Danas u 11 časova u Kući ljudskih prava i demokratije u organizaciji Gayten-LGBT predstavljeni su nacrti Protokola o postupanju policije sa transpolnim i transrodnim licima prilikom pretresanja i zadržavanja lica i Protokola o postupanju sa transpolnim i transrodnim licima prema kojima se izvršava krivična sankcija. U predstavljanju je učestvovao pravni tim organizacije Gayten-LGBT koji je i izradio Protokole, a diskusiju je moderirala Jovanka Todorović.

Predstavljane je počelo razgovorom o socijalnom i pravnom nacionalnom i međunarodnom kontekstu i argumentima koji govore u prilog tome zašto su nam ovakvi protokoli neophodni. Razgvor je otvorio/la Milan Agatha Đurić, koordinatork/ka Gayten-LGBT, koji/a je govorio/la o problemima i poziciji transpolnih i transrodnih osoba kod nas, o njihovoj svakodnevici koja je ispunjena brojnim preprekama, o nerazumevanju, diskriminaciji, nasilju s kojim se suočavaju u našem društvu, itd. On/a je takođe pomenuo i nezavidan socio-ekonomski položaj trans osoba, njihovu čestu upućenost na bavljenje seksualnim radom i problem sa zakonom, pošto je seksualni rad kod nas kriminalizovan. Upravo zbog ovakvih situacija  je postojanje Protokola koji će institucijama olakšati ophođenje sa trans osobama od velike važanosti, i za same institucije i trans osobe.

Saša Lazić iz pravnog tima Gayten-LGBT govorio je o konkretnim problemima trans osoba kod nas, kao što su promena ličnih dokumenata, o neprecizno regulisanoj i arbitrarnoj praksi koja zavisi od službenika i opštine, o problemu poverljivosti i bezbednosti informacija o ličnosti koje se daju na uvid brojnim institucijama tokom procesa promene ličnih dokumenata, itd. On je pomenuo i Model zakona o rodnom identitetu Gayten-LGBT koji bi rešio ovakve probleme i institucijama, u smislu kreiranja jasnih procedura, i samim trans osobama kojima bi život bio olakšan.

Profesorka Zorica Mršević, članica pravnog tima, je takođe pomenula da je situacija u kojoj su trans osobe kod nas jako teška, a da su situacije kojima su se tokom kreiranja ovih protokola bavili, kao što je lišavanje slobode, takođe vrlo teške. Ona je govorila o pitanjima koja su Protokolima nastojali da obuhvate, a to su problem smeštanja trans osobe u odgovarajući zatvor, problem sprečavanja nasilja nad trans osobama, pre svega trans ženama, u zatvorima, problemu adekvatne zdravstvene zaštite trans osoba (nastavak hormonske terapije, procesa prilagođavanja tela rodnom identitetu, i sl.), problem oslovljavanja i odgovarajuće odeće. Ona je dodala da pošto kod nas ovi problemi nisu uređeni zakonom i sve zavisi od dobre volje zatvorskog osoblja, uprave zatvora i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija - koji su do sada pokazali dobru volju i uvek izlazili u susret zahtevima - treba doneti podzakonska akta koji bi regulisali ove situacije, a to upravo Protokoli jesu. Ona je ponovila da još uvek nemamo zakon o rodnom identitetu po ugledu na one u Evropi i svetu, ali da imamo praksu i dobru volju upravnika, zatvorskog osoblja, ali ne i zakonodavaca. Dodala je i da je polje zakona o rodnom identitetu jako dinamično i da se zakoni stalno menjaju. Za najnovije vesti iz oblasti zakona o rodnom identitetu, pratite sekciju Vesti na našem sajtu. Najnovija vest, poslednjeg dana januara je da je federalna vlada Kanade donela odluku da transrodne osobe na odsluženju zatvorske kazne budu smeštene u odgovarajuće zatvore i da im se mora obraćati u skladu s njihovim rodnim identitetom.

Jelena Simić, takođe članica pravnog tima Gayten-LGBT, predstavila je detaljnije tačke koje su regulisane nacrtom Protokola i dodala da nam međunarodni dokumenti i zakon o policiji garantuju da država mora da se jednako ophodi prema svima. Ključne situacije u vezi sa postupanjem prema trans licima u zatvorima su: smeštaj, oslovljavanje, i zdravstveni tretman, kao i zaštita od dalje viktimizacije tj. verbalnog i fizičkog zlostavljanja osuđenika/ca. Ona je dodala da je važno omogućiti im kontakt sa organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava. Pitanje zdravstvene zaštite je takođe vrlo važno pogotovo što su problemi sa zdravljem kod trans osoba češći, što znači da treba da im se omogući bolja i adekvatna zdravstvena nega, uključujući i hormonsku terapiju i psihološku podršku. Nastavljanje s hormonskom terapijom kod trans osoba u zatvorima je od izuzetne važnosti po njihovo zdravlje, jer izostanak iste dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, nadovezao se na ovo Saša Lazić.

Nakon predstavljanja nacrta Protokola, usledila je diskusija. Aleksandar Stojmenović je ispred Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ukazao na razlike između pregleda i pretresa osobe, gde pregled po zakonu vrše službenici istog pola kao pol osobe koja se pregleda, dok je za pretres lica neophodan nalog suda, te da službenici takođe po zakonu moraju da se drže informacija koje stoje u ličnim dokumentima osobe. On je takođe predložio konsultativni sastanak sa predstavnicima Ministarstva jer oni nisu učestvovali u izradi nacrta Protokola, i dodao da je državni sekretar predložio formiranje radne grupe (u kojoj bi učestvovao i pravni tim Gayten-LGBT) koja bi radila na unapređenju nacrta Protokola.

Predstavljanju nacrta Protokola prisustvovali su predstavnici/e organizacija koje se bave ljudskim pravima, LGBT organizacija, Ženske platforme za razvoj Srbije, nezavisnih državnih institucija kao što su Poverenik za informacije od javnog znajčaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Predstavnice ove dve institucije pozdravile su i podržale rad na nacrtu Protokola.

Priredila: MJ