Telegraf.rs je razgovarao s predstavnicom Gayten-LGBT i pravnicima o tome da li i koja prava imaju partnerke u istopolnom odnosu u Srbiji koje nisu rodile dete.

Partnerka Ane Brnabić, Milica Đurđić, rodila je sina Igora 20. februara, mnogi su se pitali kako će sada pravno biti tretirana premijerka Srbije u odnosu na svoje dete, kao i u kakvoj će se zajednici zakonski odgajati dečak.

Telegraf je ovim povodom razgovarao sa Jovankom Todorović iz organizacije Gayten-LGBT, kako bismo saznali da li i koja prava imaju partnerke koje nisu rodile dete.

- Nažalost, naša zemlja još uvek pravno ne prepoznaje roditeljsko pravo istopolnih parova. Biološka majka ima sva prava, ali druga partnerka gotovo da ne postoji kada je reč o zakonskom okviru. To sada otvara i druga pitanja, poput, šta ukoliko dođe do razlaza između dve osobe? Tada majka ima sve ingerencije na odluke o odnosu svoje partnerke i deteta - rekla je Todorović i još jednom navela da je uređenje ovog zakona važno prvenstveno za dobro deteta.

Ona je dodala i da se starateljstvo može dodeliti onoj partnerki koja nije majka, ali to su zaista retki slučajevi, praktično samo ukoliko biološka majka umre ili izgubi sposobnost da vodi brigu o detetu. Međutim, to je takođe volja biološke majke.

Todorović istakla je da bi predlog izmene Građanskog zakonika, kojim bi se partnerima koji biološki nisu roditelji omogućio usvajanje dece (tzv. "pravo drugog roditelja"), doprineo boljem položaju istopolnih zajednica, ali i samog odgajanja i razvoja deteta.

Advokat Ivan Simić složio se da pravni poredak Republike Srbije ne prepoznaje institut istopolnih brakova, kao ni institut istopolnih roditeljskih prava, ali da uvođenje izmena u Građanski zakonik, ne može zavisiti samo od pravne struke.

- Ovo je jedno jako kompleksno pitanje, ali u eventualnom donošenju budućih rešenja mora biti uključena šira stručna javnost. Dakle, eventualne ovakve izmene ne mogu donositi samo pravnici, već i lekari, pripadnici crkve, socijalni činioci sprskog društva - izjavio je za Telegraf Simić.

Prema rečima Simića, ovaj predmet se nalazi u javnoj raspravi, ali pre izglasavanja bilo kakve konačne odluke, kaže da nije zahvalno i merodavno pričati o tome.

Kako gej i lezbejski parovi postaju roditelji? 

Krajem prošle godine, razgovarali smo sa Jelenom Vasiljević iz organizacije za lezbijska ljudska prava Labris koja nam je tada otkrila na koji način se žene, a na koji muškarci u istopolnim zajednicama bore kako bi postali roditelji.

- Na osnovu iskustva koje ja imam u ovoj organizaciji, mogu da kažem da su ženski parovi počeli da primenjuju odlazak u banku sperme, ali u inostranstvo, jer kod nas takva ustanova još ne postoji. Kada se dete rodi, roditeljka koja je rodila dete tretira se kao samohrana majka, a druga, u našoj zemlji, nema pravni status - objasnila nam je Jelena.

Ona je dodala i da je lezbejkama zbog ovoga mnogo lakše, ali da se i muškarci snalaze. Oni najčešće pribegavaju surogat majčinstvu van granica naše zemlje.

Kako gej muškarci dolaze do očinstva?

Gej muškarci koji su u vezi i požele dete, odlaze u inostranstvo gde kupuju jajnu ćeliju, a potom se tretiraju kao samohrani očevi.

- Pripadnici LGBT populacije se snalaze kako znaju i umeju, jer naša zemlja još uvek nema uređene zakonske okvire po ovom pitanju. Praksa je pokazala da deca istopolnih parova koja odrastaju u Srbiji nemaju nikakav pravni, kao ni problem vršnjačkog nasilja, ali imamo problem sa zakonskim procedurama na čije se promene čeka godinama - rekla je Vasiljević za Telegraf.

