Svi znamo za neverovatnu moć koju buč identitet, identitet koji je već dugo s nama ima – a sada i kroz ilustracije u izdanju pod nazovom „Buč heroji/ke“.

Novi serijal, „Buč heroji/ke“, autora/ke i queer ilustratora /ke Rije Brodel (rodno se ne određuje), pokazuje koliko moćni i koliko raznoliki buč identiteti mogu biti, i koliko su oduvek kroz istoriju i bili. 

Od Eleno de Céspedes, prve hirurškinje u Evropi, njujorškog kruga lezbejki crnkinja iz dvadesetih godina prošlog veka, ilustracije slave herojske figure zaboravljenih buč osoba od petnaestog do dvadesetog veka sada i u formi knjige, „Buč heroji/ke“.

Ilustrovana serija počela je kada je Brodel počeo/la da razmišlja o tome „kakav bi mu/joj život bio kao queer osobi da je bio/bila rođen/a u nekom drugom vremenu.“

„Upravo sam bio/la završio/la komplet autoportreta, od kojih je jedan bio Autoportret kao Opatice ili Fratra, iz otprilike 1250 – želeo/la sam da znam kako smo živeli/e, pa sam počeo/la da istražujem“, objasnio/la je.

Ilustrovani/e buč heroji/ke su osobe kojima je po rođenju pripisan ženski pol ali čija je rodna prezentacija bila više u liniji s muškim, nego ženskim, koje su odbijale heteroseksualni brak, i koje su često bile suočene s teškim posledicama zbog toga što su bile iskrene prema sebi.

Šta znači biti buč?

„Jedan od razloga zbog kojih biram termin buč je taj što je prepoznatljiv u okvirima LGBTIQA zajednice, ali i van nje,“ kaže Brodel.

„Moj odnos prema ovom terminu je komplikovan. Smatram da se često koristi u pogrdnom smislu. Međutim, često se koristi i u znak prepoznavanja snage. Dopada mi se ta dvojna priroda.

„Biram taj termin jer mi je prisan i jer je precizan, a označava snagu, hrabrost i muževnost. I dopalo mi se kako buč heroji/ke zvuči.

„Trenutno se određujem kao nebinarna trans osoba, dakle rodno se ne određujem. Kao i s terminom buč, imala sam problema s LGBTQIA terminima. Koristila sam izraze gej, lezbača, buč, trans, rodnoqueer ili queer, kada bih govorila o sebi. Smatram da terminologija može biti uzbudljiva, ali i ograničavajuća.

„Međutim, to mi je pomoglo pri pronalaženju zajednice. To je i razlog što nikada ne koristim savremenu terminologiju kada govorim o likovima iz svoje serije, pre svega zato što nijedan od ovih termina nije postojao tokom njihovog života, ali pre svega jer znam koliko je teško pronaći izraze koji su odgovarajući.

„Ne mogu da znam kako bi se moji likovi odredili tada da su znali za današnje opcije. Umesto toga, moram da se koristim njihovim delovanjem, njihovom rodnom prezentacijom, i ponekad njihovim glasovima kako bi odredio/la zamenice koje bih koristio/la da o njima govorim, opišem ih, i utvrdim uklapaju li se uopšte u ovu seriju.“

Kako ste odabrali koje buč heroje/ke da prikažete?

„Počeo/la sam tako što sam odlazio/la u LGBTIQA sekcije lokalnih biblioteka i pregledao/la knjige o našoj istoriji, tražeći delove ili po koji pasus, a ponekad čak i rečenicu o onome što me je interesovalo.

„A ti kriterijumi su vrlo specifični: imena i informacije o osobama kojima je po rođenju pripisan ženski pol, o kojima postoje zapisi da su bile u vezi sa ženama, i koje su bile muževne u svojoj rodnoj prezentaciji.

Takođe sam pregledala bibliografije kako bih našla što više izvora, ili pretraživala časopise i novinske arhive. Pronaći imena stvarnih osoba, u odnosu na opšte priče ili legende najteži je deo posla.

„Ponekad su to bili samo fragmenti priča ili zaista sjajne priče, ali bez zabeleženog imena, što je velika šteta. Trenutno je moja potraga nešto sužena, jer tražim osobe iz određenih delova sveta.“

Šta možemo da naučimo od naših buč heroja/ki?

„Toliko toga sam naučio/la. Ponekad su te stvari zabavne i smešne, kao bezbroj izraza za strap-on, genitalije ili istopolne odnose, ali mislim da je za mene bilo najveće otkriće upoznavanje s kulturama u kojima ne postoji rodna binarnost.

