Obioma Čakvuike išla je u internat za devojčice u Nigeriji, ali nije bila sigurna da li je devojčica ili dečak. „Svi su bili jako zabrinuti zbog mog tela, i tako je bilo sve vreme. Ljudi su me stalno zapitkivali da li sam devojčica ili dečak, a ja bih odgovarala: „Ne znam. Ja sam samo ja.“
Kaisli Sirjanen se seća tajnovitosti i tišine tokom odrastanja u Finskoj. „To je bilo jedno osećanje da niste u potpunosti uključeni, da za vas nema mesta jer se ne uklapate u binarni pogled na svet.“
Kristal Hendriks je odrasla u Južnoj Africi misleći za sebe da je „normalna devojčica“ – shvatila je da to nije onda kada uopšte nije dobila menstruaciju, što nije bio slučaj sa ostalim devojčicama oko nje. „Mislila sam da sam ja jedina takva osoba na svetu. U školi sam se osećala usamljeno i kao neodgovarajuće ljudsko biće. Ponekad se pitam kako sam sve to preživela.“
Mauro Kabral Grinspan se i dalje nerado seća toga kako je poseta maloj pedijatrijskoj ordinaciji u Argentini sa 13 godina dovela do dugog niza traumatičnih medicinskih procedura, psihoterapije, i operacija tokom godina adolescencije. „Nisu mogli da prihvate da je moje telo u redu takvo kakvo je. To je bio jedan brutalan oblik medicinskog nasilja.“
Širom sveta, interseks osobe često trpe razne oblike diskriminacije, stigmatizovanja, i predrasuda, i podvrgnuti su brojnim kršenjima prava tokom života. Interseks osobe se rađaju sa polnim karakteristikama koje se ne uklapaju u tipične binarne ideje o tome šta su muška, a šta ženska tela. Aprila meseca ove godine, Čakvuike, Sirjanen i Kabral Grinspan pridružili su se mnogim aktivistima i organizacijama koje se bore za ljudska prava interseks osoba, kako bi proslavili važnu pobedu koja je rezultat godina i godina neumornog zagovaranja i grassroots aktivizma.
„Univerzalnost ljudskih prava”
U veoma važnom glasanju, Odbor za ljudska prava UN-a je 4. aprila 2024. godine usvojio rezoluciju kojom se države članice pozivaju da unaprede svoje napore za borbu protiv diskriminacije, nasilja i štetnih praksi prema interseks osobama, a to je prva rezolucija ove vrste u Ujedinjenim nacijama. Rezolucija takođe poziva države članice da se pozabave glavnim uzrocima, kao što su stereotipi, širenje pogrešnih predstava i netačnih informacija, stigme i tabua, i da rade na ispunjavanju uživanja najvišeg mogućeg standarda fizičkog i mentalnog zdravlja osoba sa urođenim varijacijama polnih karakteristika.
„Ovo je važan trenutak za interseks zajednicu, ali mi imamo još puno toga što treba rešiti,“ kazao je dr Morgan Karpenter, izvršni direktor organizacije Ljudska prava interseks osoba u Australiji (Intersex Human Rights Australia, IHRA) i bioetičar na Fakultetu za javno zdravlje Univerziteta u Sidneju.
„Zbog načina na koji se naša tela percipiraju kao drugačija, često se dešava da na svojoj koži možemo da osetimo stigmatizaciju, diskriminaciju, i štetne prakse, uključujući medicinske intervencije kojima se naša tela „sređuju“ da izgledaju ili funkcionišu na načine koji su tipičniji za žene ili muškarce. Zahtevamo ista prava koja imaju i svi ostali. To je univerzalnost ljudskih prava, i uključuje i prava na telesni integritet i telesnu autonomiju, kao i zaštitu od štetnih praksi.“
Interseks osobe se rađaju da širokim rasponom prirodnih varijacija polnih karakteristika koje se ne uklapaju u tipične definicije muškog i ženskog, uključujući i polnu anatomoju, reproduktivne organe ili hromozomske obrasce. Procenjuje se da se do 1,7 procenata populacije rađa sa interseks osobinama, prema podacima UN-a. Sarađujući sa građanskim društvom i aktivistima za prava interseks osoba, Odbor za ljudska prava Ujedinjenih nacija vodilo je nekoliko inicijativa za promovisanje vidljivosti i prava interseks osoba i izdalo je tehničko obaveštenje 2023. godine za države članice i druge zainteresovane strane o preporukama UN-a po pitanju prava interseks osoba i dobrih praksi za njihovo sprovođenje.
