Jesi ti žensko ili muško?

[EYA]

“Jesi li ti muško ili žensko ?” – nekoliko stotina puta su mi razni ljudi, na najrazličitijim mestima, postavljali ovo pitanje. Još dok sam bila beba koja je jedva znala da sedi u kolicima, i pored smeha i plača, tek naučila da laje, Leo Martin, nekada poznati pevač koji je 1975. godine gostovao na letnjem festivalu, prišao je mojim kolicima i uštinuvši me za obraze rekao: “Kako ovaj bata lepo laje. Jel bata?” Na šta je mama odgovorila: “Nije bata, nego seka”, a ja sam rekla jedino što sam umela: “av, av, avav” Ne znam da li je Leo bio prvi koji je naglas izrazio nedoumicu oko mog pola i roda, ali to i dalje prilično zbunjuje neke ljude oko mene. Mene, srećom, više ne. Prošla sam sve faze, od lajanja, preko stida što mi podvlače različitost u periodu puberteta kada sam tako želela da budem obična i neprimetna, tuge što to nisam, ljutnje jer ne gledaju svoja posla, do prihvatanja da nisam ni žensko ni muško i ponosa što jesam sve što jesam.

Čak mi je u nekom periodu bilo žao ljudi s čijih sam lica čitala zbunjenost i nelagodnost, osećajući da to što nisu sigurni koga sam pola/roda ruši temelje i zidove njihovog sveta i čini ih ranjivim. Posebno jer je srpski jezik, za razliku od npr. engleskog, tako konstruisan da čak i kad je u pitanju zadovoljavanje najosnovnijih potreba poput gladi, pre nego uzmeš jedan jedini zalogaj moraš da znaš jesi li muško li žensko da bi, zavisno od toga, jeo ili jela. Sada mi je drago kada neko primeti da se ne uklapam u jedine dve društveno priznate kategorije, jer to znači da još ima ljudi koji zaista vide osobe koje stoje pred njima i još uvek propituju svet, umesto da ga primaju zdravo za gotovo, zombiranih umova. Moram priznati da me te situacije u poslednje vreme prilično uveseljavaju…



**** Na rođendanskoj sedeljci kod prijateljice
Jesi ti žensko ili muško ?
Ne znam.
Kako to ne znaš ?
Pa eto, ne znam. Kako ti znaš šta si ?
Ja sam žensko.
U redu, ali kako to znaš ?
Imam žensko telo, zar ne vidiš ?
Hmm. Ajde recimo da se složimo da je tvoje telo žensko, ali to je i dalje samo telo koje imaš. To nisi ti.
Nemam pojma o čemu pričaš. Ja sam žensko, tako mi piše u krštenici, u ličnoj karti, imam žensko ime...
I meni piše u krštenici da sam žensko, ali to ne znači i da jesam. Ja se tako ne osećam. Kako se uopšte osećaju žene, a kako muškarci ? I kako svako od njih zna da se i svi ostali osećaju isto poput njih, i kako...
Čekaj, znači ti si muško ?
Ne, nisam ni muško.
Ne lupaj, pa nema trećeg.
Ne lupaj ti. Očigledno da ima. Evo ja sam nešto treće.
Kako se to zove?
Što mora da ima ime? Možda sam nešto četrvto, il’ sedmo. Možda baš šesnaesto ili milion i dvesta osmo. Ja sam ja. Razumeš?
Uff, ne. Potpuno si me zbunila. Tj zbunio. Ovaj, kako se ono kaže...?
Zbunilo ?
Da, to.


**** Na ulici
Ej druže, imaš upaljač ?
Imam, izvoli.
Joj izvini, mislio sam da si muško. A žensko si, jel?
Jel tebi treba upaljač ili upaljačica ?


**** Na pijaci
Šta si ti, žensko il muško?
Pingvin.
Haha. Muški il ženski pingvin?
Pingvinko.
Ma more mrš!
Piis, baba.


****U prevozu
Dečko, jel možeš još malo da se pomeriš?
Evo, pokušavam.
A ti si žensko ili muško?
Svejedno.
Šta ?
Ništa.


****U redu za hranu
Dečko, šta želis od priloga u pljeskavicu ?
Pavlaku, kupus..
Joj izvini, mislio sam da si muško. Izvini! Jel se ne ljutiš, a?
...zelenu salatu, paradajz i malo ljute paprike.


****Dva musava i slatka romska dečaka komentarišu u prolazu
Vidi ove ko muško.
Ma brate, pusti čoveka na miru.