Biti trans osoba, odnosno osoba čiji se rodni identitet razlikuje od pola pripisanog po rođenju, bilo gde u svetu predstavlja veliki izazov. Iako se o temama transrodnosti i transpolnosti sve više piše i za njih postoji povećano interesovanje, trans osobe i osobe koje se rodno ne konformiraju i dalje su suočene sa neznanjem, predrasudama i vrlo često nasiljem, a njihova je egizstencija izuzetno teška. Jedno od pitanja koje značajno utiče na njihov svakodnevni život jeste pitanje pravnog priznanja roda, odnosno procedura koje bi omogućile promenu podataka u dokumentima - ličnog imena, oznake pola i JMBG-a - kako bi ti podaci odgovarali identitetu same osobe. Zakonodavstvo koje se tiče prava trans osoba širom sveta se kontinuirano menja, uvažavajući prava i dobrobit trans osoba - svetli su primeri Malte, Danske i Norveške u Evropi. Međutim, u Srbiji i dalje ne postoje jasni zakoni i propisi koji bi na adekvatan način regulisali položaj i prava trans osoba. 

Trans osobe i osobe koje se rodno ne konformiraju u Srbiji trpe diskriminaciju, mržnju i nasilje, dok je među opštom populacijom prisutan visok stepen odobravanja nasilja i diskriminacije nad svima koji su drugačiji, pa tako i nad trans osobama. Ovi se problemi mogu javiti u različitim sferama života.

Mnoga pitanja koja za većinu građana/ki predstavljaju svakodnevicu, od trans osoba zahtevaju veliki napor i hrabrost: izlazak na ulicu, odlazak u školu ili na fakultet, traženje posla, kao i sve situacije koje zahtevaju pokazivanje ličnih dokumenta u kojima se nalaze ime i oznaka pola koji ne odgovaraju izgledu osobe.

Irena*, članica trans grupe samopomoći, koja je kroz proces tranzicije odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu prošla pre nekoliko godina, kaže za transserbia.org, da su odnos društva prema pitanjima roda i rodnog identiteta osobe i razumevanje jako važni. „Kao mala, nisam znala da sam drugačija, mislila sam da je igranje lutkicama i sa devojčicama uobičajena stvar. Svest o mom rodnom identitetu javila se tokom puberteta ili nešto pre njega, i zbog toga sam bila povučena i stidljiva, a kasnije se to pretvorilo u strah od ljudi, otvorenog prostora... I u takvoj situaciji, osetila sam se kao da sam sama na planeti sa svojim osobinama i problemima, bez podrške okruženja.“

Ono što kaže da joj je pomoglo bio je upravo jedan novinski tekst: „Naišla sam na tekst u tadašnjoj „Ilustrovanoj politici“ o operaciji prilagođavanja pola i tome kako je „jedan Sremac postao Sremica“ i znala da je to odgovor na moja pitanja i da je to upravo ono što i ja osećam. Taj tekst i još poneki slični načini izveštavanja predstavljali su svetlo u totalnom mraku.“

Pored toga što moraju svakodnevno da se nose sa predrasudama i diskriminacijom, trans osobe često nemaju podršku sredine i najbližih - porodice i prijatelja. „Otac mi je preminuo dok sam bila u pubertetu i sa njim nikada nisam razgovarala o tome. Majka je na početku bila protiv, ali je s vremenom shvatila da je to put ka mom potpunom ličnom ostvarenju“, kaže Irena.

Kada su u pitanju diskriminacija i transfobija, kaže da joj smeta to što ljudi mešaju transpolnost sa homoseksualnošću i što ne postoji otvorenost da se taj stav promeni i nešto nauči, i dodaje da postoje i oni koji joj se i dalje obraćaju u muškom rodu. „Ima onih koji mi se više ne javljaju na ulici, ogovaraju iza leđa, misle da je sve to samo moj hir i da mi to nije trebalo, govore da nisam normalna. Ne postoji prihvatanje niti volja da se malo otvore, saznaju nešto o ovoj temi, i možda dovedu svoj stav u pitanje, mislim da to ne žele.“

Organizacija Gayten-LGBT zalaže se za usvajanje Zakona o rodnom identitetu koji bi trans osobama omogućio promenu podataka u dokumentima odmah po utvrđivanju trans identiteta, a ne tek nakon hormonskog tretmana i izvršenih operacija prilagođavanja pola. Pored toga, Zakon o rodnom identitetu zaštitio bi prava u drugim oblastima života i osigurao primenu člana 54a Krivičnog zakonika koji zločin iz mržnje tretira kao posebnu otežavajuću okolnost u odmeravanju kazne. „Inicijative kao što je Zakon o rodnom identitetu su po mom mišljenju od životne važnosti za trans osobe, jer nam olakšavaju funkcionisanje u svim sferama života, i zato ga treba što pre doneti. Meni je tokom procesa tranzicije vrlo bitna bila i trans grupa samopomoći organizovana u prostorijama Gayten-LGBT, i takve stvari su ono što trans osobama treba. Važno je da što više običnih ljudi istupi i pruži podršku, kao i da se organizuju razgovori u manjim mestima, s ciljem obrazovanja ljudi i menjanja negativnih stavova javnosti prema LGBTIQ osobama,“ kaže Irena.