Prvo hetero, a onda homo brak

Neretko se dešava i da jedan partner/ka ima zajednicu u kojoj dobije dete i nakon nekog vremena shvati da je gej/lezbejka ili se tek u zrelim godinama odluče da javnosti otkriju svoju seksualnost. Međutim, desi se da su iz tog odnosa imali decu i da ih onda praktično imaju i sa novim partnerima/ka istog pola.

Ustaljene prakse u ovim situacijama nema, a i zakon nema tretman za njih. Sve varijacije su moguće, a sve to da bi dobili ono za šta se LGBT populacija bori u našoj zemlji godinama unazad.

(S. Čenad - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)

Izvor: telegraf.rs

Queer

  • Život je previše kratak da bismo ga trošili na mržnju i nasilje prema drugom i drugačijem +

    Život je previše kratak da bismo ga trošili na mržnju i nasilje prema drugom i drugačijem Život je previše kratak da bi ga trošili na mržnju i nasilje prema drugom i drugačijem, smatra Cetinjanka Vanja Gagović, koja je u intervjuu za RTV Cetinje govorila o položaju LGBTIQ+ populacije u Crnoj Gori i sopstvenom iskustvu. Gagović smatra da položaj LGBTIQ+ osoba zavisi Opširnije...
  • Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić +

    Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić Jelena iz Beograda je pre 19 meseci dobila dete sa suprugom Dejanom. Neposredno pre toga su se venčali i napravili malo slavlje. Opširnije...
  • Kako istopolni parovi u Srbiji mogu da imaju bebu i na koje probleme nailaze +

    Kako istopolni parovi u Srbiji mogu da imaju bebu i na koje probleme nailaze Telegraf.rs je razgovarao s predstavnicom Gayten-LGBT i pravnicima o tome da li i koja prava imaju partnerke u istopolnom odnosu u Srbiji koje nisu rodile dete. Opširnije...
  • TN'T Befem talks: Dreg, Dekadenca i Zed +

    TN'T Befem talks: Dreg, Dekadenca i Zed Saznajte o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti lokalne dreg scene u novoj epizodi TN'T Befem talks-a. Opširnije...
  • Ema Goldman i oslobođenje trans osoba +

    Ema Goldman i oslobođenje trans osoba Kako se Ema Goldman odnosila prema osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i pitanjama u vezi s njihovom egistencijom i oslobođenjem. Opširnije...
  • Dve mame – NOVE PORODICE, ISTA LJUBAV +

    Dve mame – NOVE PORODICE, ISTA LJUBAV Sedma epizoda druge sezone T n’T Befem razgovora je pred vama. Opširnije...
  • „Buč heroji/ke“ pokazuju moć buč identiteta kroz istoriju +

    „Buč heroji/ke“ pokazuju moć buč identiteta kroz istoriju Novi serijal, „Buč heroji/ke“, autora/ke i queer ilustratora /ke Rije Brodel (rodno se ne određuje), pokazuje koliko moćni i koliko raznoliki buč identiteti mogu biti, i koliko su oduvek kroz istoriju i bili. Opširnije...
  • Intervju sa Ankicom Čakardić: Izvore fašizma trebamo tražiti u krizama kapitalizma +

    Intervju sa Ankicom Čakardić: Izvore fašizma trebamo tražiti u krizama kapitalizma S ekonomskom krizom sve su jače i socijalne krize. Desničarski i ultrakonzervativni pokreti prepoznaju socijalne krize i kao odgovor na njih smišljaju nevjerojatno opskurne i konspirativne teorije. Opširnije...
  • TN'T Befem talks: Jelisaveta Blagojević +

    TN'T Befem talks: Jelisaveta Blagojević Poslušajte novu epizodu podkasta TN'T Befem talks u kojem gostuje direktorka IPAK Centra i profesorka na FMK, Jelisaveta Blagojević.  Opširnije...
  • Dragoslava Barzut: Transformacija riječi u akciju +

    Dragoslava Barzut: Transformacija riječi u akciju Dragoslava Barzut, rezidentkinja PEN Centra BiH, za Oslobođenje govori o “književizmu”, LGBT literaturi, generacijskoj poetici i drugim temama Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8