Juče je u organizaciji Gayten-LGBT, Centra za promociju LGBTIQ prava, u prostorijama Kuće ljudskih prava održana konferencija Interseks – ka izgradnji intersekcionalne platforme, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o pravnom položaju interseks osoba i istraživanja sa zdravstvenim radnicima o njihovim iskustvima, znanju i stavovima prema radu s interseks osobama.

Nakon uvodne reči koordinatorke programa zagovaranja Gayten-LGBT, okupljenima se obratila Jelena Simić, docentkinja Pravnog fakulteta Univeriteta Union u Beogradu i članica pravnog tima Gayten-LGBT koja je zajedno sa Sašom Lazićem (Gayten-LGBT pravni tim) sprovela istraživanje o pravnom položaju interseks osoba kod nas. Simić je najpre objasnila pojam interseksualnosti, a potom govorila o pravnom položaju interseks osoba u Srbiji, odnosno nedostaku regulisanja istog i neprepoznatosti interseks osoba u pravnim okvirima naše zemlje, te činjenici da nijedan zakonski tekst ne pominje interseks lica. Ona je pomenula i problem vidljivosti interseks osoba u javnosti kao i problem upotrebe adekvatne terminologije (interseks nije isto što i hermafrodit, dok se u interseks protokolima ipak koristi ova reč), skrećući posebnu pažnju na problem visokog nivoa stigmatizacije i autostigmatizacije interseks osoba, i kao ključni problem navela medicinski kontekst shvatanja interseks stanja i postupak normalizacije pola, hirurški postupak koji često osim hirurških procedura, kastracije, sterilizacije, uključuje i hormonsku terapiju. Simić je rekla da su različita istraživanja kao i življeno iskustvo interseks osoba pokazali da su ove procedure često medicinski nepotrebne, osim u slučajevima u kojima je zdravlje osobe u pitanju, ali da lekari često roditeljima interseks beba i dece ne predočavaju alternativne pristupe lečenju.

Jelena Simić je takođe ukazala na to da protokoli tretiranja interseks beba i dece variraju i da zavise od lekara i intreseks stanja, i dodala da ne postoje smernice za praćenje zdravstvenog stanja nakon izvršenih procedura, kao ni studije praćenja. Veliki problem predstavlja i zakon koji nalaže da se u roku od 30 dana od rođenja bebe u matičnu knjigu rođenih upiše njena oznaka za pol, što stavlja dodatni pritisak da se odluka o normalizaciji donese što pre i da je zapravo imperativ, umesto da se ista odloži do treće, odnosno četvrte godine života deteta, kada je i zbog hormonskog razvoja lakše doneti ovu odluku.

Na kraju je Simić skrenula pažnju na revidirani Model zakona o rodnom identitetu organizacije Gayten-LGBT, kojim su regulisani položaj i prava interseks osoba kod nas, te da se nada će nadležni imati sluha za isti, kao i načine na koje je ovo pitanje regulisano u drugim državama sveta, poput Nemačke još 2013. i Kalifornije 2017.

Ustavni sud Austrije doneo je sličnu odluku juna 2018, dok su Australija, Novi Zeland, Malta, Indija i Kanada usvojile mere kojima se ispravlja položaj interseks osoba i uvažavaju njihova ljudska prava. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 1,7 procenata svetske populacije rađa se s interseks crtama – slično broju riđokosih osoba.

Jelena Simić je završila s konstatacijom da su pravni i medicinski konteksti u ovom slučaju neodvojivi.

Predrag Šarčević, glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda, koji je sa saradnicima sproveo istraživanje sa zdravstvenim radnicima i budućim medicinskim profesionalcima o njihovim iskustvima, znanju i stavovima prema radu s interseks osobama, rekao je da je interseksualnost predstavljala pravni problem do kraja 19. veka, a ne medicinski. To je značilo da je osoba morala da odluči šta je i da se toga drži i bude dosledna. Onog trenutka kada krene da se poigrava, tada bi postajala slučaj za sudsku praksu.

U pogledu istraživanja, Šarčević je rekao da je bilo teško uspostaviti odnos sa stručnjacima, te da je to rezultat trenutnih okolnosti, i dodao da su mladi ljudi, budući stručnjaci (4-5 osoba iz kategorije diplomiranih lekara na stažu i specijalizaciji) bili radi da učestvuju u istraživanju. Jedna osoba s kojom su razgovarali imala je iskustvo rada s interseks bebom.

Nakon predstavljanja istraživanja usledila je kraća diskusija.

Oba istraživanja će uskoro izaći iz štampe i biti dostupna i na našem sajtu u elektronskoj formi.

Istraživanja i konferencija su deo istoimenog projekta koji se sprovodi uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.

Priredila: M. Jeremić