je da zaštite prajd u subotu”, kaže Karaj.

Prema njenim rečima situacija u Albaniji nije mnogo bolja nego u Srbiji, jer to su, kako kaže patrijarhalna i konzervativna društva. Ipak, ona veruje da srpski narod nema ništa protiv LGBTIQ zajednice.

“Na kraju, mi svi imamo porodice, mi smo nečije ćerke, sinovi, braća, sestre i mislim da niko neće ohrabrivati da urade nešto loše njihovim ćerkama, braći, kolegama, porodicama. Verujem u ljubav ljudi jednih prema drugima, verujem u mir i mislim da ova debata protiv prajda i LGBT zajednice je ohrabrivana od strane političara”, zaključuje ona.

Agata Milan Đurić, direktorka organizacije Geten, smatra da lider Srpske napredne stranke i predsednik Srbije Aleksandar Vučić više nema kontrolu nad ultradesnim snagama u Srbiji i to je, po njegovim rečima razlog zabrane šetnje.

“Stepen demokratičnosti jedne države se ogleda upravo u odnosu prema manjinama i sada su se zapravo otkrili. Ono što ja vidim kao pozitivno da sva ta njihova optika, kozmetika, PR-ovi koje građani i građanke skupo plaćaju se pokazala u punom svetlu i do koje mere je ovo autoritaran, totalitaran, opresivni i partokratski režim, što većina građana i građanki zapravo i zna”, kaže Agata Milan Đurić i podseća da je samo retorički govoriti o tome da su šetnje poslednjih godina održavane bez ikakvih problema.

“Teško je reći da su raniji protesti bili mirni kad je učesnike šetnje čuvala policija, specijalci i vojska”, kaže sagovornica Glasa Amerike.

"Ove godine stvari su otišle dalje zahvaljujući porukama verskih i političkih lidera, a Kosovo i drugi problemi sa kojima se Srbija suočava samo su izgovor za zabranu šetnje", zaključuje Đurić.

Izvor