Sličnog je mišljenja i Saša Lazić, trans aktivista i član pravnog tima Gayten-LGBT. Saša je trans osoba u procesu tranzicije i kaže da se oduvek osećao drugačije, još dok je bio vrlo mali znao je da je dečak. „Detinjstvo do polaska u školu je bilo okej. Najčešće sam odbijao da nosim odeću koja se smatra ženskom i najviše vremena provodio napolju sa drugom decom. Voleo sam sport, bilo šta s loptom, obožavao životinje, i nisam imao poteškoća u druženju sa drugom decom.“

Stvari su se malo promenile kad je krenuo u školu: „Bilo je drugačije, ali ipak ublaženo činjenicom da sam došao u novu sredinu gde me niko nije znao – deci je ponekad bilo čudno što se stalno oblačim „kao muško“, a bilo je i neprijatnih komentara i pitanja.“ Najteži period odrastanja za Sašu bio je pubertet zbog promena koje sa sobom nosi, ali on je na sreću imao majku koja je s razumevanjem i ljubavlju prišla čitavoj stvari: „Krenule su da mi se dešavaju telesne promene koje nisam osećao kao svoje, bio sam jako uznemiren. Mama je pokušala sa mnom da razgovara o tome jednom prilikom pošto je videla da plačem dok gledam dokumentarac o trans muškarcima, ali ja sam tada odbio. Taj razgovor se desio kasnije, sa mojih 15 godina i podržala me je, tako da mislim da je trebalo ranije da razgovaram sa njom jer bi se i operacija desila pre.“

„Sa 15 godina sam počeo da živim kao muškarac, odnosno prošao kroz tzv. društvenu tranziciju. Za započinjanje procesa usklađivanja tela s rodom, odnosno medicinsku tranziciju, morao sam da sačekam da napunim 18 godina, kada sam počeo sa hormonskom terapijom i stekao uslove da prođem kroz operaciju. Kad je reč o pravu na promenu dokumenata, smatram da ga ne bi trebalo uslovljavati bilo kakvim medicinskim procedurama, pa ni psihijatrijskom procenom i mišljenjem. Izvesno je da će u narednim godinama trans identiteti biti u potpunosti depatologizovani i izbačeni kao psihijatrijska dijagnoza. Međutim, imajući u vidu postojeće zakonodavstvo i opšte stanje u zemlji, Zakon o rodnom identitetu organizacije Gayten-LGBT je najbolje moguće rešenje za Srbiju u ovom trenutku i nadam se da će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri.“

*Ime je promenjeno kako bi se sačuvala privatnost osobe.

Priredila: M. Jeremić

Tekst je nastao u okviru projekta „TRANSparentno“ organizacije Gayten-LGBT i partnerske organizacije Centar za ljudska prava i studije razvoja (CHRDS) kao deo projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, a sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Stavovi izneti u tekstu, kao i sadržaj teksta ne predstavljaju nužno stavove Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Posetite chat server našeg vebsajta, mesto za LGBTIQA razgovore

Transrodnost

  • Transrodne osobe u Srbiji po lekove na crno tržište +

    Transrodne osobe u Srbiji po lekove na crno tržište Prema istraživanju koje je 2019. godine sprovela organizacija Geten, više od 60 odsto trans osoba u Srbiji kao prioritet označava upravo rešavanje problema nestašice hormona. Opširnije...
  • Šta kada se trans osoba u procesu tranzicije vakciniše pre dobijana novih dokumenta? +

    Šta kada se trans osoba u procesu tranzicije vakciniše pre dobijana novih dokumenta? Ovo se upravo dogodilo Aleksandri – vakcinisala se dok je još uvek imala stara dokumenta koja su glasila na staro ime, i sada ne može da dokaže da je primila vakcinu, Opširnije...
  • Severna Irska: Dijagnoza rodne disforije nepotrebna za pravno priznanje roda +

    Severna Irska: Dijagnoza rodne disforije nepotrebna za pravno priznanje roda Simbolička pobeda za trans prava izvojevana je u sudskom slučaju u Severnoj Irskoj u vezi sa rodnom disforijom i medicinskim preduslovima za trans osobe propisanim Zakonom o rodnom identitetu (priznanju Opširnije...
  • Trans dizačica tegova ulazi u istoriju kao prva autovana transrodna takmičarka +

    Trans dizačica tegova ulazi u istoriju kao prva autovana transrodna takmičarka Dizačica tegova Lorel Habard ući će u istoriju kao prva autovana trans sportistkinja koja će se takmičiti na Olimpijadi u Tokiju nakon što su pravila za kvalifikaciju revidirana. Opširnije...
  • Teksas: užasan zakon roditelje trans dece koji pristaju na afirmativnu negu kvalifikuje kao nasilnike +

    Teksas: užasan zakon roditelje trans dece koji pristaju na afirmativnu negu kvalifikuje kao nasilnike Poguban novi predlog zakona američke države Teksas definisao bi roditelje trans dece koji pristaju na afirmativnu zdravstvenu negu za svoju decu kao „nasilnike“. Opširnije...
  • 1