Pored poziva na “oslobađanje” Trga Republike, uoči Beogradskog prajda iz Kvir zbora uputili su zahtev organizacionom odboru u kom zahtevaju “demokratizaciju Prajda” i to “uključivanjem pojedinaca, ne samo predstavnika organizacija”, putem javnog i transparentnog konkursa.
Krajem juna, preciznije 30. 6, na beogradskom Trgu Republike, Kvir zbor je najavio obeležavanje 25 godina od prve LGBTIQ+ povorke ponosa u Beogradu, “kada je surovo ugušena revolucionarna želja za slobodom, nametnuvši tom danu ime Krvavi prajd.”
Podsetimo, tog 30. 6. 2001., nepunih godinu dana nakon pada Slobodana Miloševića, na istom tom Trgu Republike, pod sloganom “Ima mesta za sve” zakazan je Prajd, a nakon toga i šetnja.
Prajd je dobio epitet “krvavi” nakon napada “navijača” kako Crvene Zvezde, tako i Partizana, profašističkih organizacija, ali i pripadnika Srpske pravoslavne crkve. Više desetina ljudi je povređeno dok je policija uglavnom gledala.
Nakon Krvavog prajda bilo je više pokušaja organizovanja prajda, ali su uglavnom otkazivani. Održan je 2010. godine, opet uz nasilne scene, što je tadašnjim gradskim vlastima, sa Demokratskom strankom na čelu, poslužilo da opravda otkazivanja Prajda i narednih godina. Dok vlast nije preuzela Srpska napredna stranka.
U Kvir zboru kažu za Novosti da je time SNS želela da promeni svoj imidž i distancira se od radikalske prošlosti.
“Na zemljama zapada to je viđeno kao značajan iskorak, iako u isto vreme vlast kreće u oštar obračun sa slobodom medija i ljudskim pravima. To je pinkvošing, davanje malih koncesija kvir zajednici, zarad drugih interesa, a u slučaju država i autoritarnih režima to je uglavnom skretanje sa teme kršenja ljudskih prava drugih društvenih grupa, ili opšti pad sloboda. Tokom borbe protiv režima značajnu energiju trošimo da odlepimo etiketu povlaštene grupe, i objasnimo široj javnosti tu režimsku manipulaciju, za sada prilično uspevamo“, ističu oni.
Uklanjanje etikete povlašćene grupe, ali pre svega solidarnost je nešto na čemu insistiraju u Kvir zboru, pa tako u proglasu ističu da su “radnici u potpunosti prekareni, obrazovanje je sve dalje od besplatnog, ženska prava su muška tema, nacionalne manjine su uvek potencijalni neprijatelji, sindikati su preorani, a poljoprivrednicima je uzalud da oru.”
Pad nadstrešnice i nivo represije trgnuo je uspavano društvo. Njih je posebno ohrabrila podrška plenuma i zborova, zbog čega su se i odlučili da se autuju i istupe I formiraju Kvir zbor. Smatraju da sad postoji dovoljno prkosa i saveznika da se, 25 godina kasnije, oslobodi Trg Republike.
Kao primer koji ukazuje postojanje tog savezništva navode slučaj nakon prvih meseci pobune novosadskih fakulteta, kad su se studenti usprotivili pokušaju režimskih tabloida da njihovog saborca diskredituju jer je “peder”.
“Izglasana na plenumima kao objava nekoliko hiljada studenata, to je bila najveća izjava protiv homofobije u našoj istoriji. Na protestima naša roze zastava ide pored zastava sa srednjevekovnim nemanjićkim grbovima, na nekim se viče ‘Vučiću pederu’ na nekim delimo naše ‘Budi peder pravi sranja’ nalepnice“, napominju u Kvir zboru.
Kad je sredinom avgusta najavljeno formiranje Kvir zbora, predstavnici drugih zborova, pre svega iz Zbora Stari Grad, pomogli su redarenjem kako bi što veći broj pripadnika kvir zajednice mogao bez straha da učestvuje i “kako ne bismo razmišljali o potencijalnom nasilju na koje su režimski tabloidi pozivali nakon što smo objavili poziv na zbor.”
“Sarađujemo sa skoro svim beogradskim zborovima, imamo zajedničke aktivnosti, idemo na proteste, zajedno se oglašavamo o važnim temama, šaljemo jedni drugima podršku kada smo napadnuti, razmenjujemo informacije o štamparijama i recepte za keksiće“, kažu za Novosti u Kvir zboru te napominju da je kvir pokret uvek doživljavao emancipaciju na talasu širih borbi, podsetivši da su šezdestih godina nove ideje širom sveta zatalasale društvene odnose, “a devedesetih kod nas među feminiskinjama i antiratnim aktiviskinjama dolazi do prvog artukulisanja kvir aktivizma.”
“Vođeni tim iskustvom mi smo u aktuelnoj borbi našli mesto za sebe“, zaključuju.
Za sebe, ali i druge ugnjetavane, među koje ne spadaju predstavnici države i režima, za koje u proglasu kažu da nisu dobrodošli na skup, “bili kvir ili ne.”
U proglasu napominju da obijaju svaku saradnju “sa zarobljenim institucijama i režimom koji nas tlači” i ohrabruju “sve kvir ljude koji do sada nisu, da se pridruže borbi, da kroz nju nađu saveznike sa kojima će zajedno rušiti režim i graditi društvo koje uvažava i uključuje.”
Pored poziva na “oslobađanje” Trga Republike, uputili su zahtev i organizacionom odboru Beogradskog prajda u kom zahtevaju “demokratizaciju Prajda” i to “uključivanjem pojedinaca, ne samo predstavnika organizacija”, putem javnog i transparentnog konkursa.
Smatraju da je organizacioni odbor odsečen od zajednice i da kao takav nije osetljiv na njene stavove i interese. Takođe zahtevaju zatvaranje dugogodišnjeg jaza između Prajda i žena, podsećajući da su se prošle godine “sve predominantno lezbejske organizacije” isključile iz organizacionog odbora. Traže i veći stepen uključenosti trans žena, veću transparentnost u organizovanju, te ukazuju da Prajd mora biti protest jer “oni koji nas svakodnevno tlače ne mogu garantovati našu bezbednost” jer, napominju to, organizacioni odbor mora problematizovati licemernu ulogu vlasti koja isotvremeno napada zajednicu i predstavlja se kao zaštitinik.
Dat je i rok od 40 dana za odgovor.
U trenutnoj situaciji u kojoj je front protiv vlasti sve veći, ali i dalje nema naznaka povlačenja vlasti, luksuz je razmišljati o danima, mesecima i godinama posle na zgarištu režima.
U Kvir zboru ponavljaju da, iako se nema previše vremena za definisanje budućeg društva, da je ono već vidljivo na protestima tokom 16 minuta tišine kad se vidi vrednovanje “života kao takvog”.
“Raznolikost obeležja pokazuje želju za javnim prostorom u kom se otvoreno razgovara, a solidarnost je posvuda skoro kao i sveže pečene kiflice“, zaključuju.
