Dejvid Bouvi, koji je preminuo u nedelju u 69. godini, usavršio je umetnost roda kao performansa. Njegov rodni identitet i izražavanje, pa čak i njegova seksualna orijentacija, pretvorile su se u seriju različitih kostima za različite uloge.

Različiti su razlozi zbog kojih je to uradio. Jedan je taj što se mladi Dejvid Bouvi (koji je tada bio Dejvid Džouns) oduvek osećao kao autsajder tokom svog konzervativnog odrastanja u Brikstonu u Londonu, a njegovi likovi funkcionisali su kao sredstvo za beg. „Kada sam bio adolescent, bio sam užasno stidljiv i povučen,“ kaže Bouvi u jednom intervjuu iz 1983. godine. „Nisam imao hrabrosti da pevam svoje pesme na sceni, a niko drugi ih nije pevao. Odlučio sam da to onda uradim prerušen, tako da ne bih morao da prolazim kroz čitav proces poniženja kada treba izađem na binu i budem ja.“

Verovatno najveći uticaj na Bouvijev izvođački identitet imao je koreograf Linzi Kemp. Pored Kempa, Bouvi je učio o starim dramskim veštinama, kao što su pantomima, kabuki pozorište i commediadell’arte koje operišu na velikom, preteranom nivou. U ovim umetničkim formama koriste se maske, šminka, stilizovan pokret i karakterni arhetipovi da bi se prikazala umetnička istina, a Bouvi je koristio ove ideje u skoro svemu što je radio.

Kempova posebna fasciniranost kabuki pozorištem imala je velikog uticaja na Bouvijevo poigravanjem rodom. „Glavna stvar koju je Bouvi dobio od Kempa bila je njegov osećaj da pretvori sam život u performans, još jedan uticaj kabuki pozorišta,“ Ijan Buruma piše za New York Review of Books. „Nekada su onnagata glumci (muškarci koji su se oblačili kao žene u kabuki pozorištu) bili podsticani da se oblače kao žene i van pozorišta, u stvarnom životu.“

Bouvi je zbunjivao i očaravao kritičare i publiku svojim androginim, šljaštećim i razmetljivim likovima, kao što su Zigi Stardust, i stvarao provokativne omote albuma koji su ga prikazivali obučenog u haljinu ili kako pozira kao holivudska starleta.

Postao je gospodar „drag-a“, piše Lisa Perot za CNN. Bouvi je podražavao i transformisao fizičke pokrete velikih umetnica kao što su Marlen Ditrih i Ketrin Hepbern, kao i velikih muzičkih legendi Frenka Sinatre i Elvisa Prislija. On je pretvorio mačo harizmu Prislija u nešto mnogo više šljašteće, fluidnije i transgresivno.

Video spot za pesmu „Boys Keep Swinging“ prikazuje Bouvija koji se poigrava sa rodnim ulogama na svoj prepoznatljiv način, bivajući i roker koji njiše kukovima i pojavljujući se u drag-u kao više različitih žena koje prkosno skidaju i bacaju svoje perike i razmazuju ruž sa usana. Taj gest će postati legendaran i mnogi će ga kopirati.



Bouvijeva seksualna orijentacija izgledala je jednako fluidno koliko i njegovo rodno izražavanje. Autovao se nekoliko puta na nekoliko različitih načina – kao gej 1972, kao biseksualac 1976 i najzad kao „prikriveni heteroseksualac“ rekavši da je mislio da je velika greška što se javno identifikovao kao biseksualna osoba.

Dok su Bouvijev privatan život i orijentacija bili predmet velike znatiželje javnosti, njegovo performiranje roda bilo je najdosledniji deo njegove umetnosti i zaostavštine. I možda je ironično baš taj performans pomogao i inspirisao vrlo stvarnu društvenu promenu kod mladih queer osoba i osoba koje se rodno ne određuju.

„Ljudima je sada teško da shvate koliko su drugačije bile sedamdesete... Stvari su još uvek bile vrlo staromodne, tekstura društva je još uvek bila vrlo strejt,“ piše Grejson Peri za the Guardian. „U isto vreme sam eksperimentisao sa preoblačenjem, i izgledalo je kao da mi Bouvi, meni i celoj jednoj generaciji mladih, daje dozvolu da istražujemo i poigravamo se sa tim stvarima.“ Vebsajt Buzzfeed prikupio je sa društvenih medija izlive ljubavi i tuge od LGBTQ osoba koje smatraju da im je Bouvi pomogao da budu to što jesu, i uverio ih da je okej biti lezbejka, gej, bi, trans i queer osoba.

Bouvijev umetnički stil činila je, kako kaže Buruma, zamisao da „pohara visoku umetnost i odnese je na ulice.“ On nije izmislio rodno nekonformiranje, ali je zaraznost njegovih nastupa pomogla popularizaciji istog. A to je onda utabalo put drugim „autsajderima“ poput Bouvija da uživaju i bore se za veću ravnopravnost.

Prevod: MJ

Izvor: David Bowie’s gender-fluid performance art inspired generations to be themselves