Iako u Srbiji još uvek nema osuđujuće presude počiniocima napada na LGBT osobe, postoji spremnost da se situacija menja – ocena je jedne od učesnica konferencije, Bi Beli, predstavnice nacionalne trans policijske asocijacije Velike Britanije.

Uoči dvodnevne konferencije (4. i 5. jul 2017.) Pristup pravdi za LGBT osobe, koji je organizovala najveća britanska LGBT organizacija Stonewall, uz pomoć partnerskih organizacija Gayten-LGBT, Da se zna, ERA, Labris i Civil Rights Defenders, u Beogradu je održan strateški sastanak koji je okupio aktiviste i aktivistkinje civilnog društva iz regiona i Turske, kao i pripadnike policije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Velike Britanije.

Na sastanku je bilo reči o preprekama na koje policija nailazi u svom radu kada je reč o napadima motivisanim homofobijom ili transfobijom, ali i o uzajamnim predrasudama između LGBT osoba i policije i modalitetima za njhovo prevazilaženje u cilju uspostavljanja kvalitetnije saradnje.

Tokom konferencijskog dana, bilo je dosta argumentovane rasprave na temu suzbijanja zločina iz mržnje prema LGBT osobama (jedne od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji i zemljama u regionu), kao i o aktivnosima i obavezama svih činilaca društva na suzbijanju ovog opasnog društvenog fenomena – od policije i tužilaštva, do civilnog sektora, medija i nezavisnih institucija.

Na konferenciji su se osim razmene profesionalnog iskustva i navođenja primera dobre prakse, mogli čuti i disonantni tonovi povodom činjenice da u Srbiji ne postoji nijedna osuđujuća presuda počiniocima napada na LGBT osobe, dok se napadi događaju gotovo svakodnevno.

Više puta je ponovljeno da izuzetno veliki broj slučajeva napada (od kojih najveći broj čini porodično nasilje), žrtve ne prijave policiji.

Civilni sektor je negodovao i izrazio zabrinutnost i zbog najave ukidanja mesta oficira za vezu sa LGBT zajednicom Ministarstva unutrašnjih poslova kojih u Srbiji ima ukupno 8 – jedan na nacionalnom nivou i 7 u policijskim upravama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Kao sporni momenat osim ukidanja oficira za vezu izneta je i činjenica da ova pozicija od samog početka, nije ni bila sistematizovana, te da je javnost ostala uskraćena za odluku o uspostavljanju, njihovim nadležnostima i ovlašćenjima.

Predstavnik Kancelarije za ljudska i manjinska prava i nacionalna kontakt osoba za zločin iz mržnje, Vladimir Šoć, naveo je da napadi motivisani mržnjom dele društvo i da ih treba oštrom reakcijom države suzbijati, kao i da krivično zakonodavstvo predstavlja izraz društvenih vrednosti, te da ako se ne primenjuje, slabi vladavinu prava.

Priredila: JT