Većina aktivista dele svoje ispovesti o boli, sramoti i patnji u samoći, uključujući osećanje neshvaćenosti od strane svojih porodica, posebno kada stignu u pubertet.
Čakvuike, 29 godina, čula je za reč interseks tek kada je bila na studijama, pošto je saznala za interseks zajednicu i druge članove ove zajednice na internetu. „Nisam uživala u svom detinjstvu. Svi razgovori o meni svodili su se na to kako popraviti moje telo, tako da sam u jednom trenutku prestala da razgovaram sa svojom porodicom kako bih pronašla mir u sebi.“
Godine 2019, Čakvuike je osnovala organizaciju Interseks Nigerija, nevladinu organizaciju koja podiže svest i zagovara za pravne promene, radi sa vladinim ministarstvima i odborima za ljudska prava. Za Čakvuike, rezolucija Odbora za ljudska prava predstavlja „utopiju“ na kojoj su interseks grupe radile godinama. „Rezolucije nisu obavezujuće, ali ih možemo iskoristiti da vlade pozovemo na odgovornost.“
Sram i poniženje
Kristal Hendriks, iz organizacije ILGA World, međunarodne organizacije za prava lezbejki, gej, biseksualnih, trans i interseks osoba, hirurški su odstranjene polne zležde kada je bila u adolescenciji, a to je oblik medicinski nepotrebne operacije, pored drugih invazivnih načina tretiranja interseks beba i dece, koje lekari izvode bez pristanka pacijenta. Tela UN-a su osudila ovakve procedure kao štetne prakse i loš tretman.
Hendriks, 37 godina, je preokrenula svoja osećanja sramote i poniženja tokom odrastanja u svoju najveću snagu, kada je odlučila da se bavi aktivizmom. „Sada mogu da budem odvažna i da se autujem. Ali to sam morala da uradim sama. Bilo bi sjajno da sam imala podršku.“
Rekla je da je rezolucija korak u pravom smeru, dobar početak, ali da ima još mnogo posla i u Južnoj Africi i u svetu. „Izazov za nas sada je sprovesti ovu rezoluciju i napraviti strategiju za zagovaranje na grassroots nivou.“
Sirjanen je suosnovala organzaciju Interseks ljudska prava pre 10 godina jer u to vreme nije bilo nikakvih informacija na finskom jeziku o interseks osobama. „To je bilo otkrovenje za mene, kada sam saznala da ima i drugih ljudi u sličnoj situaciji. Odlučili smo da osnujemo našu organizaciju kako ljudi ne bi morali da tragaju dugo za podacima i kako bismo prekinuli tu atmosferu tišine i tajnovitosti koja nam se okruživala dok smo odrastali.“
Sirjanen je izjavila da je rezolucija „velika pobeda“, ali da je sada vreme da se ona implementira u nacionalna i međunarodna zakonodavstva, posebno kako bi se zaštitila deca. Sirjanen je rekla da interseks osobe ne dobijaju medicinske usluge koje su im potrebne, zato što njihova tela ne ispunjavaju normalne karakteristike, a taj nedostatak se odnosi i na odsustvo usluga u vezi sa mentalnim zdravljem.
Kabral Grinspan, 52 godine, vodi međunarodni projekat o interseks depatologizaciji pri organizaciji Ljudska prava interseks osoba Australija, i istražuje o interseks osobama i pravu na istinu. On kaže da je rezolucija „nešto što smo mogli da postignemo samo radeći kolektivno na globalnom nivou.“ Kabral Grinspan se nada da će rezolucija uticati na globalnu kampanju za ukidanje patologizovanja interseks osoba u medicinskim klasifikacijama, uključujući i Međunarodnu klasifikaciju bolesti.
„Nadam se da niko neće morati da prolazi kroz ono kroz šta smo mi prolazili. Imamo pravo da ljudima omogućimo znanje i svest o tome da su u poslednjih 150 godina tela dece i adolescenata medicinski i hirurški menjana sa ciljem da se „normalizuju.“
Evropski parlament je 2019. usvojio pionirsku Rezoluciju o pravima interseks osoba. Usvajanjem rezolucije Evropski parlament postavio je jasan standard u okviru Evropske zajednice u pogledu zaštite ljudskih prava i telesnog integriteta interseks osoba. Tekst rezolucije na našem jeziku dostupan je ovde.
Prevela: M. Jeremić
