СВИ  КАЖУ  и МОРАМ – јесу невидљива али неумољива сила која се другачије  назива прописане културне норме. А прописане културне норме могу спречити свакога да мало дубље зарони у свој идентитет и да испита оно што се сматра датим и непроменљивим, каквим се сматрају род и родне улоге. Другачије изражавање ових улога зове се родна неусклађеност. Неусклађеност и другост већ звуче нетрпељиво, те су особе „родно нетипичног понашања“ – транс* особе назване мањином.

zurnalist 2015 05 15 korica 400„Трансродне особе много теже спадају у једну од те две врло стриктне, бинарне категорије – мушкарац насупрот жени и мислим да је веома важно да имамо у виду друштвену димензију, да ми одрастамо у свету где се од нас очекује да будемо девојчице или дечаци, мушкарци или жене. Ви, као трансродна особа, заправо стално морате да будете негде изван или између тих категорија, односно да им не припадате”, каже психолошкиња организације Гејтен ЛГБТ Јелена Видић, а Кристиан Ранђеловић, такође активиста Гејтена објашњава:

„Трансродне особе су више обједињене као мушкарци и жене. Код њих постоји потреба да се иденититет бинарно не дели, него да се обједине и један и други део идентитета и да може да се живи на тај начин. Прича о идентитету је континуум који код трансродних особа нема почетка и краја.“

Израз транс* може се представити као кишобран унутар којег се налази мноштво различитих родних идентитета – па тако постоје трансродне, трансполне особе, трансвестити, родно-флуидне особе, безродне, мултиродне, родноквир, особе трећег рода.

Кристиан Ранђеловић и Јелена Видић наглашавају да су то стања и идентитети људи за које је важно да постоје   називи, па су се тако и у оквиру своје организације трудили да ове англицизме што је могуће боље прилагоде српском језику: „ Када за нешто немамо реч, то заправо не постоји у нашем искуству, не можемо га изразити, не можемо га заиста приметити, не можемо o томе мислити“. 

Па ипак, тешко је разбити обруч стигме – трансродност је нешто што се ретко примећује и о чему се ретко мисли – мада се она јавља још у митовима старих Грка и Римљана, па све до традиција многих народа, укључујући и наш. Појава хиџри у Индији (особа које нису ни мушко ни женско),  бердаша (урођеника који су били трећег рода) код северноамеричких Индијанаца или вирџина (девојака које су преузеле статус и улогу мушкараца) у нашим крајевима свеодочи  о  укидању ригидних граница између мушког и жен- ског пола и рода, чиме се одбацују и устаљена веровања да је трансродност нечији хир или новонастало помодарство. Сасвим опречно патријархалним начелима овдашњег друштва у којима важи родна бинарност, односно постојање два биолошка рода са својим карактеристичним улогама.

„Задојени смо патријархалном традицијом: мушкарци ово, жене оно. Мени је ужасан, невероватан и нејасан тај људски конструкт да постоје само мушке и женске боје. Тако и сваки искорак из задатих родних улога представља табу и у том смислу друштво то кажњава. Постоји много најразличитијих идентитета, најразличитијих варијанти нас, људских бића. Апропо тога кад се људи позивају на биологију, управо она сведочи да се сви рађамо са различитим комбинацијама хромозома и гена и да је само потребно скинути стигму, признати да постоје најразличитија људска бића и славити или бар поштовати различитост“, каже Милан Ђурић, трансродна особа и активиста Гејтен ЛГБТ.


Прочитајте цео текст у ПДФ-у

Aуторке: МИЛАНА МАРИЧИЋ и МИЛАНА НИКОЛИЋ
Извор: www.novinarnica.net/novine/zurnalist

Biblioteka

  • Medicinski aspekti prilagodbe spola: Priručnik za medicinske stručnjake/inje i zdravstvene radnike/ce o pružanju usluga i podrške trans osobama u procesu tranzicije +

    Medicinski aspekti prilagodbe spola: Priručnik za medicinske stručnjake/inje i zdravstvene radnike/ce o pružanju usluga i podrške trans osobama u procesu tranzicije Izdanje Sarajevskog otvorenog centra bavi se medicinskim aspektima prilagođavanja tela rodnom identitetu osobe i predstavlja koristan priručnik za medicinske stručnjake/inje i zdrastvene radnike/ce. Opširnije...
  • Transrodno lice pravde +

    Transrodno lice pravde Izdanje Transrodno lice pravde, autorke Zorice Mršević, bavi se mapiranjem regulisanja pravnog položaja trans osoba u svetu i analizira najbolja rešenja. Opširnije...
  • Moja dugina obitelj: Slikovnica +

    Moja dugina obitelj: Slikovnica Organizacija Dugine obitelji iz Hrvatske koja okuplja LGBTIQ parove i pojedince/ke koji imaju decu ili planiraju da postanu roditelji, početkom godine izdala je slikovnicu "Moja dugina obitelj" Opširnije...
  • GATE: Rod nije bolest +

    GATE: Rod nije bolest Petneaestog decembra organizacija GATE izdala je publikaciju Rod nije bolest. Kako patologizacija krši ljudska prava. Opširnije...
  • Novo izdanje izveštaja o mapiranju trans zakonodavstva +

    Novo izdanje izveštaja o mapiranju trans zakonodavstva Organizacija ILGA World izdala je novu verziju Izveštaja o mapiranju trans zakonodavstva koji predstavlja kompilaciju zakona širom sveta. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9