Federalna sutkinja je zaustavila zakon koji je preduzećima i ustanovama u Tenesiju nalagao da postave znak ukoliko dozvoljavaju trans osobama da koriste toalet u skladu s njihovim rodnim identitetom.

Zakon je prvi ove vrste u SAD i nalaže preduzećima i javnim ustanovama da postave znak koji pokazuje da objekat „podržava meru dopuštanja upotrebe toaleta i jednom i drugom biološkom polu“. Predlog zakona je potpisao guverener iz Republikanske partije, Bil Li, marta meseca, i zakon je stupio na snagu prošlog meseca.

Međutim, Američko udruženje za građanske slobode (ACLU) podnelo je tužbu pre dve nedelje u ime dva preduzeća iz Tenesija koji su želeli da iskažu svoje neslaganje s ovim diskriminišućim zakonom. U tužbi stoji da se ovim antitrans zakonom „krši Prvi amandman“ i prava vlasnika kompanija i ugostiteljksih objekata. Oni su takođe od suda zahtevali „preliminarnu zabranu sprovođena ovog zakona dok se proces ne završi“.

Sutkinja Aleta A Trauger odobrila je preliminarnu zabranu 9. jula, i faktički zabranila državi Tenesi da sprovodi zakon dok se tužbeni zahtev ne razreši.

U svojoj presudi, Trauger naglašava da je Vrhovni sud proglasio da je primoravanje građana da „podržavaju stavove s kojima se ne slažu ili ih smatraju problematičnim“ predstavlja kršenje „osnovne ustavne naredbe“ osim ukoliko nisu „opravdani jakim razlozima“.

Trauger je dodala da tužitelji „imaju velike šanse za uspeh“ na osnovu argumenta da „Prvi amandman ne dozvoljava takav mandat osim ukoliko isti nije skrojen da zadovolji potrebe i ciljeve vlade“.

Hedi Vajnberg, izvršna direktorka Američkog udruženja za građanske slobode, odeljenja u Tenesiju, izjavila je u saopštenju da je ovakav zakon „loš za poslovanje“ u ovoj državi i „da nanosi štetu trans osobama“.

Drago nam je da je sud prepoznao ovaj zakon kao neustavan i nadamo se da će država odustati od nastojanja da brani diskriminaciju i kršenje Prvog amandmana,“ dodala je Vajnberg.

Kaj Sejers, vlasnica Centra za performativne umetnosti u Čatanugi, Tenesi, i jedna od podnositeljki tužbi, izjavila je da joj je drago zbog odluke suda koji je ocenio da je zakon neustavan i da je protivustavno „postaviti znak koji nanosi bol trans i interseks osobama“.

„Isticanje tih obaveštenja štetilo bi našem poslovanju i okruženju koje smo nastojali da stvorimo za našu zajednicu, posetioce i zaposlene,“ dodala je.

Prema ovom zakonu države Tenesi, kompanije imaju 30 dana da postave znak ispred „ulaza svakog toaleta u zgradi ili objektu“. Ukoliko to ne urade, vlasnika čeka kazna do šest meseci zatvora i novčane kazne u visini do 500 dolara.

Glavni tužilac Nešvila, Glen Fank, koji je takođe imenovan u tužbi udruženja, zarekao se maja meseca da njegova kancelarija neće sprovoditi zakon koji se zasniva na mržnji. „Verujem da je svaka osoba dobrodošla u Nešvil, i da će svaka biti tretirana s poštovanjem,“ rekao je.

„Sprovođenje transfobičnih ili homofobičnih zakona kosi se s ovim vrednostima. Moja kancelarija neće promovisati mržnju.“

Prevela: MJ

Izvor