Mary-McIntosh-008Sociološkinja Meri Mekintoš, poznata drugotalasna feministkinja, osnivačica modernog lezbejskog i gej pokreta u Britaniji, i jedna od najuticajnijih feminističkih sociološkinja između šezdesetih i devedesetih, preminula je od moždanog udara u 76. godini. Bila je pionirka u poljima politike i sociologije i posvećena socijalistkinja (i jedno kratko vreme i članica Komunističke partije). To znači da je njen feminizam uvek bio određen socijalističkim argumentima, i često je kritikovala radikalne feminističke perspektive.


 

 

Merin rad na pitanjima roda i seksualnosti odigrao je značajnu ulogu i uticao na čitavu generaciju sociologa/škinja. Pisao sam joj kao student dok je predavala na Univerzitetu u Lesteru i poslala mi je nekoliko svojih neobjavljenih radova u vezi sa sociologijom homoseksualnosti, u kojima se služila idejama američkog sociologa Talkota Parsonsa. Ti radovi su značajno uticali na mene i oblikovali moj dalji rad.

 

Nedugo potom, 1968, jedan od tih radova objavljen je pod naslovom The Homosexual Role u časopisu Social Problems. Postao je i kamen temeljac savremene sociologije homoseksualnosti.

U suštini, taj rad je tvrdio da homoseksualnost nije stvar kliničke patologije (mišljenje koje je bilo dominantno u to doba); umesto toga, istopolni odnosi su se menjali u skladu sa istorijskim i kulturnim okolnostima. Ne postoji nikakvo univerzalno homoseksualno iskustvo, već samo istorijski promenljive kategorije i povezana iskustva. Nije preterano reći da su moderne lezbejske i gej studije, pa čak i savremena queer teorija, izrasle i razvile se iz ideja iznesenih u ovom radu, koji je dao istorijski i pun društveni smisao ideji istopolnih odnosa.

 

U okviru feminizma Meri je razvila kritiku porodičnog života, i sa Mišel Beret napisala The Anti-Social Family (1982). Tu su tvrdile da ’normativna ideologija standardne nuklearne porodice isključuje i marginalizuje mnoge osobe’. Takođe je napisala i veliki broj pionirskih članaka zagovarajući promene u socijalnoj politici za dobrobit žena, smanjivanjem njihove zavisnosti od ’muškarca kao glave porodice’. Borila se za pravnu i finansijsku nezavisnost žena.

 

Njeni roditelji, Dženi i Mek, bili su socijalisti. Rođena je u Hempstedu, četvrti severnog Londona, a obrazovala se u školi High Wycombe i koledžu St Anne's u Oksfordu, gde je studirala filozofiju, politiku i ekonomiju (1955-58). Studirala je i na Berkliju u Kaliforniji, mada je bila deportovana zbog protestovanja protiv Makartizma šezdesetih godina.

 

Najpre je njeno akademsko interesovanje bilo usmereno ka sociologiji društvenih devijacija, i radila je kao istraživačica u odeljenju Home Office-a (1961-63). Nakon toga predavala je sociologiju na Univerzitetu u Lesteru (1963-68), i školi Borough Polytechnic (1968-72, sada London South Bank University), i radila kao istraživač saradnik na Nuffield koledžu u Oksfordu (1972-75).

 

Ubrzo je počela oštro da kritikuje ortodoksnu kriminologiju, i uključila se u osnivanje National Deviancy Conference, radikalne i kritične kriminaloške grupe, prominentne u sociologiji između 1967 i 1975, a čiji su članovi bili i Sten Koen, Džok Jang i Lori Tejlor. Godine 1975. izdala je The Organisation of Crime. I iako je postala članica savetodavnog odbora za reviziju krivičnog zakona (1976-85), gde se bavila problemima u vezi sa seksualnim prestupima i gde je odigrala ulogu u snižavanju uzrasta seksualne saglasnosti (kod homoseksualnih odnosa), sa 21 na 18, manje više je napustila kriminologiju sredinom sedamdesetih.

 

Meri i njena tadašnja partnerka Elizabet Vilson bile su aktivne u izgradnji i oblikovanju Gay Liberation Fronta u Britaniji, koji je začet u  London School of Economics, jeseni 1970. Obe su uzele učešća u najranijim protestima, kampanjama, marševima i radnim grupama. Kasnije su se njihova interesovanja usmerila ka stvaranju mostova između ženskog pokreta i lezbejskog pokreta.

 

Merin aktivizam je uvek bio u vezi sa sociologijom. Bila je upoznata sa njenim konceptima na Oksfordu i Berkliju, i najpre je prihvatila funkcionalističke ideje koje akcenat stavljaju na međupovezanost i delovanje različitih delova društva; a potom i marksistički pojam ekonomije

(između njih je zapravo mala, ali velika ideološka razlika). Sedamdsetih je bila uključena u osnivanje časopisa  Economy and Society i Feminist Review. Bila je takođe aktivna i u Britanskom sociološkom udruženju.

 

Godine 1975. stigla je na Univerzitet u Eseksu, gde je u narednih 20 godina radila i ostavila znamenit trag. Postala je prva žena šef katedre za sociologiju, ali je držala predavanja iz različitih oblasti: kriminologija, teorija, uvod u sociologiju, socijalna politika, porodica, feminizam i marksizam. Volela je da predaje i držala je predavanja na prvim kursevima ženskih studija i studija roda, koji su bili izuzetno popularni kod studenata/kinja.

 

Posle penzionisanja 1996, manje više je napustila i akademski rad, neko vreme radeći u gradskom Savetodavnom birou u Ajlingtonu, delu severnog Londona, nasavljajući takođe sa političkom aktivnošću. Njeni radovi su katalogizovani u London School of Economics.

 

Meri je bila jaka, brižna i tiha osoba, ali je takođe imala i smisla za humor i uvek bila spremna da se našali i zaigra. Bila je skromna i nepretenciozna, i bila je inspiracija i primer kako ozbiljna inetelektualka može istovremeno da bude i politički aktivna.

 

Njen brat Endru umro je pre nje (Lord Mekintoš od Heringeja). Za sobom je ostavila partnerku sa kojom je provela 23 godine, Anđelu Stjuart-Park; i sina Dankana Bereta, iz veze sa prethodnom partnerkom, Mišel Beret.

 

• Meri Suzan Mekintoš, sociološkinja i feministkinja, rođena 13 marta 1936; preminula 5. januara 2013.

 

Ken Plamer

Izvor: guardian.co.uk

Prevod: MJ

__._,_.___