Predstavljamo vam prvo poglavlje romana „Papirne disko kugle“, Dragoslave Barzut, koji izlazi iz štampe ovog meseca u izdanju izdavačke kuće Redbox iz Beograda. Prvo poglavlje prenosimo uz dozvolu autorke.

* * *

Treći stan od jutros. Poslednji za danas. Nužno prihvatam avanturu. Razgovaramo. Plašim se. Provaliće me. U jednom trenu će se odigrati ovo što mi se vrti u glavi. Znojim se. Abnormalno. Kao da će nešto strašno da se desi. Samo što nije. I onda ću da zaćutim, da se zatresem. Pre petnaestak godina Dolores me je učila da duboko dišem. Setim se toga. Počnem dublje da vučem vazduh iz male kuhinje sa velikim prozorom. Dišem i posmatram retku zbirku krovova. Odgovaram na pitanja. Ponuđena sam kafom. Prihvatam. Sad će se desiti. Pogledaće naslovnu stranu novina. Prepoznaće me. Sviđa mi se ovaj stan. Ušuškan je. Sve mi se sada sviđa. Kriterijumi mi padaju zajedno sa kapcima. Ima i puno svetla, to je valjda važno. Samo da se ne srušim, cela. Odlučujem da slušam i progovaram samo kada sam pitana. To se upravo i dešava. Imam trideset godina. Radim. Bavim se pisanjem. A, lepo, umetnik si. Ja sam skladatelj. A pre tebe je bio jedan mladić sa likovne akademije. Vidiš, ostali su njegovi hameri u stanu, ako ti trebaju, slobodno ih možeš iskoristiti. Pišem knjige, trenutno jednu knjigu. Nemam kod sebe primerak. Imam psa, srednjeg rasta. Nije još naišao da, pravi. Ok mi je da budem sama. Jeste, lakše je udvoje. Žao mi je zbog smrti vaše žene. Dvadeset i koji kvadrat, sa odvojenom kuhinjom. Ne morate da mi vikate. Ovo je stari ulaz, dvorišni, bio je namenjen posluzi. Ulaz je podeljen, vrata do vrata. Iza drugih vrata živi žena, između četrdeset i pedeset godina. Radi kao poslovođa u prodavnici, ujutro rano ode, u noć se vraća. Niko joj ne dolazi. Sa njom deliš ovaj mali hodnik. Evo vidiš ovde. Ta zajednička vrata se uvek zaključavaju, uvek, i kada izlaziš na minut. Preko puta, iza tih vrata, živi novinarka u penziji. Ona hodnik deli sa jednim stanom koji se izdaje. Ispod živi devojka koja voli da pušta glasno muziku, nju znam kad je ovolicna bila. Sada živi sama. Roditelji su se povukli van grada. I ona hodnik deli sa još jednim stanom koji se izdaje. Ovo su stanovi pravljeni za poslugu, služili su gospodi koja je živela u ovim zgradama ispred. Da, rekli ste već. Ne moraš mi vikati. Oprostite. Ovde u hodniku imaš zamrzivač sa fiokama, verujem da ti neće trebati ali ne znam gde bih sa njim. A ovaj frižider u kuhinji je pokojna tetka donela iz Nemačke, šezdesetih godina. I tada je bio polovan ali bolji je od mnogih koji se danas proizvode. Tetka je puno putovala, svetska žena bila, ali eto nikada se nije udavala. Tako je meni ostao stan, kao njenom najbližem rođaku. Malo mu je ručka neobična, ali evo ovako, mora da škljocne, onda je zatvoren, pripazi na to. Tetka je bila kao hrčak, sve je ovde bilo pretrpano a meni bilo žao da bacam, sve kao čuvaj, čuvaj... Onda su tu dolazili antikvari, za ovaj luster u sobi nudili su mi dobre pare, ali eto ja, falila jedna kugla, samo sam nju nabavio, i to nije bilo jeftino, ne mogu da prodam. Ne da mi se prodavati. Tetka me je puno pomagala, bio je rat, slala je mojoj ženi koja se tada već razbolela, lekove, u paketima preko Crvenog krsta. I pare nam je slala, tetka je bila štedljiva. Imala je diplomatski posao, dobro je zarađivala. I veliku je ušteđevinu ostavila. Bilo je tada ljudi koji su kamionom prelazili u Bosnu, do Sarajeva, radili su za Crveni krst, dostavljali pakete. Dišem duboko, sve će biti u redu, sada, mislim. Sve će biti u redu. Smestiću se do kraja oktobra, danas je 14. oktobar. Imaš psa, meni ne smeta. Samo se čovek mnogo veže za njih, a oni odu, znaš. To je muka. Imaš dosta štekera i u kuhinji i ovde u hodniku, samo, podstanari su ih odvalili, ne znaju kako se rukuje njima, ne treba da se čupa, fino se izvadi. Popravio sam sve to. Prošlo je sat vremena. U tri treba da sam u policiji. Mobilni mi šizi od notifikacija. Trebalo bi da ga ugasim. Ugasiću ga. Osam godina. Ne, nisam ovde studirala. Našla sam posao i ostala. Više nisam mogla da procenim odakle dolazi vibracija, od mog tela ili od telefona. Policija, izjava. Sunčan dan 14. oktobar. Na stolu stoji džinovska kutija šibica 10 5 x 3 cm. Na njoj su nacrtani čamac i flaša i piše PORTO CRUZ. Šibice koje niko ne može spakovati u džep. Ne, hvala, ne pušim. Još jedna laž, pomislih bez ikakve dodatne manifestacije. Svi lažu kako bi prošli. Iz koristi. Ali ja to ne radim, lažem bez imalo interesa. Samo ono što bismo najradije prećutale, ali ja ne ćutim. Sada mi se puši. Sa ovim platnenim roletnama trebaš samo nežno, one su ispravne i obrati pažnju da ovu peteljku kojom rukuješ, spuštaš i podižeš platno, da je ne pritisneš, da je ne zgnječiš unutrašnjim prozorom, lako se pokida, a teško nabavlja i namešta. Prizorom, pomislim. Stanovao je ovde jedan divan dečko, tek što je tetka umrla, početak dvehiljaditih, novinar, stvarno divan dečko. Posle se nekud odselio ali dugo je stanovao kod nas, svidelo mu se. Trebalo bi da sam u policiji za deset minuta. Izjava. Da li će odustati, da li ću samo ja dati izjavu. Mora da će se desiti nešto strašno. Dišem najdublje. Moraš disati duboko, veruj mi, to pomaže. Hodale smo. Bila je noć. Neka od Novih godina koje se slave. Dolores nosi crni kaput, u reveru nešto crveno, da li cvet, i bledo lice. Diši duboko, diši duboko, proći će. Nisam mogla da znam da sam zaljubljena u nju. Prošlo je pola života od tada. Morala bih da krenem, konačno prekidam niz odgovora. Da, mogla bih da vam donesem depozit. Da, sutra u jedan, odgovara mi. Strah me je da pogledam notifikacije. Ipak to činim dok silazim sa drugog sprata polukružnim stepenicama. Biće za depozit, biće dovoljno, nešto će se desiti, nešto se uvek desi. Dolores je otputovala u Bosnu. Biću sama u policiji. Nijedna notifikacija nije od nje, samo da ne odustane, ne sme da odustane, to ne bi bilo dobro. Ja nisam dovoljna. Suviše je vruće za 14. oktobar. Previše se znojim. Posle treninga, u svlačionici, moja majica bi bila suva, ni mirisa nije bilo, mogli su se još tragovi oplemenjivača osetiti. Sada smrdim. Tihi znoj čiji miris stiže do mojih nozdrva. Nekoliko mejlova, dva su hitna. Biće dovoljno za depozit, večeras, večeras. Kutije. Trebalo bi da svratim do prodavnice po kutije. Samo najosnovnije. Staće u jedna kola, iz dva puta. Posle ću knjige. Ne trebaju mi knjige. Posteljina, jakne, cipele, dve šerpe. Tata je kupio šerpe, dve male šerpe, najmanju i malu. Poslednjih osam godina. Više ne pričamo. Izjava. I muka mi je. Meni treba jedna velika šerpa, za špagete. Niko ne kuva špagete za jednu osobu. Staće sve u jedan auto. Sada ću sama a Dolores će se vratiti iz Bosne. Inspektor je rekao da će se vratiti i odazvati pozivu. Važno je da kažemo šta se desilo. Nešto se desilo. Šta se desilo. Desilo se. Vibracija tela i telefona širi se od džepa gore, prema grudima. Nespretna okolnost. Katastrofe počinju da pljušte. Nije dobro što se desilo. Dobro je što se desilo. Uvek je za nešto dobro. Mogla bih da skinem jaknu. Vruće je. Na sebi imam još košulju i potkošulju. Gde mi je ona košulja, boje trula višnje. Nisam je dugo videla. Sviđa mi se kako mi stoji. Gde je ta košulja? Ona bi sada bila dobra, za ove vremenske promene. Možda će se predomisliti do sutra. Možda će pročitati u novinama i reći da je dobio bolju ponudu za stan. Neće razumeti, ili hoće, ali niko ne želi probleme. Biće dovoljno za depozit, biće dovoljno za depozit.

