U ponedjeljak, 28. oktobra 2011. godine, Evropski Parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Svetsku zdravstvenu organizaciju da prestane da klasifikuje transrodne osobe kao mentalno bolesne osobe. ‘Poremećaj rodnog identiteta’ je trenutno klasifikovan kao ‘mentalni poremećaj u ponašanju’ prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti koju izdaje Svetska zdravstvena organizacija.

Tekst rezolucije koja je usvojena ‘poziva Evropsku Komisiju i Svetsku zdravstvenu organizaciju da povuku poremećaj rodnog identiteta s liste mentalnih poremećaja i da osiguraju nepatološku reklasifikaciju u pregovorima o 11. verziji Međunarodne klasifikacije bolesti.’

Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB) služi kao svetski priznati popis fizičkih i mentalnih oboljenja. Do 1990. godine, MKB je klasifikovala homoseksualnost kao mentalni poremećaj. Popis oboljenja se trenutno razmatra i revidira i sledeća verzija MKB-a trebalo bi da bude gotova 2015. nakon dugih konsultacija.

Emine Bozkurt, zastupnica Evropskog Parlamenta i članica LGBT grupe unutar Evropskog Parlamenta, autorka amandmana za ukidanje poremećaja rodnog identiteta objašnjava: “Trasrodni identiteti još se uvek smatraju mentalnim poremećajem u Svetskog zdravstvenoj organizaciji. To se mora hitno promeniti i sigurna sam da će sledeća verzija MKB imati nepatološku reklasifikaciju da bi transrodne osobe koje žele da žive u telu koje odgovara njihovom identitetu imale pravo na medicinsko lečenje.”

Podpredsednik LGBT grupe unutar Evropskog Parlamenta Raül Romeva i Rueda, takođe zastupnik Evropskog Parlamenta dao je svoje mišljenje: “Ako gledamo na transrodne osobe kao na mentalno bolesne osobe to znači da te osobe nisu slobodne da odlučuju šta je najbolje za njih i često su ponižavane od strane medicinskog osoblja, njihovih poslodavaca i porodica. Ova rezolucija šalje jasnu poruku Evropskoj Komisiji i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da patologija rodnog identiteta mora da bude ukinuta kao što je ukinuta za homoseksualnost 1990.”

Evropska Komisija učestvuje u pregovorima za sledeću verziju Međunarodne klasifikacije bolesti. Zastupnici Evropskog Parlamenta očekuju od Komisije da uvaži mišljenje Parlamenta koje je dano u rezoluciji, a koju su podržale sve političke stranke u Parlamentu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Homoseksualac disident i transseksualna žena venčali su se juče u Havani, što je prvi takav brak na Kubi.

 

Ignacio Estrada (31) i Vendy Iriepa (37) su se u jednostavnom obredu, propraćenom sa dosta pompe, potpisali u knjigu venčanih, razmenili prstenje i poljubili pred službenikom koji im je poželeo mnogo sreće.

 

 

 

Ovaj brak nije izazvao protivljenje vlasti jer formalno nije istopolni brak, koji je na Kubi zabranjen.

 

Iriepa je zakonski žena nakon što se 2007. godine podvrgla, takođe prvoj operaciji promene pola u toj zemlji.

 

Venčanje je obavljeno na 85. rođendan Fidela Kastra i zamišljeno je kao "poklon" ovog para "večnom komandantu".

 

Svadba je bila politički obojena jer su prisustvovali i neki od najpoznatijih kubanskih disidenata i američkih diplomata javno pokazajući podršku homoseksualcima na Kubi.

 

Izvor: Mondo

Prema izveštajima Associated Press-a, velike kompanije, kao što su Coca-cola, Campbell Soup ili Walt Disney, proširile su svoj paket osiguranja kako bi izašle u susret transrodnim radnicima.

Postoji 85 velikih poslovnih i advokatskih kompanija koje pokrivaju troškove najmanje jedne operacije, sudeći prema izveštaju Borbe za ljudska prava, najveće organizacije koja se bori za prava gej osoba.

Trend je praćen zajedničkim pritiskom od strane advokata zagovornika transrodnih prava i osiguranika, da se promena pola posmatra onako kako je shvata i Američko medicinsko udruženje – kao medicinski zahvat, a ne opcionu proceduru za ljude sa dijagnozom poremećaja polnog identiteta.

U cilju promene pola, pacijentima su potrebne kombinacije hormonskih terapija, uvećanja grudi, plastičnih operacija uklanjanja ili rekonstrukcije polnih organa, kao i rekonstrukcije lica. Osobe koje pate od poremećaja polnog identiteta, imaju visok rizik od samoubistva.

Neke kompanije vide pokrivanje troškova operacije promene pola ne samo kao važnu stvar za ljudske resurse, već i kao dobar poslovni potez. Oni žele da zadrže vredne zaposlene i cilj im je da održe 100% rejtinga Indeksa korporacijske jednakosti, koji formira Borba za ljudska prava.

Kako bi održale pređašnji nivo, do sledećeg indeksa koji se formira na jesen, kompanije će morati da ponude makar jedan plan osiguranja koji pokriva najmanje 75 000 dolara vrednu operaciju i prateće tretmane preporučene od strane lekara.

Izvor: B92

Po pisanju Jutarnjeg lista, nakon što je promenio pol i ime iz Mirko u Sanja, bivši student FER-a, u decembru prošle godine u sekretarijatu fakulteta predao je molbu za novu diplomu i sva potrebna dokumenta.

Za nekoliko dana stiglo mu je negativno rešenje. "Fakultet nije u mogućnosti da nakon izdavanja diplome interveniše", navodi se u rešenju koje je stiglo bez uputstva o pravnom leku, odnosno kome može da se žali.

Kad je uredno diplomirao i postao inženjer, Mirko je dobio odgovarajuću diplomu, ali danas 31-godišnja Sanja novu s novim podacima ne može dobiti iako je bez probleme dobila novu ličnu kartu i pasoš, piše list.

Sanja smatra da ima pravo da dobije dokument s novim podacima. "Osećam se malo diskriminisano i ljutito. Ne znam zašto su me odbili, je li reč o inaćenju sekretara fakulteta", pita ona.

Napominjući da ne zna na osnovu kog zakona joj ne daju novu diplomu, inženjerka Sanja kaže da je ne traži ništa da joj poklone, već samo svoje pravo, jer je diplomu, posle šest godina učenja zaslužila.

"Ona je moja, s ovim ili onim imenom", rekla je Sanja za Jutarnji list.

Izvor: B92