„Istorija je prepuna brojnih i različitih načina izražavanja roda i seksualnosti. To je tako uzbudljivo. To mi je pomoglo da se osećam prihvaćeno, onakav/va kakav/va sam i da se identifikujem kako želim.

„Mislim da je saznanje da su uprkos svemu i svim poteškoćama, queer osobe na različite načine živele i opstajale u svim delovima sveta i u različitim razdobljima užasno moćno.

„To nije ništa novo. Oduvek nas je bilo, ovde pripadamo i imamo pravo da ovde budemo, u različitim oblicima.

Nadam se da će ova istorija pomoći drugima na ličnom nivou, ali da će i pokazati da na širem društvenom planu naš odnos sa seksualnošću, a posebno s rodom, može biti mnogo širi i sveobuhvatniji od binarnosti koja je danas dominantna.“

Knjigu Butch Heroes možete naručiti ovde.

Prevela: MJ

Izvor: Butch Heroes illustrations show the power of butch in history

Queer

  • Dve mame – NOVE PORODICE, ISTA LJUBAV +

    Dve mame – NOVE PORODICE, ISTA LJUBAV Sedma epizoda druge sezone T n’T Befem razgovora je pred vama. Opširnije...
  • „Buč heroji/ke“ pokazuju moć buč identiteta kroz istoriju +

    „Buč heroji/ke“ pokazuju moć buč identiteta kroz istoriju Novi serijal, „Buč heroji/ke“, autora/ke i queer ilustratora /ke Rije Brodel (rodno se ne određuje), pokazuje koliko moćni i koliko raznoliki buč identiteti mogu biti, i koliko su oduvek kroz istoriju i bili. Opširnije...
  • Intervju sa Ankicom Čakardić: Izvore fašizma trebamo tražiti u krizama kapitalizma +

    Intervju sa Ankicom Čakardić: Izvore fašizma trebamo tražiti u krizama kapitalizma S ekonomskom krizom sve su jače i socijalne krize. Desničarski i ultrakonzervativni pokreti prepoznaju socijalne krize i kao odgovor na njih smišljaju nevjerojatno opskurne i konspirativne teorije. Opširnije...
  • TN'T Befem talks: Jelisaveta Blagojević +

    TN'T Befem talks: Jelisaveta Blagojević Poslušajte novu epizodu podkasta TN'T Befem talks u kojem gostuje direktorka IPAK Centra i profesorka na FMK, Jelisaveta Blagojević.  Opširnije...
  • Dragoslava Barzut: Transformacija riječi u akciju +

    Dragoslava Barzut: Transformacija riječi u akciju Dragoslava Barzut, rezidentkinja PEN Centra BiH, za Oslobođenje govori o “književizmu”, LGBT literaturi, generacijskoj poetici i drugim temama Opširnije...
  • Novo istraživanje tvrdi: niko nije potpuno strejt +

    Novo istraživanje tvrdi: niko nije potpuno strejt Rigidne seksualne orijentacije određivale su preferencije muškraca i žena decenijama; međutim, jedno novo istraživanje nastoji da pokaže da su striktne definicije seksualnosti neodržive. Opširnije...
  • Ja sam Kristina Kastelec +

    Ja sam Kristina Kastelec Piše Kristina Kastelec, LGBTIQ aktivistkinja i tattoo umetnica. Opširnije...
  • Holandija: po prvi put dozvoljeno osobi da se odredi kao nebinarna +

    Holandija: po prvi put dozvoljeno osobi da se odredi kao nebinarna Holandski sud je doneo odluku da se jedna osoba zakonski prizna kao nebinarna, odnosno osoba koja se rodno ne određuje, u pionirskom potezu od pre nekoliko dana. Opširnije...
  • Olga Dimitrijević: Zanima me ljubav i zajedništvo koje se nalaze izvan modela nuklearne porodice +

    Olga Dimitrijević: Zanima me ljubav i zajedništvo koje se nalaze izvan modela nuklearne porodice Razgovor sa Olgom Dimitrijević o ljubavi u doba socijalizma i ljubavi prema socijalizmu, turbofolku, prajdovima, autorskim pravima i problemima prekarnosti. Opširnije...
  • Bez kutija i etiketa: nedostaje nam otvorenost +

    Bez kutija i etiketa: nedostaje nam otvorenost Urednica transserbia.org razgovara sa Natašom Popović, aktivistkinjom organizacije Da se zna o pitanjima roda, rodnog identiteta i o tome kako izgleda kada se osoba rodno ne određuje. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7