Biblioteka

  • GATE: Rod nije bolest +

    GATE: Rod nije bolest Petneaestog decembra organizacija GATE izdala je publikaciju Rod nije bolest. Kako patologizacija krši ljudska prava. Opširnije...
  • Novo izdanje izveštaja o mapiranju trans zakonodavstva +

    Novo izdanje izveštaja o mapiranju trans zakonodavstva Organizacija ILGA World izdala je novu verziju Izveštaja o mapiranju trans zakonodavstva koji predstavlja kompilaciju zakona širom sveta. Opširnije...
  • Papirne disko kugle +

    Papirne disko kugle Predstavljamo vam prvo poglavlje romana „Papirne disko kugle“, Dragoslave Barzut, koji izlazi iz štampe ovog meseca u izdanju izdavačke kuće Redbox iz Beograda. Prvo poglavlje prenosimo uz dozvolu autorke. Opširnije...
  • Dragoslava Barzut - kratka priča +

    Dragoslava Barzut - kratka priča Predstavljamo vam priču Dragoslave Barzut za koju je osvojila 3. mesto za najbolju queer priču na konkursu organizacije Queer Montenegro 2016. godine. Opširnije...
  • Velikani nauke i umetnosti i njihova zanemarena (homo)seksualnost +

    Velikani nauke i umetnosti i njihova zanemarena (homo)seksualnost Centar za kvir studije (CKS) radio je od početka decembra 2016. do kraja februara 2017. na projektu Velikani nauke i umetnosti i njihova zanemarena (homo)seksualnost.  Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9