Poslednjih dvanaest godina, od kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde, na ovaj dan, podsećamo se važnosti ostvarenja socijalne pravde kao neizostavnog elementa kvalitativnog napretka društva.

Činjenica je da globalizacija i povezanost tržišta pozitivno utiču na razvoj ekonomija i tehnologije, čime konsekventno doprinose unapređenju životnog standarda ljudi širom sveta. Međutim izuzetno je važno da se u prvi plan stavi dobrobit i dostojanstvo pojedinca, i da se u osnove razvoja društva i ekonomije, postave ljudska prava i rodna ravnopravnost, jer se u krajnjoj liniji, stepen socijalne pravde koji je postignut u jednom društvu, može između ostalog, meriti i tretmanom grupa koje imaju manje moći u društvu.

Na tom polju, Srbija mora da uloži još dosta napora, jer se manjinske zajednice i dalje susreću sa problemima diskriminacije, nasilja i isključivanja, koji kao uzrok ili posledicu imaju socijalnu ugroženost.

Trans osobama (osobe čiji pol i rod, odnosno doživljaj sebe, nisu usklađeni) u Srbiji je naročito teško da obezbede finansijsku sigurnost i osnovnu egzistenciju.  Ukoliko u uslovima visoke opšte nezaposlenosti i uspeju da pronađu posao, trans osobe isti mogu izgubiti zbog otpočinjanja hormonske terapije koja bitno menja fizički izgled. Usled neadekvatnih ličnih dokumenata (ukoliko se nisu stekli zakonski uslovi za promenu dokumenata u skladu sa novim identitetom) pronalazak posla za trans osobu čini se gotovo nedostižnim. Tome u prilog idu brojna svedočenja trans osoba među kojima je i priča devojke iz Novog Sada koja tvrdi da niko ne želi da je zaposli zbog toga što je transrodna, kao i priča jedne osobe koja je promenila sva dokumenta, ali nisu želeli da joj izdaju radnu knjižicu, zbog čega je ostala bez sredstava za rad. Kako navodi jedna od aktivistkinja Gayten -LGBT u Prajd magazinu Ponos: "Meni se više puta desilo da izgubim posao zato što sam trans žena, ali je uvek bilo upakovano u finu i perfidnu oblandu. Čuvena priča srpskih šefova je ‘ne uklapa se u radnu atmosferu".

Evropska komisija koja u izveštajima o napretku Srbije od 2015. godine naglašava nužnost povećanog napora države na polju zapošljavanja trans osoba, potvrđuje i u najformalnijem obliku ova lična svedočenja.

Servisima podrške organizacije Gayten-LGBT se tokom 2018. godine obratilo 53 ljudi od kojih se preko 30 posto izjasnilo da nije finansijski nezavisno, tačnije da nema zaposlenje. Tokom prethodnih godina, Gayten je isključivo u okviru privatnih kapaciteta zaposlenih, obezbeđivao smeštaj za ugrožene, kompjutere za rad, pomagao trans osobama da nađu posao, organizovao donatorske večeri na kojima se sakupljao novac za operaciju (koja košta oko 1000 evra)  i zajedno sa Paradom ponosa 2018. organizovao aukciju slika mlade trans umetnice Nataše Stanojević kako bismo je podržali u prikupljanju novca za operaciju.

Efikasan odgovor države na problem isključivanja, nasilja i diskriminacije trans osoba ali i drugih manjinskih grupa, leži u jasnom prepoznavanju i reagovanju na rane pokazatelje koje pojedince čine ranjivim, kao što su nasilje i izopštavanje u porodici, siromaštvo, prethodna iskustva marginalizacije i diskriminacije, socijalna distanca, lišenost osnovnih prava, nezaposlenost, isključenost iz obrazovnog sistema i dr.

Negativna statistika bi se mogla popraviti usvajanjem Zakona o rodnom identitetu (koji bi priznao pravo na samoodređenje trans osoba, kao i kontinuitet svih prava i obaveza) zatim usvajanjem antidiskriminacionih pravilnika na nivou kompanija, ali pre svega podizanjem svesti da su svi građani društva ravnopravni a da se socijalna pravda postiže stvaranjem društva jednakih mogućnosti.

Jovanka Todorović

autorka je koordinatorka za zagovaranje Gayten-LGBT

Kolumna

  • Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju +

    Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju Pisanje pesama je stihijska, spontana stvar za mene. Dešava se da se probudim tokom noći sa idejom ili frazom. Opširnije...
  • Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! +

    Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! Indijska spisateljica i politička aktivistkinja Arundati Roj u intervjuu za Rekonstrukciju ženski fond govori o važnosti organizovanja, o tome kakav ženski aktivizam danas predstavlja pretnju postojećem poretku stvari, o pitanjima Opširnije...
  • Derek Džarman: Sećanje na režisera i LGBTQ aktivistu 25 godina nakon njegove smrti +

    Derek Džarman: Sećanje na režisera i LGBTQ aktivistu 25 godina nakon njegove smrti Devetnaestog februara 2019, navršilo se 25 godina od smrti priznatog režisera, autovanog gej muškarca i aktiviste, koji je preminuo od komplikacija izazvanih AIDS-om. Opširnije...
  • Budućnost pripada nama: u razgovoru s Alexandrom Dejoli +

    Budućnost pripada nama: u razgovoru s Alexandrom Dejoli Alexandra Dejoli je istoričarka srednjeg veka i objavljivana autorka s kojom sam za transserbia.org razgovarala o njenom životu, radu i trans iskustvu. Opširnije...
  • Suzan Strajker: O značaju trans feminizma +

    Suzan Strajker: O značaju trans feminizma Prenosimo intervju sa Suzan Strajker koji je objavljen 2015. godine na portalu VoxFeminae nakon konferencije Dijalog o transrodnosti – Trans kao političko i zdravstveno pitanje u Sarajevu. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10