(12. april) Dvadeset trećeg januara 2019, Vrhovni sud Japana utvrdio je ustavnost zakona koji  transrodne osobe uslovljava da se podrvrgnu operacijama kojim se telo prilagođava rodnom identitetu, kako bi im rod bio pravno priznat u ličnim dokumentima (Supreme Court, 2018(ku) No. 269 (Jan. 23, 2019).

„Postupanje u posebnim slučajevima određivanja rodnog statusa kod osoba s poremećajem rodnog identiteta“ (The Act on Special Cases in Handling Gender Status for Persons with Gender Identity Disorder) propisuje, između ostalog da osobe koje žele da im se upiše promena roda „nemaju polne žlezde, ili imaju polne žlezde koje su trajno izgubile svoju funkciju.“

Slučaj na sudu i presuda

U slučaju koji se našao pred sudom, jedan trans momak čije ženske reproduktivne žlezde nisu odstranjene hirurškim putem, uputio je zahtev sudu da bude pravno priznat kao muškarac. Nekoliko sudova u nižim instancama odbilo je njegov zahtev. U svojoj odluci, Vrhovni sud složio se s tvrdnjom da hirurško odstranjivanje polnih žlezda ograničava slobodu i pravo osobe na očuvanje telesnog integriteta. Međutim, sud se složio s odlukom u prethodnoj instanci, prema kojoj:

  • Kada roditelj čiji se biološki rod razlikuje od njegovog ili njenog pravno priznatog roda rodi dete nakon pravne promene roda, to „stvara probleme“ u odnosu između roditelja i deteta.
  • Zato što su rodne distinkcije u društvu dugo određivane biološkim rodom, brze promene društvenih normi u vezi s rodnim distinkcijama koje bi mogle imati štetan uticaj na društvo treba izbegavati.


Sud je potom izjavio da se ustavnost uslova koji se zakonom propisuje mora biti ispitana u svetlu neophodnosti uslova i njegove opravdanosti u skladu sa stavovima društva prema pitanjima transrodnosti i porodičnim sistemom u Japanu. Sud je doneo odluku da, u ovom trenutku, ne može da uslov kvalifikuje kao neustavan. Dve sudije su dodale obrazloženje implicitno zahtevajući da japanski parlament sprovede revizuju „Postupanja  u posebnim slučajevima određivanja rodnog statusa kod osoba s poremećajem rodnog identiteta“.

Kritika zakona i odluke suda

Poslednjih godina zakon je kritikovan jer troškovi propisanih operacija fizički i finansijski opterećuju trans osobe. Pored toga, neke osobe žele da očuvaju svoje reproduktivne organe kako bi bile u mogućnosti da ukoliko žele, u budućnosti dobiju svoju biološku decu. (Tatsuya Fujimoto, 10 Years from Implementation of the Transgender “Special Act” – Are Conditions for “Gender Change” Too Strict?)

Pošto je Vrhovni sud objavio svoju odluku, objavljeni su i mnogi članci koji kritikuju zakon i odluku. Oni obično ukazuju na to da se Svetska zdravstvena organizacija protivi uslovljavanju operacijom kod pravne promene roda, a da odluka suda ne uzima u obzir, niti pokazuje dovoljno razumevanje ljudskih prava transrodnih osoba. (Naozo Kobayashi, Gland Removal Surgery Enforced in Gender-Change Court Case)

Jedna japanska organizacija koja se bavi ljudskim pravima objavila je izveštaj marta 2019, kojim zahteva da se ovaj zakon izmeni. (“A Really High Hurdle”: Japan’s Abusive Transgender Legal Recognition Process, HUMAN RIGHTS WATCH (Mar. 19, 2019).)

Prevela: M. Jeremić

Izvor: loc.gov

Fotografija: Human Rights Watch