Pozivamo vas na benefit dešavanje „Kolači i još ponešto“ na dan Dan ljudskih prava, petak, 10. decembar od 19 časova u Društevnom centru Oktobar.
Idemo!!! Organizujemo Bejk of za našu drugaricu Aleksandru na Dan ljudskih prava u Oktobru!
Mesimo slasne kolače s višnjama, a biće i slanih zalogajčića za one sa slanim zubom!
Klopa je na donacije, a sav prikupljeni novac ide Aleksandri Gavrilović, trans ženi u procesu tranzicije kojoj je podrška potrebna za postoperativni oporavak i hormonsku terapiju. Aleksandra je trenutno nezaposlena i potrebna joj je sva naša podrška.
Povedite prijatelje/ice, pa u petak u 7 uveče svi pravac Društevni centar Oktobar, Strahinjića bana 33! Ne zaboravite svoje potvrde o vakcinaciji protiv kovida koje su u Oktobru propusnica za prostor. Vidimo se u petak!
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se širom sveta svake godine 10. decembra.
Tog dana 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Formalan početak obeležavanja Dana ljudskih prava datira iz 1950, nakon što je skupština izglasala rezoluciju i pozivala sve države članice i zainteresovane organizacije da svake godine obeležavaju 10. decembar kao Dan ljudskih prava.
Mlade trans i rodno različite osobe postaju sve vidljivije širom sveta; širom sveta one pružaju značajan doprinos načinu na koji se tela, rodovi i seksualnosti žive, kako se shvataju i kako se o njima govori. One su takođe i predvodnici političkog organizovanja i borbe protiv svih vidova opresije, diskriminacije, eksploatacije i nasilja.
Međutim, kako kažu iz Visokog komesarijata za ljudska prava (OHCHRC), „trans i rodno različita deca i adolescenti su takođe izloženiji nasilju u školi odnosno vršnjačkom nasilju i isključivanju u učionici, na igralištu, u toaletima i svlačionicama, na putu do škole i kuće, kao i online nasilju (nasilju na internetu). Neprijateljska sredina može da utiče na to da trans i rodno različite osobe napuste školu i odvoje se od svojih porodica u ranom dobu. Postaju izložene i sklone beskućništvu, neformalnim poslovima, kriminalizovanoj ekonomiji, kriminalističkom profilisanju, što sve vodi ka začaranom krugu siromaštva i marginalizacije, kao i daljoj diskriminaciji i nasilju kao celoživotnom usudu“.
Pristup zakonskom odnosno pravnom priznanju roda i/ili prikladnim procedurama potvrđivanja roda i dalje je prilično ograničen kada su u pitanju mlade trans i rodno različite osobe; u mnogim zemljama, osobe mlađe od 18 godina ne mogu da donose informisane odluke o svom telu i oznaci za rod u ličnim dokumentima, niti im može biti garantovan osnovni dostojanstven tretman od strane profesora, lekara, sudija i ostalih odraslih osoba na pozicijama moći. Njihove godine se često upotrebljavaju protiv njih samih u cilju umanjenja njihovog kredibiliteta, čak i kada su u pitanju njihova direktna iskustva sa kršenjem ljudskih prava. Pa ipak, često će oni sami biti prikazani kao neko ko krši ljudska prava, pukom upotrebom školskog toaleta ili svlačionice.
Mlade trans i rodno različite osobe takođe su izložene povišenim nivoima psiho-medicinske skrutinizacije i intervenisanja; primorani su na konverzijsku terapiju s ciljem da im se rodni identitet i/ili izražavaje „isprave“, od njih se zahteva da dobiju specifičnu dijagnozu kako bi uživali u svojim osnovnim ljudskim pravima, poriče im se pravo na samoodređenje kada je u pitanju njihovo seksualno i reproduktivno zdravlje, čak im se negira pristup vitalnim informacijama koje su im neophodne za praktikovanje prava u vezi s ovim pitanjima zdravlja. Nedavno je jedan pseudonaučni termin (nagli početak rodne disforije, rapid onset gender dysphoria, or ROGD) upotrebljen kako bi se kolektivno napale mlade trans i rodno različite osobe i nazvale „žrtvama zablude“. Ono što iznenađuje je da se depresija, samoubistvo i ostali problemi s mentalnim zdavljem koji su posledica strukturnog nasilja koje se vrši nad trans i rodno različitim mladima, konstantno predstavljaju kao dokaz njihovog istinskog poremećaja.
Geten, kroz našu revidiranu verziju Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, zahteva potpunu depsihopatologizaciju trans i rodno različitih identiteta - ukidanje uslovljavanja trans osoba medicinskim tj. psihijatrijskim pregledima i hormonskom terapijom.
Priredila: MJ
Pozivamo vas na benefit dešavanje „Kolači i još ponešto“ na dan Dan ljudskih prava, petak, 10. decembar od 19 časova u Društevnom centru Oktobar.
Na trinaestom izdanju Međunarodnog festivala LGBT filma Merlinka, koji će biti održan od 9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, biće prikazano i 11 ostvarenja autora i
EU u Srbiji vas poziva na onlajn razgovor na temu trans kulture i umetnosti u Srbiji.
Tokom trinaestog izdanja Međunarodnog festivala kvir filma, Merlinka, koji će biti održan od 9. do 12. decembra u Beogradu, moći ćete da pogledate i filmove trans tematike.
Geten i Beograd prajd pozivaju vas da 20. novembra, na Dan sećanja na žrtve transfobije, upalimo sveće i odamo poštu ubijenim trans osobama širom sveta.
CZKD poziva na otvaranje izložbe „O istrajnosti: Mapiranje strategija za zaštitu braniteljki i branitelja ljudskih prava“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u utorak 16.11. sa početkom u 19h.
Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala kvir filma „Merlinka“ održaće se od 9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom „Festival 13“.
Na Trećem programu Radio Beograda, od 25. oktobra do 1. novembra od 22:40, moći ćete da slušate prevod teksta Otelovljenje pola i roda, En Fausto-Sterling. Tekst objavljujemo povodom Dana svesti
Pred vama je program Nedelje ponosa 2021, koja će se održati od 12. do 18. septembra, i koja sadrži brojne i različite sadržaje, a završava se prajd šetnjom.
Ovogodišnja Prajd šetnja zakazana je za 18. septembar, Nedelja ponosa trajaće od 13. do 19. septembra, a Beograd prajd vas poziva da volontirate na obe manifestacije.
