Petneaestog decembra organizacija GATE izdala je publikaciju Rod nije bolest. Kako patologizacija krši ljudska prava.

Rad je zamišljen i kreiran kao doprinos tekućem procesu depatologizacije trans i rodno različitih osoba, putem reformi klasifikacionih sistema, zakonskih okvira i društvenih stavova. Ovu publikaciju potpisuju Šeherezada Kara i međunarodna grupa stručnjaka/inja: Amets Sues-Švend, Sijanan B. Rasel, Vivijen Verguero, Eleonora Lam, Ester Kismodi i Mauro Kabral Grinspen[1].

Patologizovanje možda na prvi pogled deluje kao novi koncept u polju ljudskih prava; međutim, njim se opisuje življeno iskustvo mnogih trans i rodno različitih osoba širom sveta u nekoliko proteklih decenija. Ovaj termin prenosi i vrši naturalizovanu distinkciju između prihvatljivih i neprihvatljivih načina postojanja u svetu – naime, „zdravih“ i „patoloških“. Istorijski posmatrano, oni od nas koji/e se identifikuju u rodu drugačijem od pola koji nam je pripisan po rođenju suočavali smo se da stigmom, diskriminacijom i nasiljem, jer biti ono što jesmo smatra se samo po sebi patologijom. Nažalost, stanje je isto i dan danas.

Patologizacija se uporno koristi da bi se njom uskratio, ograničio i uslovljavao pristup trans i rodno različitih osoba osnovnim pravima, uključujući i zakonsko priznanje roda, rodno-afirmativnu zdravstvenu zaštitu i njeno pokrivanje. Institucionalizacija, konverzivne terapije i tretmani, obavezno psihoterapijsko savetovanje, prinudne operacije, invazivni mentalni i fizički pregledi, sterilizacija, i prinudan razvod, neraskidiv su deo preduslova koji nam se nameću svaki put kada se naš rod i rodni identitet percipiraju kao bolest.

Kao kritički okvir, depatologizacija je stvorena i ustanovljena od strane onih zajednica i pokreta koji su primarno pod udarom negativnih uticaja patologizacije. Uprkos našoj vidno marginalizovanoj situaciji u mejnstrim prostorima ljudskih prava i rastu i širenju epistemičke nepravde zbog toga što smo obeleženi kao „patološki“ subjekti, trans i rodno različiti aktivisti/kinje mogli su da stvaraju jezik uz pomoć kojeg će se baviti normama koje nas definišu, isključuju i eksploatišu. Nakon godina intenzivnog trans i rodno različitog aktivizma, taj jezik su usvojile I zvanične institucije.

Osnovni cilj ove publikacije je da naglasi na koji način patologizacija predstavlja deo međunarodnog okvira ljudskih prava kao poseban koren kršenja ljudskih prava, i kao skup praksi i posledica koje ta kršenja prenose sa detinjstva na zrelo doba osobe. Štaviše, predstavljanje patologizacije kao ključnog problema pitanja ljudskih prava je neophodan korak ka raskrinkavanju njenog sveprisutnog uticaja i najzad, korak ka njenom postajanju bitnim pitanjem za sve.

Publikaciju možete preuzeti ovde, a više o istoj možete pročitati ovde.

Prevod: MJ

Izvor: Press Release: Gender is not an illness

 

[1]     Sheherezade Kara, with the contribution of an international group of experts: Amets Suess-Shwend, Cianán B. Russell, Viviane Vergueiro, Eleonora Lamm, Eszter Kismodi and Mauro Cabral Grinspan.